PSS Bačka Topola: Proizvodnjom rakije i razvojem rakijskog turizma do većeg profita i za proizvođača i za državu

Nacionalni projekat “Jačanje kapaciteta proizvodnje rakije kroz edukaciju, promociju i poboljšanje vidljivosti i prepoznatljivosti srpskih rakija na domaćem i međunarodnom tržištu” okončan je prošle godine, da bi se na njega odmah nadovezao novi sa ciljem nastavka razvoja rakijskog sektora u Srbiji.

Ministarstvo poljoprivrede je tako prošle godine Poljoprivrednoj stručnoj službi Bačka Topola (PSS) odobrilo novi projekat u saradnji sa Savezom proizvođača rakija Srbije, koji uključuje izgradnju degustacionih centara, mapiranje i signalizaciju destilerija i razvoj rakijskih puteva Srbije. 

Završna konferencija projekta “Razvoj rakijskog turizma Vojvodine i Šumadije” održana je u oktobru u Oplencu uz prezentaciju rezultata nosioca projekta, a proizvođači iz Vojvodine i Šumadije su čuli na koji način njihove sale za degustaciju mogu da izrastu u degustacione turističke centre povezane u  jedinstvenu rakijsku rutu.

“Na ovaj način bi Srbija kao zemlja rakije mogla da učvrsti svoj brend kroz jedinstvenu turističku ponudu rakijskih puteva, čime bi se istovremeno povećale i proizvodnja i vidljivost kvalitetnih rakija. Istovemeno, kroz rast krovnog udruženja, Saveza proizvođača rakije Srbije, razvija se i saradnja između resorn ih ministarstava i samih destilerija”, kaže za Magločistač direktor PSS Bačka Topola, Dragan Tankosić.

Na početku ovog projekta, broj registrovanih proizvođača je bio oko 200 da bi sada premašio cifru od 700, što ide u prilog potrebi za daljim razvojem ove ideje.

“U Oplencu je predstvaljeno devet postojećih destilerija, koje su radile od ranije, kao i četiri nove koje su zadovoljile kriterijume ulaska u projekat, od kojih su dve iz Šumadije i dve iz Vojvodine, a jedna iz Bačke Topole”, navodi Tankosić.

“Benefiti su višestruki”

Kako kaže direktor PSS Bačka Topola, benefiti koji proizilaze iz proizvodnje rakije su višestruki – od samog profita kroz prodaju rakije kao finalnog proizvoda do vidljivosti na tržištu, razvoja seoskog turizma, ali i proširivanja ponude sa same rakije na smeštaj, hranu, slaganje hrane uz rakiju.

“Dosta ljudi je bilo na našim predavanjima u okviru prvog projekta, gde su videli koja je preocedura i koji su kriterijumi za ulazak u sistem. Oni se pripremaju da se priključe kroz neku narednu priču, a u Bačkoj Topoli ih ima možda četvoro ili petoro, i oni će imati priliku za to kroz projekte neke druge poljoprivredne stručne službe sa područja Vojvodine”, pojašnjava Tankosić.

A osnovni kriterijumi su pristupačan prilaz destileriji, da se ona nalazi na nekom regionalnom ili magistralnom putu, da ima svoju bazu voća površine od najmanje jednog hektara, dok se projektna dokumentacija dobija od Ministarstva za trgovinu.

Drugi projekat je predviđao i kategorizaciju, standardizaciju i signalizaciju postojećih destilerija.

“Proizvođače koji su u postupku smo mapirali i radili smo im projektno-tehničku dokumentaciju kako bi krenuli od početka. Za destilerije koje su već aktivne smo radili rakijske puteve kako bi bili vidljivi sa lokalnih, magistralnih i auto-puteva, po uzoru na vinsku rutu – od ponude destilerije zavisi i broj buradi na tabli, pa je tako pet buradi isto kao hotel sa pet zvezdica”, pojašnjava Tankosić, dodajući da jedna takva destilerija posetiocima nudi smeštaj, degustacionu salu, hranu, piće, slaganje hrane uz rakiju.

S druge strane, kod destilerija u povoju stoje dva bureta.

Tankosić najavljuje da će ideja nastaviti da se razvija i kroz treći projekat planiran za narednu godinu, kroz koji će biti obavljena klasična signalizacija destilerija, a u koji će biti uključene postojeće destilerije.

