Suša drastično umanjuje ovogodšnji rod: Najugroženiji kukuruz gde se očekuju prepolovljeni prinosi

Ako je po narodnim verovanjima da su za prolećne useve ključne đurđevdanska i ilindanska kiša, reklo bi se da još ima nade za ovogodišnji rod. Međutim, prema prognozi stručnog saradnika Poljoprivredne stručne službe Bačka Topola (PSS) Radomira Šuše, za ovdašnje žuto zrno nakon prošlonedeljnih 40 stepeni – više nema spasa.

Prema evidenciji ove službe, na teritoriji Bačke Topole i Malog Iđoša, ove godine je pod kukuruzom oko 35.000 hektara, što je nešto manje od višegodišnjeg proseka zbog porasta popularnosti suncokreta, od kojeg se očekuju visoke otkupne cene.

Višegodišnji prosek roda kukuruza na ovom području je oko 7 tona po hektaru, dok se ove godine očekuje prosek od oko 3-4 tone, ocenjuje Radomir Šuša za Magločistač .

“Poslednja leta su generalno sušna, međutim sada nas u kontinuitetu suša prati od prošlog leta. Od vikenda je kukuruz nakon prošlonedeljnih temperatura od preko 40 stepeni značajno podgoreo od dole, što je predznak ubrzanom završetku vegetacije”, kaže Šuša.

On dodaje da je za ovo leto specifično i to što su zabeležene padavine bile raspoređene u pogrešno vreme, pa ni od njih praktično nije bilo nikakve koristi. A kako su usevi trenutno najčešće u fazi nalivanja zrna, očekuje se česta pojava “jalovih biljaka”, prognozira Šuša.

“Svaka temperatura preko 30 stepeni utiče na sterilnost polena, pa ove godine možemo očekivati veliki procenat jalovih biljaka. Dakle, ili nema oplodnje, ili je ona delimična i jako loša. Međutim, i ovo zavisi od lokaliteta, od primenjene agrotehnike i najviše od lokalnih padavina”, kaže Šuša.

Pre deset godina bile slične prilike

Višedecenijska evidencija padavina i temperatura vazduha pokazuje da se izrazita suša javljala na svakih sedam godina. Međutim, ovdašnji paori pamte 2012. kao izuzetno lošu i veoma sličnu ovoj proizvodnoj godini.

“Pre deset godina smo zabeležili prosečan prinos kukuruza od oko 3 tone po hektaru. Ta je godina isto bila jako loša za kukuruz, sa sušom i lošim rasporedom padavina. Ove godine možemo da očekujemo sličan prosečan prinos”, kaže stručni saradnik PSS Bačka Topola.

Nakon obilaska parcela pod kukuruzom, iste godine se prisetio i četrdesettrogodišnji Bojan Trkulja iz Novog Žednika, po struci agronom, koji je ove godine kukuruz zasejao na 22 hektara. Kako kaže, 2012. je prosečan prinos žutog zrna sa njegovih oranica iznosio svega 2 tone, a slična je slika i sada.

“Kukuruz je trenutno završio svoju vegetaciju. Nema klipa, a i gde ga ima – zrna su raspoređena tek mestimično. Znači, na oko 80% parcele nema ni klipa, dok na preostalih 20% mogu da očekujem neke 2 tone roda po hektaru“, kaže Trkulja za Magločistač i – iako izbegava konkretnu računicu po pitanju uzgoja kukuruza – siguran je da će biti u minusu.

“Gubitak je već očigledan, ali očekujem da ću da ga pokrijem sa pšenicom i repicom koje sam zasejao na ukupno desetak hektara. Oni su ove godine solidno rodili, pa ću tu uspeti da izvučem uloženo i pokrijem gubitke, tako da ću na kraju ove proizvodne godine biti na nuli”, procenjuje Trkulja.

Padavine u ovom momentu ne bi pomogle

Naš sagovornik iz PSS napominje da je kukuruz samo naizgled u najlošijem stanju, te da umanjenje prinosa očekuje i soju koje ima na blizu 2.000 hektara, pa i suncokret zasejan na 7.000 hektara koji je poznat po svojoj otpornosti na sušu.

U ovom momentu, ocenjuje Šuša, padavine od 20 litara po kvadratnom metru ne bi bitno promenile situaciju, već bi samo ozbiljnija višednevna kiša koristila eventualno kod pojedinih hibrida i kasnijim setvama u nalivanju zrna koje je već formirano, i gde je sačuvana lisna masa.

“I to poboljšanje koje bismo na taj način dobili bilo bi jako loše. Višegodišnji prosek padavina na ovom području je oko 570-580 milimetara po metru kvadratnom. Prošle godine smo bili u minusu za oko 80 mm, a ove godine za čak 200 mm od januara“, zaključuje Šuša.

A manjak padavina potvrđuje i evidencija poljoprivrednog proizvođača Bojana Trkulje. Kako kaže, poslednja kiša u njegovom gazdinstvu je pala pre gotovo 20 dana.

“10. jula sam izmerio 10 litara padavina, prethodno 25. juna isto toliko, a pre toga, 2. juna tek oko 5 litala po metru kvadratnom. I to su sve padavine za poslednja dva meseca. Dakle, to je izutetno malo, i posebno loše uzimajući u obzir da smo imali i sušnu zimu, i da nas suša bez prekida prati godinu dana”, kaže Trkulja.

Navodnjavanja nema čak ni za semenski kukuruz

Prema podacima PSS iz Bačke Topole, pod sistemom za navodnjavanje na ovom području je tek 1.000 hektara. Međutim, kako su akumulacije iz kojih se crpi voda za zalivanje useva dostigle biološki minimum, na snazi je zabrana navodnjavanja.

“Semenski kukuruz je više akumulativna kultura, i on uvek ima prednost u navodnjavanju. Imanja koja imaju uslove za navodnjavanje, ne mogu da ih koriste sada ni za semenski, a kamo li za merkantilni kukuruz, te ni od zalivnih sistema ove godine nema koristi”, pojašnjava Šuša.

A zbog nedostatka zimskih padavina koje se zadržavaju na zemljišnim dubinama, vlage nema ni dublje oko korena.

“Mi smo krajem marta radili ispitivanja na kukuruzu, kada smo ustanovili da je na dubini od 90 do 120 centimetara, koja prati koren biljke, zabeležena vlažnost koja je na tački venjenja. Dakle, zemlja je sušna i na dubinama i biljka nema gde da traži vlagu. Jedino na osnovu čega biljke opstaju jesu nešto svežije noći gde je temperatura vazduha oko 20 stepeni, te se biljke noću okrepljuju”, kaže Šuša.

Nada u boljoj otkupnoj ceni

Prema podacima novosadske Produktne berze, trenutna otkupna cena kukuruza je blizu 35 dinara za kilogram, a prošle nedelje je nastavljeno pojačano interesovanje za kupovinom ove žitarice. Strukturu kupaca, prema njihovoj evidenciji, činili su krajnji potrošači i izvoznici.

Bojan Trkulja opstanak poljoprivrednih proizvođača vidi upravo u omogućenom izvozu robe.

“Nadam se dobroj ceni, međutim, pitanje je ko će to ove godine moći da plati. Veliki broj ljudi odustaje od stočarstva, rasprodaje se stoka, gase se gazdinstva, jer ljudi ne mogu da opstanu. Jedina šansa nam je izvoz, a ako nam to budu zabranili – opstanak je upitan”, zaključuje Trkulja.