Bačkotopolsko jezero, foto: MS/Magločistač
Jedna od gorućih tema u Bačkoj Topoli ovog leta je bila – gde i zašto nestaje Bačkotopolsko jezero. Dok su jedni prstom upirali u nebo, drugi su krivili nadležne, a treći su optužujuće gledali ka susednim zasadima borovnica kompanije “Zobnatica” a.d. koja, prema informacijama koje je Magločistač dobio iz Javnog vodoprivrednog preduzeća “Vode Vojvodine”, jedina ima dozvolu za crpljenje vode iz jezera za potrebe navodnjavanja.
“Upravljanje vodama mora se odvijati tako da se potrebe sadašnjih generacija zadovoljavaju na način kojim se ne ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje potrebe, odnosno mora se obezbediti korišćenje voda zasnovano na dugoročnoj zaštiti raspoloživih vodnih resursa, po količini i kvalitetu”, kaže član 25 Zakona o vodama.
Pitanje je: da li je u praksi tako?
Prema istom zakonu, upravljanje – u smislu održavanja – Republika Srbija, u čijoj su svojini voda i vodno zemljište, ostvaruje preko nadležnih ministarstava, organa autonomne pokrajine, organa jedinice lokalne samouprave i javnog vodoprivrednog preduzeća.
Nadležni organ za izdavanje rešenja o vodnoj dozvoli za navodnjavanje i kontroli njene upotrebe je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, dok Javno vodoprivredno preduzeće “Vode Vojvodine” treba da upravlja vodnim resusrsima, ali i kontroliše stanje vodnih zaliha u saradnji sa DTD “Severna Bačka” d.o.o Subotica.
Za kontrolu postupanja zadužena je pokrajinska vodna inspekcija, koja je 14. jula i izrekla zabranu navodnjavanja iz bačkotopolske akumulacije zbog niskog vodostaja.
Iz bačkotopolskog Ekološkog udruženja ribolovaca “Jezero” kažu, međutim, da je, prema njihovim merenjima, vodostaj u najdubljim delovima akumulacije i dalje u padu za oko 170 cm.
Predsednik Upravnog odbora tog udruženja Mile Antunović je 16. septembra na svom Fejsbuk profilu otud konstatovao da “kiša pada, a pada i nivo vode u jezeru!!!???”.
Prema informacijama iz Studije o zaštiti Parka prirode “Bačkotopolske doline” koju je 2015. godine objavio Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, srednja godišnja količina padavina u Bačkoj Topoli iznosi 558,3 mm. Od nastanka jezera 1976. godine, najviše kiše je bilo palo 1999. godine, i to 841,7 mm, dok se do sada najsušnijom godinom smatra 2000, kada je izmereno svega 204,9 mm.
Količinu padavina u Bačkoj Topoli godinama meri i Imre Halgato, i prema njegovim podacima, mesečni višegodišnji prosek padavina je 53 mm, Ove godine je, međutim, do sredine jula palo svega 133 mm, dok je samo u avgustu bilo izmereno 124 mm, a u septembru još 115 mm kiše.
Cifre, dakle, kažu da smo sada u deficitu za oko 100 mm padavina i da ovo nije bila najsušnija godina, a struka dodaje da je problematičan bio i loš raspored kiša, njihov manjak još prošle godine, te visoke temperature vazduha.
“Izmerili smo neposredno pre početka padavina nivo vode od 52 cm na jednom stubu kod mosta. Sutradan je padala kiša ceo dan, i nakon toga smo opet merili na istom mestu, i vode je bilo 3 cm manje. Umesto da vodostaj raste, on je opao. Voda iz jezera negde ističe, a očigledno je da to nije rekom Krivajom“, kaže Antunović za Magločistač.
U tom udruženju, naime, sumnjaju da je bilo navodnjavanja i nakon izrečene zabrane 14. jula ove godine, što potkrepljuju time da su prilikom noćnog obilaska jezera 20. jula ribočuvari primetili da radi crpna stanica “Zobnatice” a.d. U zapisniku je, s tim u vezi, tada bilo navedeno: “Uključena je jedna pumpa manjeg kapaciteta”.
“Ja sam o tome sačinio i zapisnik, ali kako nemam pravo da legitimišem ljude jer oni nisu bili ribolovci, nisam saznao njihova imena. Došao je potom čovek koji se predstavio kao šef i rekao je da ne zalivaju, nego da samo ispiraju zalivni sistem”, prepričava Mile Antunivić.
