Volonteri „Kerulj be“ pripremili poklone za decu škole „Dositej Obradović“: „Deca su presrećna, svaki dolazak je novo iskustvo“ (FOTO)

Toliko različitosti, kreativnosti, sreće, veselja, osmeha, uzajamne podrške i međusobne ljubavi na jednom mestu se u Subotici retko viđa. Sve ove vrednosti sinoć su, međutim, u Omladinskom klubu „Kerulj be“ (Pridruži se) uspeli da objedine vredni volonteri i volonterke koji su zajedno sa učenicima Školskog centra sa domom učenika „Dositej Obradović“ osmislili zajednički program, nakon kog su đaci dobili i poklone koje su volonteri sami, bez novca, ali od srca pripremili.

Da jezik nije nikakva prepreka u uspostavljanju saradnje, videli smo tokom zajedničkih druženja u kom su učestvovali svi, bez obzira na međusobne razlike.

Klub je, naime, od samog osnivanja prvenstveno okupljao mlade koji govore na mađarskom jeziku da bi se to vrlo brzo menjalo, pa su u poslednje vreme u rad uključeni i mladi čiji je maternji jezik srpski, hrvatski, bunjevački, romski, a svoje mesto ovde našla su i deca koja imaju određene poteškoće u razvoju.

„Volim najviše kada se radujemo…“

Kada dođu u ovaj klub, to je za mlade praznik: oni se zajedno druže, svi su ravnopravni i nasmejani. A šta o zajedničkim druženjima misle ovi srednjoškolci, i kako se oni osećaju kada dođu u ovaj omladinski klub, ispričala su za Magločistač deca sa kojima smo razgovarali na mađarskom i srpskom jeziku.

Učenica trećeg razreda škole „Dositej Obradović“, Katica Stojkov, kaže da je za nju jako dobar osećaj dolaziti u Omladinski klub „Kerulj be“.

„Volim da dolazim zato što se ovde jako dobro osećam i svi su društveni, kao i odrasli, i sve dele sa nama. Pokazali su nam kako možemo da upoznamo jedni druge i iznutra, a ne samo spolja“, iznosi svoj doživljaj Katica.

Njena drugarica Čila Sepešić kaže da se takođe jako lepo oseća u ovom klubu, da se ovde isključi, i da je društvo jako dobro.

„Najviše volim ovde da plešem, da pravim razne plakate, da pripremam ručne radove. Dobro je da se bolje upoznamo i međusobno isključimo, i da učimo jedni od drugih“, ističe.

Na pitanje koja igra joj je omiljena u klubu, kaže da je reč o igri sa kartama, prilikom koje im se podele karte nakon čega oni treba da pogode koje značenje one nose, a to je, ističe, dobar način da upoznaju jedni druge.

Anica Marković se ovde oseća opušteno i prijatno, navodeći da se u klubu više druže zajedno nego u školi.

„Baš je zabavno. Ovde smo naučili da više upoznajemo druge ljude, i van škole, i da smo komunikativniji nego što smo inače“, kaže.

Na pitanje kako se sporazumevaju ukoliko to nije moguće na jeziku koji govore, Anica objašnjava da u tom slučaju pitaju nekoga ko razume drugi jezik da im prevodi.

„Ako to ne možemo ili nemamo mogućnosti, onda probamo nekako sa nekim natpisima ili sa rukama da se sporazumevamo“, priča uz osmeh ova učenica.

U klubu uživa i Nemanja Vavričar, koji dolazi ovde da se zabavlja sa društvom.

„Svako ima svoje vrline i mane, ali tome moramo da se prilagodimo i da ih prevaziđemo. Volim najviše kada se družimo, pevamo i kada se radujemo…“, zaključuje Nemanja.

Hulo: „Ovo se ne može rečima opisati, dođite da doživite“

Omladinska radnica Omladinskog kluba „Kerulj be“, Žofija Hulo, kaže za Magločistač da su deca beskrajno ljubazna, ali i da im je potrebno mnogo pažnje jer nemaju aktivnosti koje ih na ovaj način okupiraju. Mahom potiču iz socijalno ugroženih porodica, ali im, dodaje, “nije bitno kakav telefon imaju i kakve stvari nose…“.

