Dr Bohucki: Postoji opasnost od širenja epidemije morbila, oduzeti licencu lekarima koji su protiv MMR vakcina

„Epidemija je buknula u Smederevu. Na sreću još se nije proširila, ali verovatno hoće i na ostatak Srbije. Male boginje ili morbili su jedna od najzaraznijih bolesti u svetu. Lek ne postoji, a vakcinacija dece je jedina prevencija“, izjavio je danas za Magločistač epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Subotica, dr Nebojša Bohucki.

Prema njegovim rečima, svako ko nije vakcinisan kao dete, tokom epidemije, pre ili kasnije će doći u kontakt sa ovim virusom koji je jako teško izbeći.

Pitanja čitalaca Magločistača o tome da li su generacije rođene pre 1971. godine zaštićene od malih boginja, da li postoji mogućnost revakcinacije, da li jedna doza vakcine štiti od bolesti, kakvi su simptomi… samo su neka o kojima smo razgovarali sa subotičkim epidemiologom.

Da li sve vakcine štite protiv morbila?

Dr Bohucki kaže da je osoba zaštićena od malih boginja ako je primila dve doze vakcine, nebitno da li je monokomponentna (M) protiv morbila, dvokomponentna (MM) protiv morbila i zauški, ili trokomponentna (MMR) protiv morbila, zauški i rubeola.

„Ako je neko primio dve vakcine, zaštićen je nekih 98 odsto, dok je u slučaju jedne doze zaštićenost od 90 do 95 odsto. U ovim slučajevima, osoba može da oboli, ali će imati blažu kliničku sliku“, ističe Bohucki.

Antitela godinama i decenijama opadaju, napominje on, ali i starije generacije koje su primile jednu dozu vakcine protiv morbila, najverovatnije imaju i dalje memorijske ćelije.

„One služe tome da se, kada decenijama nakon vakcinacije dođemo u kontakt sa virusom, u kratkom periodu naprave antitela i ona će se prirodno podići kada dođu u kontakt sa virusom i osoba neće oboleti. Ali to se ne meri niti se određuje na bilo koji način“, napominje.

Pravilo je da deca, podseća on, prime dve doze – prvu sa dve i drugu sa sedam godina života, te da je po zakonu do 18. godine moguće primiti MMR vakcinu.

„Preko 18. godine nema vakcinacije, osim u žarištu epidemije, kada je moguće možda odvojiti veći broj vakcina koje bi u takvim situacijama mogle da se daju i osobama iznad 18 godina“, objašnjava Bohucki, dodajući da se svi podaci o vakcinaciji nalaze u vakcinalnom kartonu svakog pojedinca.

Problem je što, međutim, većina osoba ne čuva kod sebe zdravstveni karton.

Kada su uvedene i protiv kojih bolesti štite vakcine?

Godina uvođenje jedne vakcine se uzima kao startna godina, što je u ovom slučaju 1971. godina, pa se oni koji su pre rođeni ne vakcinišu jer je to tada bila endemska bolest koja se javljala svake godine, pa su u to vreme gotovo svi prirodnim putem dolazili u kontakt sa ovim virusom.

„Monokomponentna vakcina (M) protiv morbila je u Jugoslaviji u upotrebi od 1971, davala se jedna doza u drugoj godini života. Osobe koje su rođene pre ove godine nisu primile nikakvu vakcinu, niti se smatra da trebaju, i to je tako u čitavom svetu. Dvokomponentna vakcina protiv morbila i zauški (MM) se uvodi 1986. godine i takođe se daje jedna doza, dok se trokomponentna vakcina (MMR) protiv morbila, zauški i rubeola javlja 1993. godine i u početku se davala samo jedna doza. 1996. godine se prvi put uvodi revakcina, pa deca od tada drugu dozu primaju u 7. godini života“, objašnjava dr Bohucki.

Smrtno opasno ako roditelji ne vakcinišu svoju decu

Prema rečima epidemiologa, jako je opasno ako roditelji odbiju ili odlažu da vakcinišu decu MMR vakcinom. Tako smo, zbog slabog obuhvata vakcinacije, nakon 2017. godine ponovo svedoci izbijanja epidemije, ali ovaj put u Smederevu, što vrlo lako može da se proširi i na ostatak Srbije.

Bolest, objašnjava Bohucki, na početku ima vrlo nespecifičnu kliničku sliku, liči na prehladu ili na grip koji prati kašalj, curenje nosa i temperatura, pa se tek onda pojavi osip uz moguće kasnije komplikacije.

„Što je osoba mlađa, veća je verovatnoća da će imati komplikacije, pa tako oko 30 odsto bolesne dece dobije zapaljenje srednjeg uha, što je izuzetno bolno i neprijatno, veoma intenzivan proliv koji zahteva hospitalizaciju, zapaljenje pluća (virusna pneumonija), a leka nema, nego se bolest leči simptomatski. Zatim, zapaljenje mozga, što na kraju može da dovede i do smrtnog ishoda“, upozorava dr Bohucki.

On podseća da je poslednja epidemija malih boginja u Srbiji bila zabeležena 2017/18. godine kada je obolelo oko 5.800 ljudi, a umrlo njih 15.

„Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu je od malih boginja umrlo 140.000 ljudi, uglavnom dece, zato što nisu vakcinisani“, ističe.

Kako navodi Euronews, obuhvat vakcinacije dece je i sada vrlo mali. Prvom dozom je vakcinisano oko 70 odsto, drugom – pred polazak u školu ispod 80 odsto, dok su preporuke epidemiologa da obuhvat vakcinacije dece mora da bude minimum oko 95 odsto.

Oduzeti licence lekarima antivakserima

Dr Bohucki ocenjuje da je svako ko je stekao zvanje lekara vrlo dobro upoznat sa značajem vakcinacije, ali da među njima ima onih koji u javnosti ili u razgovoru sa pacijentima iznose potpuno oprečne informacije o tome da je vakcina opasna i da je ne treba primiti.

„Pre svega je ovim lekarima potrebno oduzeti licencu za rad, ali ih i krivično kazniti. Ovde je reč o naučno dokazanim stavovima, ali to u našoj zemlji ne funkcioniše iako bi trebalo. Moramo biti drastični i obračunati se sa njima“, smatra Bohucki.

Kada su u pitanju građani i širenje dezinformacija na internetu, to je, dodaje on, delimično razumljivo „i za to se ne može kriviti isključivo Internet, koji je vrlo korisna stvar, već pre svega lekari koji ih šire, jer se ovakve informacije ne bi mogle širiti da ih pojedini zdravstveni radnici ne šire u javnosti“.

Euronews piše i da je broj vakcinisane dece u Srbiji protiv 11 zaraznih bolesti na istorijskom minimumu.

Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ pokazuju, naime, da je najviše pao broj vakcinisane dece MMR vakcinom. Međutim, smanjen je broj zaštiće dece i protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize i oboljenja izazvanih Hemofilusom influence tip B.

„Ukoliko se nastavi trend pada obuhvata vakcinacijom, pedijatri kažu da je Srbija u riziku da se vrate zaboravljene bolesti koje su bile pred eliminacijom zahvaljujući dobroj vakcinaciji“, navodi se u informaciji i dodaje da „MMR vakcina nema nikakve veze sa autizmom što je naučno dokazano“, a zbog čega jedan broj roditelja ne želi da vakciniše svoju decu.