Loša proizvodna godina nije zaobišla ni pčelare: Prinosi manji za dve trećine, cena meda u porastu

Nepovoljne vremenske prilike u vidu izuzetno visokih temperatura i niske vlažnosti vazduha, udružene sa uništavanjem medonosnih biljaka i nekontrolisanom upotrebom hemijskih preparata u poljoprivredi i domaćinstvima, uzrokovali su da ovogodišnja proizvodnja meda bude svedena na trećinu prosečne – saznajemo u Udruženju pčelara “Bačka Topola”.

“Bila je ovo izuzetno loša proizvodna godina i za nas, pčelare. Prosečne proizvodne godine imamo oko 30 kilograma meda po košnici, dok ćemo ove uspeti da izvučemo jedva 10. Posebno nam fali paša suncokreta, jer među novim proizvodnim sortama te žitarice imamo one koje nisu medonosne, pa i pojedine samooprašujuće, gde pčele nemaju više šta da traže”, kaže za Magločistač dugogodišnji predsednik ovog udruženja, Mirko Spasojević.

Cene svih prehrambenih proizvoda su skočile, pa situacija ne može biti drugačija ni sa medom, posebno zbog niskih prinosa. Tako će cvetni med ove godine stajati 100 dinara više, a bagremov 200 dinara.

“Teško smo usaglasili ovogodišnju cenu svesni udara na džep potrošača. Realno, ona ne bi trebalo da bude manja od 1.200 dinara za teglu. Međutim, odlučili smo da to ipak bude 800 dinara za suncokretov i repičin med, lipov je 1.000, dok ćemo bagremov med prodavati za 1.000 do 1.200 dinara“, najavljuje predsednik udruženja pčelara iz Bačke Topole.

Udruženje ujedinilo pčelare cele opštine

Udruženju pčelara “Bačka Topola” trenutno broji više od 80 članova, i može da se pohvali ujedinjavanjem pčelara na nivou cele opštine što nije nimalo lak zadatak, ističe Spasojević, procenjujući da u okviru udruženja ima 5-6.000 košnica.

On precizira da je bilo nekoliko pokušaja izdvajanja pojedinih naselja iz udruženja, međutim, na kraju su uspeli da opstanu u ovakvom obimu. Sada im se pored ovdašnjih, pridružuju i proizvođači meda iz Kule, Lipara, Vrbasa i Malog Iđoša.

Ovakva brojnost i jedinstvo omogućavaju kvalitetniju edukaciju, razmenu iskustava, kontrolu proizvođača lažnog meda, ali i veću verovatnoću prolaska na konkursima i obezbeđivanje boljih uslova za rad pčelara.

Tako je postojanje samo jednog ovakvog udruženja u Bačkoj Topoli velika prednost i zbog rada pčelara i zbog funkcionisanja samog udruženja, jer prilikom apliciranja na konkurse sva sredstva idu u jednu kasu. Jednako kao i ona od članarine.

Na ovaj način uspeli su putem opštinskog konkursa namenjenog podršci rada civilnih organizacija da svojim članovima prošle godine obezbede sublimator za uduvavanje oksalne kiseline u košnicu, a ove godine savremenu komoru za dekristalizaciju meda.

“Kapacitet komore je oko 500 kilograma. Med se na ovaj način u komori dekristališe postepeno tokom 48 sati, na ujednačenoj i kontrolisanoj temperaturi, kako bi se maksimalno očuvale sve njegove vrednosti. Dekristalizator će koristi naši članovi, a na dobrobit naših potrošača, koji sada mogu biti sigurni da je med dekristalisan na pravilan način uz digitalnu kontrolu temperature”, pojašnjava Spasojević, koji je na čelu udruženja od 2000. godine.

