Foto: Magločistač
Subotica je u naredna tri dana domaćin Generalne skupštine Mreže gradova secesije, u okviru koje će biti organizovan međunarodni seminar posvećen istraživanju, restauraciji i očuvanju objekata izgrađenih u ovom arhitektonskom stilu.
Na seminaru učestvuje veliki broj stručnjaka iz zemlje i inostranstva koji će posetiti Sinagogu, pored Gradske kuće, jedan od najznačajnijih objekata secesije u Subotici, kao i da se upoznaju sa kulturnom rutom secesije u Subotici.
Skupština će biti nastavljena sutra razgovorima o budućim aktivnostima mreže.
Foto: Magločistač
Subotica je, po rečima predsednice Saveta Subotice za zaštitu i valorizaciju kulturnog i nepokretnog nasleđa Viktorije Aladžić, od 2013. godine član ove mreže koju čine 22 grada, značajnih po arhitekturi secesije.
“Imamo zadovoljstvo da su stručnjaci i predstavnici većine tih gradova ovde u Subotici, da se upoznaju sa našom secesijom, sa arhitekturom, da razmenimo iskustva i znanja i da još jednom skrenemo pažnju na subotičko arhitektonsko nasleđe”, rekla je Aladžić.
Gradonačelnik Subotice Jene Maglai smatra da međunarodna stručna podrška ove mreže može pomoći u očuvanju i obnovi ovog jedinstvenog kulturnog nasleđa grada.
“Očuvanje našeg nasleđa je, po meni, od strateškog značaja za dalji razvoj i dalji boljitak naše lokalne zajednice”, smatra Maglai.
Predsednica ove mreže Manoel Vasaž istakla je na konferenciji za novinare da je Subotica od momenta kada je postala članica mreže bila veoma aktivna na predstavljanju njenog nasleđa i potreba njenog očuvanja kroz ovu mrežu.
Luis Boš Paskval, predstavnik Barselone u ovoj mreži, naglašava da je došlo do razvoja po pitanju zaštite nasleđa u samoj Subotici.
Foto: Magločistač
“Veoma sam srećan što sada mogu da vidim da su vlasti posvećene očuvanju i restauraciji ovog Art nuvo nasleđa, kao i zbog toga što vidim da su građani Subotice sve više svesniji i sve više vole svoje Art nuvo nasleđe. Mislim da je to jako važno”, rekao je Boš Paskval.
U sklopu ovogodišnjih aktivnosti na organizaciji Generalne skupštine gradova secesije u Gradskom muzeju je do 14. septembra postavljenja međunarodna putujuća izložba “Priroda i secesija”.
Ova mreža postoji od 1999. godine i okuplja 21 grad Evrope i Havanu i posvećena je očuvanju i promociji secesije.
Secesija je evropski umetnički pravac koji je nastao oko 1900. godine. U Francuskoj se ovaj stil naziva “Art nouveau”, u SAD “Stile Liberty”, a u Engleskoj “Modern style”.
S obzirom da je tada pripadala Austro-ugarskoj, termin “secesija” označava arhitektonske objekte nastale u ovom stilu u Subotici krajem 19. i početkom 20. veka, a koji su specifični po kombinaciji cvetne ornamentike, narodnih motiva, kovanog gvožđa, boje i keramike. Među njima se posebno izdvajaju Rajhl palata i Gradska kuća, koja se i zvanično nalazi među 10 graditeljskih čuda Srbije.
Neformalna grupa građana „Nasmeši se Subotici“ poziva zainteresovane građane/-ke da im se pridruže i učestvuju u aktivnostima, da se upoznaju sa primerima dobre prakse iz drugih gradova i da svi zajedno razmene ideje o lepšoj i uređenijoj Subotici.
Danas od 17.00 do 18.00 časova biće organizovana poseta subotičkoj Sinagogi.
Obilazak odabranih objekata iz kulturne rute secesije uz zajedničku šetnju i predavanje Viktorije Aladžić o istoriji, arhitekturi i kulturnom nasleđu Subotice predviđeno je od 18.00 do 19.00 časova.
Izvor: Tanjug/Magločistač
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.