Izvor: Pixabay.com
Javni dug Srbije na kraju novembra 2022. godine iznosio je oko 32,29 milijardi evra, što je 53,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
U odnosu na oktobar, javni dug je smanjen za oko 120 miliona evra.
Javni dug Srbije je na kraju 2021. godine iznosio 30,13 milijardi evra, što je bilo 56,5 odsto BDP-a.
Deficit budžeta Srbije od januara do novembra 2022. godine je 81 milijarda dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija. Prihodi su ostvareni u iznosu od 1.519,1 milijardu dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 1.600,1 milijardu dinara.
U novembru je ostvaren deficit u iznosu od 106,3 milijarde dinara. U tom mesecu su naplaćeni prihodi u iznosu od 137,5 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 120,9 milijardi dinara.
Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu poreza na dodatu vrednost (PDV) u iznosu od 64,4 milijarde dinara, akciza u iznosu od 29 milijardi dinara i poreza na dobit u iznosu od 12,1 milijardu dinara.
Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 15,7 milijardi dinara, a priliv donacija u novembru iznosio je 0,9 milijardi dinara.
Rashodi su izvršeni u iznosu od 243,9 milijardi dinara. Rashodi za zaposlene, u novembru, iznosili su 29,3 milijarde dinara, kapitalni izdaci 23,9 milijardi dinara, subvencije 19,5 milijardi dinara, rashodi za korišćenje usluga i roba 17,7 milijardi dinara, a transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 18,1 milijardu dinara.
Najveća pojedinačna rashodna kategorija u novembru, sa iznosom od 103,6 milijardi dinara, bili su izdaci za nabavku finansijske imovine, namenjeni prevazilaženju negativnih efekata energetske krize.
Na nivou opšte države, u periodu januar – novembar ostvaren je fiskalni deficit u iznosu od 29,8 milijardi dinara i primarni fiskalni suficit u iznosu od 74 milijarde dinara.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.