“Ovaj kapitalni projekat je vredan 15 miliona dinara. Poljoprivredna stručna služba Bačka Topola je dobila saglasnost Ministarstva saobraćaja da od naredne godine otpočnemo postavljanje tabli i obeležavanje destilerija koje su trenutno žive”, najavljuje Tankosić.

U Vojvodini samo dve destilerije u rakijskom turizmu

Jedna od dve destilerije sa područja Vojvodine koje ispunjavaju uslove za bavljenje rakijskim turizmom jeste i destilerija proizvođača Petra Dobrkovića iz Bačke Topole koji, kako kaže, ima najveću površinu pod kajsijom u Srbiji, opremljenu po evropskim standardima.

“Imam oko 12 i po hiljada stabala kajsije na 20 hektara izjedna, a među njima je 14 sorti, mađarskih i domaćih, što je za ljubitelje rakije bitno jer mešavina sorti daje aromatičniji ukus”, kaže Dobrković i dodaje da je sa proizvodnjom rakije počeo pre dve godine na predlog PSS Bačka Topola i zbog osetljivosti te vrste voće, pre svega.

“U berbi bude po 900 tona kajsije, a to je ogroman posao kada sve ide samo u prodaju. Kajsija je specifična jer ne može da stoji, a kad je rodna godina, desi se da nemamo kapaciteta da sve smestimo u hladnjače. Kajsija zahteva da se zbrine odmah po branju. Zato deo roda sada odlazi na rakiju”, pojašnjava ovaj bačkotopolski voćar za Magločistač.

On je pre dve godine pristupio Rakijskom savezu i registrovao svoju destileriju i, kako kaže, očekuje da mu se takav potez isplati:

“Za sada još ne osećam benefite, ali ih očekujem. Do sada je država podržavala, pa se nadam da će i ovaj put. Za poslenje dve godine sam proizveo oko 20.000 litara ‘Petrove kajsije'”.

Iz Poljoprivredne stručne službe Bačka Topola poručuju: Budućnost je u projektima i zadrugama

U Poljoprivrednoj stručnoj službi su, kako kažu, shvatili da ne mogu da opstanu samo pružajući savetodavne usluge poljoprivrednicima, te su stoga krenuli u projekte:

“Izgubili smo nit gašenjem velikih preduzeća na teritoriji opštine, od čega smo mi nekada funkcionisali i živeli. Da bismo opstali, morali smo da se usavršavamo, da se usmerimo na projekte i da se preusmerimo na nešto drugačije aktivnosti”, pojašnjava direktor PSS Bačka Topola Dragan Tankosić i dodaje:

“Poljoprivredna stručna služba na prvi pogled nema dodira sa rakijom. Međutim, gledano šire, ipak su tu voćnjaci i plantaže, gde smo mi videli da naši proizvođači ne ostvaruju zadovoljavajući profit na voću. Oni ne mogu da prodaju tu šljivu, jabuku, kajsiju po dobroj ceni, ali bi mogli da sa svojih plantaža naprave dobru rakiju”.

Krajnji cilj je, kako kaže, udruživanje – da se oforme specijalizovane zadruge koje će određeni finalni proizvod plasirati na tržište jer je to jedina sigurnost da se danas opstane.

“Cilj nam je da se ovo područje specijalizuje za šargarepu, jabuku, palentu, rakiju, da jednostavno uđemo u finalnu proizvodnju, a sve primarne proizvode koji su neprofitabilni da uklonimo. Na ovaj način će i proizvođač imati bolju zaradu, i država će imati više koristi, a imaćemo i zadovojne ljude koji u tim zadrugama rade.”

Kako kaže, do profita od prozvodnje rakije se dolazi sporije, ali – ako se krene na vreme – zarada je sigurna.

“Jabuku trenutno možete da prodate za 25 dinara za kilogram, a ako je iskoristite za jedan dobar destilat i stavite u flašu od 0,7l, možete da je plasirate na rafove ili izvezete. Savet svih stručnjaka jeste da u proizvodnju krenu mlađi ljudi jer je suština da ta rakija odleži pet godina, deset, petnaest, jer klasična ekonomska dobit jeste tek posle 5-10 godina, kada vi to prodate kao porodičnu rezervu za 13-14 hiljada dinara”, navodi primer Tankosić.