A da ovo udruženje radi pre svega na kvalitetu svojih proizvoda, svedoči i prošle godine po osnovu istog konkursa kupljen sublimator, kojim se pčele tretiraju da bi se moglo prići košnicama, ali na netoksičan i po pčele i kvalitet meda neškodnjiv način. Edukacija stalno ide upravo u tom pravcu.

“Gledamo da na predavanja koja organizujemo tokom zime dovodimo eminentne stručnjake, velike proizvođače meda, koji govore o aktuelnim temama i prenose lična i međunarodna iskustva. Teme se odnose za savremene, alternativne lekove za pčele, tretman i njihovu negu uopšte, a sve u cilju da med bude što čistiji i zdraviji”, kaže Spasojević.

Finansije udruženja skromne, pčelari zadovoljni podrškom države

Pored podrške koju dobijaju po osnovu konkursa sufinansiranja programa i projekata udruženja građana koja deluju na teritoriji Bačke Topole, kaže Spasojević, otvaraju se i pokrajinski konkursi namenjeni udruženjima pčelara, međutim, na njih ne apliciraju, jer godišnje troškove aktivnosti ovog udruženja pokrivaju sredstva koja dobiju od opštine. Ove godine je to bilo 300.000 dinara.

Ovaj konkurs im je tako jedini izvor prihoda, pored godišnje članarine, koja je simbolična i uvek na nivou cene tegle meda. Na ovaj način, međutim, uspevaju da pokriju troškove edukacije pčelara, organizacije sajma meda i povremene nabavke savremene pčelarske opreme.

Finansijskom podrškom države i opštine pčelari su, kaže Spasojević, zadovoljni i kao pojedinci i kao uruženje. Tako pčelar koji se ozbiljnije bavi proizvodnjom na konkursima za opremu može da dobije i do 3.000 evra.

“Podrška države od 800 dinara po košnici je zadovoljavajuća. Ona se odnosi na pčelare koji imaju preko 20 košnica. Međutim, u tom smislu su se javljale brojne lažne prijave proizvođača, pa je trenutno na terenu inspekcija koja upoređuje broj prijavljenih košnica sa stvarnim stanjem na terenu”, navodi Spasojević.

Opština Bačka Topola godišnje raspisuje Konkurs za raspodelu sredstava za podsticaj razvoja poljoprivrede – sufinansiranje troškova veterinarskih usluga, kontrola varoe, seljenje pčela na pašu, ispitivanje meda i proizvoda od meda i nabavke lekova za pčelare. Prošle godine za ove namene je bilo izdvojeno 800.000 dinara, a mogli su da apliciraju proizvođači meda koji imaju od 5 do 500 košnica.

Problem im je, kako dodaje, što i pored veka postojanja kao udruženje i dalje nemaju svoje prostorije u kojima bi se okupljali i gde bi smestili opremu koju sada poseduju. Iz tog razloga se pretežno okupljaju u prostorijama mesne zajednice, a opremu drže po kućama članova.

Postoji, međutim, ideja da u saradnji sa lokalnom poljoprivrednom školom obezbede prostor za uređaje koje poseduju s obzirom na to da pod okriljem škole deluje i pčelarska sekcija. Na realizaciji ove ideje se radi.

Najveći problem nekontrolisana upotreba poljoprivredne hemije

Spasojević navodi da su pčelama, pored loših vremenskih uslova, najveći neprijatelji poljoprivrednici koji nekontrolisano i nesavesno koriste zaštitne preparate za poljoprivrednu proizvodnju. Pored njih, tu su i pojedinačna domaćinstva, od kojh gotovo svako ima ručnu prskalicu.

“Sredstvo protiv korova, ‘Total’, danas ima gotovo svako naše domaćinstvo. Imamo situaciju da dete od 10 godina može da ode u poljoprivrednu apoteku i kupi ovaj preparat, dok mu nije omogućeno da pazari alkoholno piće ili duvan. Tako smo svakodnevno svedoci prskanja svake samonikle travke, što nije problem samo za pčele, već i za ljude”, naglašava Spasojević.