„Hteli smo da im damo nešto dodatno pored toga što zajedno realizujemo svake nedelje radionice. Zamolili smo ih da sa nama organizuju neku predstavu, da recituju ili da plešu. I to smo od njih i dobili. Oduševljeni smo! To je jedna takva atmosfera koju ja ne mogu da opišem rečima. Oni zaista jedva čekaju da dođu kod nas“, ističe.

Iako nisu imali nikakve donacije, volonteri i volonterke ovog kluba su odlučili da sami naprave poklone i da ih daju deci kao dodatan znak pažnje.

„Ova saradnja između nas je jako lepa zato što oni ne dolaze samo na naše radionice, mi smo uvek otvoreni za njih. Kada izađu u grad, svrate kod nas i uvek su dobrodošli, a mi se trudimo da im pomognemo koliko možemo“, poručuje Hulo.

Smatra da je ovo dobar način da se deca međusobno zbliže, bez obzira da li imaju određene zdravstvene poremećaje ili samo potiču iz socijalno ugroženih porodica.

„Mislim da je ovo jako dobra prilika da otvorimo ovu temu i samim tim i oni imaju prilike da upoznaju i drugu decu koja dolaze iz drugih škola i sredina i da se međusobno druže i razmenjuju iskustva“, ocenjuje.

Hulo ističe da i njoj lično ovakva druženja i aktivnosti mnogo znače jer i ona dobija puno motivacije i sreće za uzvrat.

„Ovaj osećaj želim da pokažem i drugim ljudima kao i našim volonterima, da nije sve samo novac, interes, i nije sve crno-belo. Morate doći da ovo doživite…“, objašnjava.

Volonteri i volonterke su pripremili poklone u kojima je bilo za svakoga po nešto – odeće, potrepština za školu, knjiga, svesaka, igračaka, šolja, slatkiša i malih ručnih radova na kojima stoji poruka da su deca uvek dobrodošla u ovaj klub.

Babić: „Sve je kroz smeh, opušteno, svi su zadovoljni“

Ovo druženje između školaraca “Dositeja Obradovića” i volontera Omladinskog kluba “Kerulj be” traje više od tri godine, a kroz praksu se pokazalo da se radi o veoma dobrom i uspešnom programu.

Vaspitačica u Školskom centru sa domom učenika „Dositej Obradović“ u Subotici, Ivana Babić, kaže za Magločistač da ova deca, naročito srednjoškolci, nemaju danas neki izbor i sadržaj u životu u koji mogu da se uključe.

„Onda smo se nas dve uortačile i rezultat je zaista divan posle tri godine. Družimo se svake nedelje, a svaki dolazak ovde je novo iskustvo za njih. Deca su presrećna, uživaju, nauče nešto novo. Dolaze deca koja govore na mađarskom i na srpskom jeziku tako da smo svi isti, jednaki, uživamo i mnogo toga učimo. Igraju se, sve je kroz smeh, opušteno, niko se ne buni, ne žali – svi su zadovoljni“, ističe naša sagovornica.

Kako navodi, Žofija sa svojom grupom volontera osmisli program, a ona im pomaže i ponekad daje i neke ideje.

„To su uglavnom neke kreativne radionice tokom kojih nešto pravimo i stvaramo, ili su neke takmičarske igre u kojima oni učestvuju, ili kvizovi gde pevamo, plešemo, sviramo i razgovaramo na određene teme koje su aktuelne za ovu ciljnu grupu dece, za srednjoškolce“, napominje.

Na pitanje koje su to teme koje najviše okupiraju ovaj uzrast, Ivana kaže da je srednjoškolcima „najveći problem ljubav“ i sve teme vezane za nju.

„To su teme koje se tiču ljubavi, zaljubljenosti, razočaranja, sreće, radosti… Razgovaramo i o školi takođe, o nasilju, i nekim drugim važnim životnim temama“, navodi Ivana.