Jasna Vojnić, predsednica Hrvatskog nacionalnog veća: I mi bismo u Evropsku uniju! Može li se na mala vrata?

Jasna Vojnić, predsednica Hrvatskog nacionalnog veća: I mi bismo u Evropsku uniju! Može li se na mala vrata?

Jasna Vojnić, foto: NJ/Magločistač

Izvor: HNV

24.08.2022

Kategorija: U fokusu

Jedna ozbiljna država kojoj simulacija nije među prioritetnim ciljevima za područje odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u javnom sektoru i javnim preduzećima stavila bi SMART indikatore kao što su „broj ustanova koje su izradile sistematizaciju radnih mesta prema načelu razmerne zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina“, „broj pripadnika nacionalnih manjina zaposlenih u organima državne uprave, upravi jedinica lokalnih samouprava, sudovima i tužilaštvima, MUP-u, carini, prosvetnom sistemu, javnim preduzećima i sl.“.


U Palati Srbije na trećem spratu, sala 368, 12. avgusta 2022. godine odigrava se spektakularan događaj na kojem prisustvuje više medija od učesnika sastanka, kojim se najavljuje velebno primicanje kraju izrade dokumenta nazvanog „Alisa u zemlji čuda“ odnosno „Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina za period 2022 – 2025“ u okviru Poglavlja 23.

Ako je neko pratio medijske izveštaje po ovom pitanju, moglo se zaključiti kako je sve besprekorno urađeno – inkluzija, razgovori, komentari, javna rasprava… scenario skoro pa savršen kao da ga je pisao sam Luis Kerol. Rokovi i zahtevi prilagođeni samo najveštijima, ali na sreću to nikada nije u dometu objektiva koji o tome uredno izveštavaju.

Još nekoliko „finih“ poteza makazama i „kupus“ od 106 listova spreman je da se preda Vladi Republike Srbije. Kada se on prihvati, svi ćemo naredne tri godine gledati u njega, opisivati ga i meriti da li je još koji list ozelenio, je li glavica još malo porasla…. a karavani će tiho prolaziti pored nas.

Tzv. dokument koji predstavlja reviziju prethodnog Akcionog plana za manjine, ukoliko ne želimo da radi poput sata ludog šeširdžije, nego da bude na razini ulaznice u Evropsku uniju, mora se ozbiljno izmeniti u nekoliko segmenata.

On najpre mora odražavati realne potrebe nacionalnih manjina.

Dvadeset i dve nacionalne zajednice u Republici Srbiji pre pola godine dostavile su Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog svoje potrebe, ali taj dokument nije bio iste forme kao i obrasci Akcionog plana, pa je bilo „nemoguće“ uvrstiti ih.

Odbačeni zbog svoje nepodobnosti u zahtevu forme, dostavili smo ih i u obliku komentara na već završen dokument, a onda je pristiglo nekoliko objašnjenja za njihovo ponovo odbacivanje.

Zahtev za povećanjem dostupnosti obrazovanja na manjinskom jeziku u smislu proširenja grupa i odeljenja, jačanja kapaciteta inspekcijskih i stručnih službi, zapošljavanja jezično stručnog kadra, promocije nastave na manjinskim jezicima, procesa odobrenja udžbenika i sl. navodno već postoje u Strategiji obrazovanja Republike Srbije i „nema ih potrebe“ dodatno i ovde navoditi.

Za pitanje popisa, očuvanja i promocije kulturne baštine zadužen je čovek koji je baš za vreme sastanka bio na godišnjem odmoru i nije bilo nikog ko bi odgovorio zašto je jedno celo poglavlje oko kulturne baštine izostavljeno.

Kada je u pitanju zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u javnom sektoru i javnim preduzećima, na pitanje zašto je jedini pokazatelj „donošenje dugoročnog plana zapošljavanja“, dobili smo obrazloženje kako je statistiku zaposlenih kadrova u Republici Srbiji nemoguće izraditi. Iako se na sastancima Međuvladinog mešovitog odbora između Republike Hrvatske i Republike Srbije često govori o padu ili porastu broja zaposlenih Srba u policiji, sudstvu i sl. u Republici Hrvatskoj, „naša strana“ još uvek brani mit o tome kako je statistiku zaposlenih osoba u Republici Srbiji nemoguće izraditi! Još uvek se odupiremo pratiti belog zeca, iako silno tvrdimo kako zaista želimo ući u Evropsku uniju. Osoba koja brani takav mit i time sprečava Srbiju na evropskom putu, u najmanju ruku, trebalo bi dobiti razrešenje s odlično plaćene funkcije „eksperta“ za izradu Akcionog plana kojeg finansira ta ista Evropska unija.

