Savremena galerija Subotica, foto: NJ/Magločistač
Savremena galerija Subotica, nekadašnji Likovni susret, ove godine proslavlja ne mali jubilej – 60 godina od svog osnivanja. Stvarali su je mnogi značajni ljudi, među kojima i Imre Dević, Bela Duranci, ali i mnogi drugi, ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji ove značajne kulturne ustanove smeštene u jednoj od najlepših građevina u stilu u secesije, u palati Ferenca Rajhla.
Galerija je osnovana u aprilu 1962. godine, pre svega, da bi produkciono podržavala jednu manifestaciju likovnog susreta koja se događala na Velikoj terasi na Paliću, odnosno selekcionisanu izložbu na kojoj je učestvovalo oko sto umetnika iz svih država nekadašnje Jugoslavije.
Kustoskinja Savremene galerije Subotica i nekadašnja direktorka ove ustanove, istoričarka umetnosti Nela Tonković, priča za Magločistač da su se ovakve velike izložbe događale jednom godišnje, pri čemu je svaki put publici bila prikazana neka druga tema – jednom je u fokusu bilo slikarstvo, drugi put grafika, zatim skulptura, a od 1968. godine i keramika.
„Ustanova je tada dobila jedan prostor na kraju korzoa koji se zvao Zimski salon Likovnog susreta, da bi tamo bile organizovane aktivnosti kada na Paliću to nije bilo izvodljivo zbog loših vremenskih uslova. Tu su se održavale i samostalne izložbe po kojima je galerija i postala prepoznatljiva“, navodi Tonković.
Nakon samo šest godina rada, nastavlja ona, Grad je bio odlučio da 1968. godine ustupi galeriji velelepnu Rajhlovu palatu u kojoj se ova ustanova i danas nalazi, a u kojoj je do tada bio smešten Gradski muzej. Inicijator te ideje je bio dugogodišnji saradnik i kustos galerije, Bela Duranci, koji je na žalost početkom jula prošle godine preminuo:
„On se nalazio od početka u Savremenoj galeriji Subotica, ali i u Gradskom muzeju posle. Verujemo da je ovaj potez bio podržan od strane nekadašnjeg Počasnog građanina grada Subotice, Lasla Bale, koji je bio tadašnji visoki funkcioner grada, a učestvovao je i u određenim upravnim telima novoosnovane galerije“.
Laslo Bala je u svom plodnom životu bio ne samo inženjer, već i profesor, političar, diplomata, vrhunski sportista i kulturni poslenik. Preminuo je 2009. godine.
Prvi direktor galerije je bio Imre Dević, nekadašnji direktor subotičkog pozorišta, za kog je, prema rečima Nele Tonković, Duranci govorio da je imao „pokretnu kancelariju u džepovima“ a „radno vreme bez kraja“.
Interesantan podatak iz istorije Savremene galerije je i taj da ona od samog osnivanja počinje da prikuplja umetnička dela za svoju kolekciju, zahvaljujući u to vreme poprilično neuobičajenom gestu tadašnje uprave grada da sa palićkog likovnog susreta bude od svakog umetnika otkupljen po jedan grafički list.
Danas galerija ima zbirku koja broji oko 1.500 dragocenih predmeta.
Tim stručnjaka moderne i savremene umetnosti je polovinom 80-tih godina napravio kategorizaciju umetničkih dela u zbirci galerije, kada su ustanovljene i dragocenosti prvog reda. Tu spada svakako jedan od radova slikara Jožefa Ača „Egzaktno kretanje“, i slika obale Miće Popovića.
„Obe slike su veoma neobične i intrigantne i pripadaju slikarstvu enformela“, napominje Tonković.
Enformel ili informel je grana apstraktnog slikarstva, koja se razvila posle Drugog svetskog rata.
Iz perioda 60-tih godina, kada je slikarstvo bilo posebno dragoceno, u kolekciji galerije postoji još 5-6 dela prve kategorije, zatim je 70-tih značajna bila grafika, dok je 80-tih godina dominirala nova figuracija, nova slika.
Danas je nabavka dragocenih dela zakonski uređena, prema zakonu donetom prošle godine, pa tako komisija sačinjena od stručnjaka na nivou ustanove predlaže nabavku određenog rada i prati ono što se događa na sceni.
„Mi sada najčešće predlažemo otkup nekih radova koji su bili viđeni na izložbi u našoj galeriji. Čitava zbirka nastaje tako što se čini napor da se vrhunci umetničkog stvaranja dovedu u Suboticu, da se njihovo stvaralaštvo prikaže ovde, i da se sa te izložbe izdvoji jedno delo. Reč je o umetnicima koji su etablirani i veoma aktuelni“, objašnjava Tonković.
Tako načinjeni predlozi prosleđuju se Ministarstvu kulture i informisanja, koje svake godine raspisuje konkurs za otkup umetničkih dela.
„Prošle godine smo uspeli da otkupimo četiri dela i svaki put kada smo aplicirali, nije izostao pozitivan odgovor. Galerija predlaže, a komisija ministarstva odlučuje o visini opredeljenih sredstava za umetnička dela“, objašnjava naša sagovornica.
U Savremenoj galeriji Subotica postoji jedna prostorija koju vide svi izlagači, ne znajući da tu već počinje kancelarijski deo ustanove. Naime, to je soba u potpunosti prekrivena potpisima umetnika koji su izlagali u galeriji, ljudi koji su otvarali izložbe, ili članova delegacija koje su posećivale galeriju.
„Meni se čini da je taj običaj ustanovio Bela Duranci, jer je jedan sličan zid svojevremeno postojao u Zimskom salonu Likovnog susreta. Po Durancijevim kazivanjima, bilo je veoma važno za njega da svakog umetnika na neki način veže za Suboticu, pa bi ih zamolio da ostave potpis na zidu, koji onda mogu da posete kroz određeni broj godina. I ta se lepa tradicija prenela i u ovu zgradu“, priča Tonković.
Najstariji zabeleženi potpis potiče iz 70-tih godina, tu su i potpisi velikana poput Mike Antića i Milana Konjovića, ali i potpis Ivice Račana.
Izložba „Bili smo heroji“ Balinta Sombatija, jednog od osnivača umetničke grupe Bosch+Bosch, održana pre nekoliko godina u Savremenoj galeriji Subotica, jedna je od izložbi koja je, prema rečima Nele Tonković, izazvala veoma interesantne reakcije publike, koje ona prenosi za čitaoce našeg portala:
„Sombati je u velikoj sali spratnog izložbenog prostora postavio u fokus životni put Jugoslavije i njenog predsednika Josipa Broza Tita. Na jednom zidu je bila karta Jugoslavije, u veoma trošnom stanju, a ispod karte je stajala kolevka, koja je simbolizovala Titovu staru kolevku, i crveni tepih koji je vodio do odra. Imali smo i prava pogrebna kolica, dok se na odru nalazila voštana lutka Tita u pravom sanduku“.
Reakcije publike na tu postavku bile su, priča Tonković dalje, više nego interesantne.
„Dolazio nam je stariji svet. Dolazili su neki sa cvetom, koji su ostavljali na Titovom odru. Jedna baka je čak donela i krunicu, a jedna nije smela da uđe u prostoriju zato što je Tito bio toliko verno izrađen da joj se učinilo da će da ustane i da oživi“, kaže uz osmeh naša sagovornica.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.