Kako dodaje, zapisnik, u koji je Magločistač imao uvid, predao je svom nadređenom, direktoru “Aqua Top” d.o.o. Zoltanu Ivaniču. Nema saznanja da li je nešto preduzeto tim povodom.
Ubrzo su, međutim, uočili još jedan sumnjiv momenat:
“Zalivni sistem koji navodnjava krompir, koji se nalazi kod skretanja prema Karađorđevu, nakon ovog momenta je pomeren skroz prema Zobnatici, a prethodno je bio niže, što takođe može da ukazuje da se ipak zalivalo”, rekao je Antunović za Magločistač.
Magločistač je 23. avgusta na mejl adresu “Zobnatica” a.d. uputio niz pitanja u vezi sa ovom temom, međutim, do zaključenja teksta nismo dobili odgovore.
Kako je navedeno na zvaničnom sajtu “Zobnatica” a.d., to preduzeće je regionalni lider u proizvodnji i distribuciji borovnica, sa površinom od gotovo 250 hektara zasada od 2019. godine, a pored toga bavi se i uzgojem krompira i žitarica. Podataka o ukupnim površinama u svojini i pod zakupom nema na njihovom sajtu, ali nam je u JVP “Vode Vojvodine” saopšeno da to preduzeće ima dozvolu za navodnjavanje 926 hektara poljoprivredne površine.
Tražene odgovore nismo dobili ni iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, kao ni iz DTD “Severna Bačka” d.o.o. Subotica, gde su nam nakon mesec dana čekanja poslali samo podatke o izmerenim padavinama uz komentar da DTD “Severna Bačka” nije nadležna za davanje informacija, te da se obratimo preduzeću “Vode Vojvodine”.
Iz JVP “Vode Vojvodine” saznajemo da količina vode koju crpna stanica “Zobnatica” a.d. nije poznata.
“Sistem nema ugrađen merač protoka, pa se samim tim naknada obračunava po površini izgrađenog sistema, koja iznosi oko 930 hektara. Pravnom licu ‘Zobnatica’ a.d. Bačka Topola izdat je izveštaj u postupku izdavanja vodne dozvole za Sistem za navodnjavanje, površine 926 hektara, sa vodozahvatom na akumulaciji Zobnatica”, navodi se u pisanom odgovoru za Magločistač.
Samim tim što na crpnoj stanici ne postoji ugrađen merač protoka vode, kontrola zahvaćene količine se ne može vršiti, navode u JVP “Vode Vojvodine” i dodaju:
“JVP ‘Vode Vojvodine’ prate nivoe vode u akumulaciji i ako se desi da nivo padne ispod kote biološkog minimuma, zabranjuje se pumpanje vode dok se ne poprave hidrološki i meteorološki uslovi, kao što je bio slučaj ove godine kada je zabranjeno pumpanje vode iz akumulacije Zobnatica”, navode u pisanom odgovoru.
A biološki minimum su, prema javnom saopštenju “Voda Vojvodine”, ovog leta uz bačkotopolsku, u istom momentu dosegle i akumulacije Sava i Moravica.
Zvaničan odgovor na pitanje gde je tačno biološki minimum Bačkotopolskog jezera i na kojim merama je ove godine proglašena zabrana navodnjavanja – nismo dobili iz DTD “Severna Bačka”. U telefonskom razgovoru nam je, pak, rečeno da u ovoj akumulaciji sistem merne letve odavno ne postoji zbog taloženja mulja usled čega se dno jezera izdiglo za metar, te da se minimalni radni nivo vode procenjuje na osnovu drugih pokazatelja.
Prema podacima iz Studije o zaštiti PP “Bačkotopolske doline”, kota preliva je 98 m, dok je utvrđeni biološki minimum na koti od 96 m, posle čega nije dozvoljeno crpljenje vode.
Merne letve ne funkcionišu ni u drugim vojvođanskim akumulacijama, o čemu je Magločistač ranije pisao.
Ribolovci su, kaže njihov predstavnik Mile Antunović, svesni i suše i visokih temperatura, ali logika ih navodi na razmišljanje da ipak nije sve do vremenskih prilika.
“Laički, mi u udruženju smatramo da je sadašnje opadanje nivoa vode u jezeru povezano i sa pojačanim crpljenjem vode iz bunara. Mi nismo stručni, ali voleli bismo da vodna inspekcija dođe i utvrdi u čemu je problem“, kaže Antunović.