Na ovaj način, uništavanjem korovskih i drugih samoniklih biljaka, pčele su ostale bez hrane, biljke bez oprašivanja, a ljudi ostaju bez meda. Istovremeno, uništavanjem vetrozaštitnog pojasa, usevi su ostali na udaru vetrova i štetočina, što povećava potrebu i za navodnjavanjem i za zaštitom useva.

Ovakve okolnosti primoravaju pčelare da često sele svoje košnice, da pčelama organizovanom sadnjom prave prirodne uslove za život, te da ih dohranjuju i poje. Tako je i u dvorištu Mirka Spasojevića, koji se pčelarstvom bavi od 1995. godine, a na svom imanju sad ima 12 košnica i više vrsta medonosnih biljaka.

Tradicionalno učešće pčelara u proslavi dana opštine

Prvi tragovi o postojanju bačkotopolskog udruženja pčelara javljaju se na jednom plakatu iz 1936. godine, međutim, sumnja se da je udruženje delovalo još ranije, te da mu se bliži vek postojanja.

Prema nekim svedočenjima, osnivači ovog udruženja ujedno su i začetnici čuvenog “Medoprodukta” koji se smatrao vrhunskim proizvođačem meda.

Na tom prvom svedočenju, koje je zapravo najava proslave Dana Bačke Topole, dvojezično je bilo navedeno da će deo programa centralne manifestacije biti i osveštavanje meda, koje će obaviti katolički i pravoslavni sveštenik. Ova tradicija nastavljena je do danas, a XX izložba meda biće održana 17. septembra.

“U subotu, 17. septembra, učestvovaćemo na tradicionalnom Sajmu meda, koji je i prodajnog karaktera. Očekujemo učešće oko 15 lokalnih proizvođača meda. Ovo je prilika da Bačkotopolčani pored raznovrsnog meda kupe i sve druge pčelinje prozvode, upoznaju i odaberu svog lokalnog prozvođača, dok je pčelarima ovo prilika da se povežu sa svojim aktuelnim i budućim kupcima”, kaže Spasojević. 

Večita pitanja: Da li je med koji kristališe dobar i sme li se jesti kašikom?

“Od vrsta koje imamo na našem području, samo kristalisan med je kvalitetan med. A dužina kristalizacije zavisi od vrste i uslova u kojima se on drži. Na primer, repičin med najbrže kristališe. Kupci to mogu i da testiraju tako što će med staviti u zamrzivač. Ukoliko on nakon par dana ne počne sa kristalizacijom – ne valja. Ukoliko se, međutim, zaledi – znajte da ste kupili sirup, to jest lažni med“, pojašnjava Spasojević.

Dakle, da bi med bio delotvoran, mora da zadovolji ove karakteristike, da se pravilno čuva, ali i konzumira, kada je najefikasniji borac u borbi protiv infekcija usne duplje. Bitno je, kako Mirko kaže, da se med koristi redovno kao hrana da ne bi morao da se upotrebljava kao lek.

Pored meda, po lekovitosti je izuzetno poznat i propolis koji ima široka antivirusna i antibakterijska dejstva, sa svojih čak 330 lekovitih sastojaka. On se, međutim, u prodaji pronalazi u različitom procentu koncentracije, a Spasojević kaže da je najefikasnija varijanta ona sa 20% rastvora, kako ga i sam proizvodi.

Mirka Spasojevića smo upitali i za pravilnu konzumaciju meda, te da li se on mora jesti isključivo drvenom kašikom.

“Jeste najbolje med konzumirati drvenom kašikom, međutim, ništa strašno se neće desiti ni ako ga pojedete metalnom. Najbolje je ujutru na prazan stomak uzeti kašičicu kristalisanog meda i topiti ga u ustima što duže, ja volim da kažem – dok niste primorani da izustite prvo ‘dobro jutro'”, kaže Spasojević za Magločistač.