O zbrčkanoj strukturi Akcionog plana može se dobiti uvid jedino ako se zanemare saveti Češirskog mačka i celi dokument ogoli, a tekst oslobodi svega onoga što služi isključivo da se ne vidi šuma od drveća.

Npr. u okviru mere „Unapređenje uslova za zakonito i pravilno sprovođenje popisa stanovništva“ jedini navedeni pokazatelj je da su „Podaci o broju pripadnika nacionalnih manjina dostupni?!“. Ne mora se biti veliki ekspert kako bi se prozrela ovakva vrsta simulacije – podaci o broju pripadnika nacionalnih manjina će, možemo sa stopostotnom sigurnošću tvrditi, biti dostupni već do polovine 2023. I? Voilà! Mera je ispunjena! Uslovi za „zakonito i pravilno“ sprovođenje popisa su ispunjeni! Karte su se i bez pretnje kraljice već složile. Jedna tačka iz Akcionog plana već je uspešno rešena! Sve se događa samo po sebi. Nije čak uopšte potrebno uključivati nacionalne manjine u proces pripreme, kontrole ili pak sprovođenje popisa.

Ili pak, kao pokazatelji za meru „Unapređen rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina“ u dokumentu su navedeni broj sastanaka, broj analiza i broj inicijativa. Dva održana sastanka, jedna „analizica“, jedna inicijativa i eto ga! I rad nacionalnih saveta će jednostavno biti unapređen!

Jedna ozbiljna država kojoj simulacija nije među prioritetnim ciljevima za područje odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u javnom sektoru i javnim preduzećima stavila bi SMART indikatore kao što su „broj ustanova koje su izradile sistematizaciju radnih mesta prema načelu razmerne zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina“, „broj pripadnika nacionalnih manjina zaposlenih u organima državne uprave, upravi jedinica lokalnih samouprava, sudovima i tužilaštvima, MUP-u, carini, prosvetnom sistemu, javnim preduzećima i sl.“.

Istina, ovakvim trenutnim Akcionim planom prilično smo sebi olakšali posao. Brzo ćemo dobiti ulaznicu za Evropsku uniju!

Pitanje je samo ko će iz Evropske unije dozvoliti ulazak na ovako mala vrata. Ko će dozvoliti da merne jedinice ne odgovaraju standardima struke, ko će dozvoliti da indikatori ne odgovaraju merama, a mere realnim potrebama nacionalnih manjina?! Pitanje koje, verovatno, neće biti postavljeno – ko će Evropskoj uniji ukazati na ovaj način rada izrade tako važnog dokumenta? Ko će i hoće li prihvatiti na sebe tu i takvu odgovornost?!

Ili će pak Srbija poput Alise u zemlji čuda popiti čudotvorni napitak kako bi kroz ovakva vrata ipak uspela da prođe? Ili će se mala vrata zatvoriti, ne zbog „bujanja“ nacionalnih manjina u Republici Srbiji, nego zbog poverenja da će nas beli zec dovesti do suživota koji će polučiti da pod jednom zastavom sve nacionalne manjine se i pre nego ih napadne velika vojska karata probude, uđu zajedno na velika vrata broj 23 i konačno ih jednom iza sebe zatvore.


Autorski tekst Jasne Vojnić, predsednice HNV-a, objavljen je 18. avgusta na sajtu Hrvatskog nacionalnog vijeća u Republici Srbiji.

Podelite sa prijateljima:

Jedan Komentar na
“Jasna Vojnić, predsednica Hrvatskog nacionalnog veća: I mi bismo u Evropsku uniju! Može li se na mala vrata?”

Franken says:

Osim deklarativnoga “za” Servije, ulazak u EU zavisi od (ponajviše!), pa’i sad, Kremlja (tada-da-daaa!).

Kako to, kako to? E pa tako, lepo, raspitajte se.

I dok je Liliputin vlastan odje koju prozborit, a slušaju ga svi, od pozicije do opozicije, nema ič od Svrbije u IJU, lepi moji.

(A šta kaže gospoje Vojnić fejzbuk frendica, a javna antagonistica, Suzana Kujundžić pa još Ostojić na ovu bajku? To b’ voljio znat… i, ako mož, da odgovor bude na bunjevačkom.. zdravo lip jezik /ili “jizik”?/ )

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.