Konkretno, ribolovci strahuju da je izricanjem zabrane crpljenja vode iz jezera, “Zobnatica” za zalivanje pojačano aktivirala svoje bunare sa istom namenom.
U Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, smatraju, međutim, da ovo kauzalno nije verovatno.
“Sa hidrogeološkog aspekta je vrlo verovatno da ne postoji hidraulična veza između površinskih tokova i jezera sa subarteskom izdani na dubini na kojoj su izbušeni bunari, obzirom na postojanje paketa glinovitih sedimenata iznad kaptilarnih vodonosnih slojeva. Sa hidrogeološkog apekta, glinoviti sedimenti svrstani su u hidrogeološke izolatore, odnosno nemaju mogućnost provođenja podzemnih voda”, navodi se u odgovoru ovog sekretarijata.
Prema navodima Mileta Antunovića, na nizak vodostaj Bačkotopolskog jezera utiču i ustave izgrađene na žedničkom i đurđinskom kanalu, kao legalni vodni objekti za zaštitu od poplava.
Međutim, ribolovci su uočili da je neko samoinicijativno na njima podizao brane, čime je onemogućio odtok vode Krivajom do jezera.
Prema Zakonu o vodama, vodnim objektima upravlja nadležno javno vodoprivredno preduzeće.
“Mi smo se 12. septembra obratili DTD-u zbog ovog i obećali su da će izaći na teren. Rekli su da su oni nadležni za te ustave, i da niko nema pravo da ih pregrađuje. A vi, ako danas odete tamo, vidite da je neko napravio branu od dasaka i kamenja, koja vodi onemogućava da dođe do jezera”, kaže Antunović.
On dodaje i da je, nakon što je počeo da obilazi te dve lokacije kao ribočuvar, dobio pretnje na društvenim mrežama od pojedinaca za koje pretpostavlja da su tamošnji ribolovci:
“Antunović Mile poruka za vas i vas. Još jednom razbijete branu na kanalu u Starom Žedniku, onda ćemo rešavati to putem koji neće biti preko institucija. Jer preko institucija nema uspeha, ali stari dobar metod je uvek dao uspeh”, navodi se u javnoj objavi upućenoj Antunoviću u Fejsbuk grupi “Pecaroši Subotice i okoline”.
On za Magločistač kaže da za sada čuva poruke i dokaze, ali da ovu pretnju još nije prijavio policiji.
Imre Halgato je nekadašnjim preduzećem DTD “Krivaja”, u čijoj je ingerenciji bilo Bačkotopolsko jezero, rukovodio od 1998. godine do 2016. godine, kada je ono pripalo preduzeću DTD “Severna Bačka”.
Halgato smatra da se ove godine nije desilo ništa vanredno u vezi sa jezerom, već je nizak vodostaj rezultat navodnjavanja, suše i isparavanja usled visoke temperature. Uz to, nadoknade vodom iz Krivaje u ovom sušnom periodu uopšte nije bilo, jer je ona uzvodno od jezera bila presušila.
Tokom prosečnih godina, kaže naš sagovornik, godišnji protok Krivaje na ovom delu je toliki da ona može da napuni akumulaciju, ali i da još ostane vode nizvodno od jezera za opstanak flore i faune.
Ipak, kako Halgato procenjuje, još uvek ima više stotina hiljada kubnih metara vode namenjene opstanku živog sveta u samom jezeru.
“Po mom mišljenju, drugi put se desilo ovako nešto otkad jezero postoji, a prošli put je priroda opravdala sebe. Ako u narednom periodu bude padavina na nivou višegodišnjeg proseka, i ako se nadoknadi ovih sada oko 100 mm padavina manjka, onda ćemo, po mojoj proceni, do aprila ili maja imati gotovo napunjeno jezero”, procenjuje Halgato.
On napominje da često zaboravljamo da prilikom izuzetno visokih temperatura voda u značajnoj meri i isparava.
“Kada je došlo do isušivanja gornjeg toka Krivaje, usled velike vrućine, čak i prilikom zatvorenog ispusta, dnevno isparavanje je bilo veliko. Jednom prilikom smo to i kontrolisali i ispostavilo se da dnevno zna da ispari i do 1 cm vode. Ako to traje 30 dana, imamo već 30 cm nedostatka vode samo usled isparavanja”, objašnava Halgato.
