Patronažna sestra Noemi Nađ povodom Svetske nedelje dojenja: Slabo mleko ne postoji, to je najveća zabluda decenijama unazad

Noemi Nađ je patronažna sestra bačkotopolskog Doma zdravlja “Dr Janoš Hadži”. Ona već 26 godina posvećeno pomaže porodiljama prilikom uspostavljanja dojenja, koje, kada uspe, treba da traje sve dok u njemu uživaju i mama i beba.

Iako najprirodnije, dojenje, međutim, nije uvek jednostavno i lako, posebno na samom početku. Tako se neretko dešava da nestručna lica savetuju mame da bebin plač ugase kupovnim mlekom i flašicom, jer njihovo nije dovoljno kvalitetno, i tako se reše briga.

Zato ovogodišnja Svetska nedelja dojenja, koja se obeležava od 1. do 7. avgusta, akcenat stavlja upravo na podršci u istrajnosti u dojenju.

“Bačkotopolski dom zdravlja sa svojim vanbolničkim porodilištem i školom za trudnice daje veliku podršku dojenju. Edukacija žena tako počinje još tokom trudnoće, da bi se nastavila odmah nakon porođaja gde se praktikuje stavljanje bebe na dojku još u porođajnoj sali, ukoliko to stanje mame i bebe dozvoljava. Na to se potom nadovezujemo i mi, patronažne sestre, kada prilikom obilaska porodilje i bebe savetujemo i pomažemo da se dojenje odvija na najbolji mogući način”, kaže Noemi Nađ.

Prednosti višestruke i nemerljive

Prema oceni naše sagovornice, u bačkotopolskoj opštini poslednjih desetak godina dojenje postaje sve popularnije, pa je danas situacija da od deset beba čak osam doji, što je, prema njenoj oceni, izuzetan prosek.

“Sve je više mama koje dete doje do njegovog prvog rođendana, pa i do drugog. Mi savetujemo da to bude bar šest meseci, i uvek kažemo da dojenje treba da traje što duže, ali pre svega dok ono predstavlja zadovoljstvo i za mamu i za bebu”, poručuje sestra Noemi.

O višestrukim prednostima dojenja i za mamu i za bebu mnogo se govori. Tako se pored zdravstvene i emotivne dobrobiti za oboje, kao prednosti za mamu ističu i stalna dostupnost i praktičnost. Majčino mleko se tokom celog perioda dojenja prilagođava bebinim potrebama, a u vreme epidemije bitno je istaći i da obiluje brojnim antitelima koji bebu štite od raznih virusa.

“Upravo zbog tih ogromnih dobrobiti savetujemo mamama da ne posežu olako i na svoju ruku za dohranom, već isključivo na preporuku odabranog pedijatra. To što beba plače ne znači uvek da je gladna. Bebe imaju potrebu za majčinom bliskošću, možda ih nešto boli, možda im je toplo ili hladno. Ne postoji slabo mleko – što je najveća zabluda u dojenju decenijama unazad. Mleko svake dojilje je upravo onakvo kakvo je njenoj bebi trenutno potrebno”, objašnjava Noemi.

Anitino iskustvo u dojenju bliaznaca

Anita Šimon iz Pačira je mama blizanaca koji će u septembru napuniti dve godine, a mesec dana kasnije na svet će stići i njena treća beba. Kako kaže, blizance je – uprkos poteškoćama – uz dohranu dojila sedam meseci, dok se nada da će bebu koju očekuje dojiti još duže. Veliku pomoć joj je, kako kaže, pružila upravo sestra Noemi.

“Noemi je mnogo pomogla da nas troje izguramo pola godine dojenja, jer blizance nije nimalo lako dojiti. Znala je da sedi pored mene dugo i nadgleda kako se podoj odvija, da li je hvat dobar, savetovala me je kako najlakše da se uhodamo. Patronažne sestre su jako bitne u uspostavljanju dojenja, posebno za prvorotke”, priča Anita za Magločistač.

Ona dodaje da joj je žao što blizanci nisu želeli još duže da sisaju, pa se još mesec dana nakon njihovog odustanka izdajala i delila im prikupljeno mleko. Početak je, priseća se, bio težak jer nakon porođaja u subotičkoj bolnici bebe nije videla 5 dana, pa je i uspostavljanje laktacije kasnilo.

“Kada smo došli kući iz porodilišta, bebe su bile slabe, podoji su trajali po pet minuta. Vremenom su ojačali, pa je bilo drugačije. Uhodali smo se i naizmenično su sisali i pili adaprirano mleko, jer drugačije nije moglo. Nadam se da ću sa ovom bebom uspeti u tome da bude isključivo dojena”, planira Anita i iznosi nam svoj stav o dojenju:

“Koristili smo oba načina ishrane beba i smatram da je majčino mleko nezamenjivo, pa makar i jedna kap je dragocena. Ne treba olako odustajati. Znam da ima žena koje ne mogu da doje iz različitih razloga, ali treba da damo sve od sebe, pa ako i tada ne ide – tek onda možemo odustati i ne smatrati se zbog toga lošom majkom, jer znamo da smo dale sve od sebe”, poručuje Anita.

Kakva je atmosfera za dojilje kod nas

Unazad trideset godina prva nedelje avgusta protiče u znaku podrške dojenju, a ove godine, uz slogan “Istupi za dojenje – edukuj i podrži!”, sa posebnim akcentom na povećanje nivoa znanja i svesti o značaju i prednostima dojenja. Takođe, cilj je na ovaj način obezbediti podršku dojenju radi unapređenja zdravlja majke i deteta.

Kako se navodi na sajtu Instituta za javno zdravlje, ovogodišnja kampanja je usmerena na informisanje ljudi o njihovoj ulozi u učvršćivanju karika lanca podrške dojenju, kao i učvršćivanju dojenja kao dela zdrave i sigurne ishrane i smanjenja nejednakosti. Pored toga cilj je i angažovanje i uključivanje ljudi i organizacija u lanac podrške dojenju, ali i podsticanje i osnaživanje učesnika i sistema za promene iz korena.

I dok je Svetska zdravstvena organizacija prepoznala da je u podršku dojenju potrebno da se uključe svi društveni faktori kako bi se ono na taj način više promovisalo, u Srbiji tek sporadiično niču “mesta za dojenje” kao jedan od vidova podrške.

Naše sagovornice smo pitali kakva je atmosfera po tom pitanju u našoj sredini.

“Poznajem samo jedan slučaj u kojem je mama izlazila sa posla da bi podojila dete, reč je o ženi koja je zaposlena u državnoj firmi. Ova pojava kod nas nije još zaživela, žene ne znaju da imaju ovo pravo ili im je neprijatno da traže da ga ostvare. Dojenje u javnosti je prisutno, ali i dalje retko. Mislim da mame u tom pravcu treba još ohrabrivati, jer je hranjenje potomstva najprirodnija pojava”, kaže patronažna sestra Noemi Nađ za Magločistač.

Anita kaže da zbog specifičnosti koju nose blizanci nije bila u prilici da doji u javnosti, te da takvo iskustvo ne može da podeli, ali ga smatra normalnim.

“Rekla bih da sigurno u 70% slučajeva dojilje osećaju neprijatnost i stid, i zbog toga ne doje svoju decu u javnosti. Atmosfera je u tom slislu kod nas i dalje ispod nivoa i mislim da treba poraditi na tome da dojenje postane prihvaćeno u društvu kao najprirodnija pojava, jer to i jeste”, ocenjuje mama Anita.