On ima objašnjenja i zbog čega se akumulacija ne oporavlja tempom kojim se to sada očekuje:
“Nakon jako velike suše, zemlja upije svu vodu. Vode u akumulaciji, u vodotokovima, i podzemne vode su povezane. Od dosadašnje količine padavina još ne možemo očekivati da će pokrenuti izlivanje podzemne vode u jezera. Posle izvesnog vremena će, međutim, doći do ponovnog povećanja nivoa podzemnih voda i tek onda možemo očekivati filtriranje vode iz zemlje u akumulacije i vodotokove”.
Halgato zaključuje da smatra da su i nadležni u vodoprivredi i ribolovci uradili sve što su mogli blagovremeno, te da ćemo i u buduće odlukama i ponašanjem morati da se prilagođavamo prirodi, s obzirom na to da se mogu očekivati godine slične ovoj.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Iza vesti: Podizanje kvaliteta informisanja u Subotici, Bačkoj Topoli, Malom Iđošu“ koji Magločistač realizuje uz podršku European Endowment for Democracy (EED). Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje donatora.
4 Komentara na
“Gde nestaje Bačkotopolsko jezero: Zna se koliko vode ispari, ali ne i koliko se koristi za navodnjavanje”
Clanak ko clanak opisao stvarno stanje na jezeru a niko nije nudio resenje.Niko ne vidi a i nece da je to velika katastrofa za prirodu,za zivotinjski svet kao i za Backu Topolu i njen turizam.Zobnatica se ponasa kao da je njeno jezero .Treba im postaviti merne instrumente kao sto ima svako domacinstvo pa nek plati koliko potrosi a ne pausalno.Ali verovatno imaju jaku politicku pozadinu.
U izjavi g.Halgatoa imam osecaj da nekog pravda i nekoga stiti odnosno Zobnaticu.
Za nelegalne brane treba poslati inspekciju i miliciju i sve porusiti .Nije to privatna svojina.A pretnju ne znam zasto g.Antunovic nije prijavio nadleznima .Ovako ce oni Suboticani postati jos bahatiji.
Ali sta ocekivati od drzave gde se ne postuje zakon ni u jednom segmentu zivota.Ovako ce nasi unuci uzivati u fotografijama bivseg naseg jezera i slusati anekdote o jezeru..
Sramno je da niko od nadležnih nr reaguje na bespravno podignute ustave, inspekcija i policija.
Čini mi se da u ovoj državi niko ne radi svoj posao kako treba.Samo se zapitajte šta ćemo ostaviti našoj deci, unučadima i pokolenjima, ili samo mislite za danas.Sramota i za državu i za pojedince.
Inspekcije ne znaju ili ne žele da znaju. Meštani znaju da su crpne pumpe radile i da je zalivanja bilo. Mnogi od njih se plaše za svoju bezbednost i sigurno radno mesto i izbegavaju da o tome javno pričaju. Dok pojedinci koji se okuraže bivaju na svakojake načine linčovani. Kako god, meštani sve vreme borave u začaranom krugu nepravde, koja se kontroliše kreativnom politikom visoko staležnih interesnih grupa.
Gospodin Halgato je dao izuzetno dobro objašnjenje koje će sada zamaskirati i na neki način opravdati odliv vode. Inspekcije će se pozvati na istu tu izjavu i ceo slučaj oko rada crpnih stanica, nakon izricanja zabrane, će najverovatnije biti zaboravljen. Interesantno je da se iz sličnog interesnog kruga ljudi pre par meseci protezala priča kako je odliv vode iz jezera zbog toga što se ne zatvaraju ventili i kako je za to bio zadužen DTD, koji sada ne radi… Naravno, bez obzira na sve ovde navedeno, sve što je Zobnatica uradila, krenuvši od ergele, zasada aronije, pa i hotela u kome su svi dobro viđeni i ugošćeni, maltene pa ništa im se ne može zameriti. Oprostite mi ako grešim dušu, nemam nameru nikoga da omalovažavam, ali smatram da niko od te gospode koja se za nešto pita na jezeru, u poslednjih 5 godina nisu godišnje ni jednom izašli da prošetaju istim, a kamoli da su sa nekim od građana popričali i interesovali se za dešavanja i probleme sa kojima se jezero suočava. Moje iskustvo mi govori, da se NE može očekivati briga i zalaganje od ljudi koji nisu u kontaktu sa objektom interesovanja, u ovom slučaju jezerom.
Završiću svoje izlaganje sa mislima: “Lepo je otići u hotel i popiti kaficu u društvu uglednih i pametnih ljudi iz sveta politike!”
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.