U Bačkoj Topoli održan 20. “Memento”: Obeležena 78. godišnjica Holokausta

Prepoznatljivim zvukom lokomotive, u Bačkoj Topoli je u nedelju, 12. juna, na lokalnom Jevrejskom groblju, otpočeo 20. “Memento” – komemoracija povodom obeležavanja 78. godišnjice od deportacije bačkoptolskih Jevreja u zloglasne logore smrti u Drugom svetskom ratu.

U znak pomena na više od 400 stradalih Jevreja iz Bačke Topole čija grobna mesta ne postoje, vence su na Zid sećanja položili njihovi potomci, ali i predstavnici lokalne samouprave, mesne zajednice, Jevrejske opštine Subotica, Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine i Udruženja građana “Film muzej”.

Molitvu je stradalima očitao predstavnik Jevrejske opštine Subotica Robert Kovač, koji je potom istakao da danas Bačka Topola više nema jevrejsku zajednicu, te da su stoga ovakvi skupovi značajni za očuvanje sećanja na jevrejske žrtve.

“Iz ugla Jevreja, ovakvi skupovi imaju ogroman značaj jer mi baštinimo takvu tradiciju da se umrlih treba sećati. Dakle, treba neko da ostane iza onih koji su nestali. Kako ovde, nažalost, posle Holokausta nije opstala ni jevrejska zajednica, Jevrejska opština Subotica sada vrši komemoracije u okolnim mestima. Mi se radujemo da lokalna zajednica oseća ove žrtve kao svoje jer su se ovi ljudi za života posvetili svojim mestima”, kazao je Kovač.

On je dodao da bi trebalo da stremimo da ovakva stradanja više niko nikada ne proživi, te da smo ipak svedoci da se istorija ponavlja.

“Danas se sećamo onih koji nemaju svoje grobove. Oni su svuda oko nas, spaljivani su u krematorijumima i njihove čestice su, verujem, ugrađene u sadašnjicu. Nadam se da budućnost ipak stremi nečem suprotnom i boljem od onog što se dešavalo tokom Drugog svetskog rata, a što se ipak iz dana u dan u ljudskoj istoriji ponavlja”, zaključio je Kovač.

Predsednik Opštine Bačka Topola Adrian Satmari je prilikom obraćanja istakao da je danas mir najvažniji, te da zajedno treba da se borimo protiv mržnje.

“Naša obaveza je da negujemo ovu tradiciju okupljanja i da se sećamo žrtava Holokausta. Pre 78 godina 476 nedužnih građana Bačke Topole stradalo je samo zbog svoje nacionalne i verske pripadnosti. Događanja iz tih vremena nikada ne smemo zaboraviti i trebamo sprečiti da se takve stvari ponove”, kazao je Satmari.

Organizatori “Mementa” su Udruženje građana “Film – Muzej” sa Muzejom opštine Bačka Topola, uz podršku Opštine Bačka Topola. Svoju ocenu skupa je dala i predstavnica organizatora, Hargita Vaštag Gažo:

“Posebno nam je drago što nakon nekoliko godina pauze prouzrokovane pandemijom ponovo na ’Mementu’ imamo predstavnike jevrejskih porodica iz Izraela i drugih zemalja, koji su se ovde okupili kako bi obišli grobove svojih predaka ili položili vence na Zid sećanja na tragično stradale Jevreje. Ovo mnogo znači i za njih kao pojedince i potomke, ali i za nas kao organizatore”.

Jedan od njih je i Vladimir Adam Zeev,danas građanin Izraela, koji “Mementu” prisustvuje po šesti put. Ranije je dolazio sa ćerkama, unukama i prijateljima, a ove godine je grob svojih predaka obišao sa suprugom. Tu se priseća na babu i prababu – Adam Albinu i Adam Antalu.

Iako je Bačku Topolu napustio pre više od 70 godina, ostala mu je u lepom sećanju.

“Mi smo bili veliki cionisti. Kada je jugoslovenskim Jevrejima bilo omogućeno iseljenje u Izrael, i mi smo 1949. godine otišli iz Bačke Topole. Ostavili smo sve što smo imali i nismo znali šta nas čeka u Izraelu. A bilo nam je jako lepo dok smo živeli ovde u divnoj kući u Maršala Tita 84”, priseća se Adam, dodajući da su ovakvi skupovi izuzetno značajni.

“Za mene ovo puno znači. Lepo nam je u Izraelu, ali puno znači što se i ovde u Bačkoj Topoli još na neki način sećaju i stradalih u Holokaustu, ali i nas Jevreja uopšte”, kaže Adam za Magločistač.

“Memento” se na Jevrejskom groblju u Bačkoj Topoli održava unazad 20 godina, na inicijativu lokalnog istoričara Antala Kočiša, koji je započeo uređenje ovog groblja, zaboravljenog više od pet decenija. 

“Groblje je ličilo na prašumu i krenuti u njegovo sređivanje delovalo je suludo. Međutim, krenuli smo da pomognemo ljudima – jer ovde ljudi počivaju. Od tada do danas, u akciju se uključilo više od 300 volontera iz različitih delova sveta. Neki od njih su pronašli ovde svoje pretke”, priča Antal Kočiš.

On procenjuje da na bačkotopolskom Jevrejskom groblju počiva više od 1.000 umrlih, a kako se ono nalazi u naselju, te usled činjenice da do pre nekoliko godina nije bilo ograđeno, njegovi pojedini delovi su nestali pod privatnim posedima. Danas parcela na kojoj se nalazi Jevrejsko groblje u Bačkoj Topoli pripada Jevrejskoj zajednici iz Izraela, te bi trebalo da ovakva ostane zaštićena, procenjuje Kočiš.

Nakon 20. komemoracije, kaže kroz osmeh, cilj mu je samo delimično ispunjen.

“Moglo bi još dosta da se radi. Pišem monografiju o bačkotopolskim Jevrejima i leksikon Jevreja koji su živeli i delovali u Bačkoj Topoli od 1750. godine, tu će se naći puno imena i vrednih podataka”, otkriva Kočiš.

Prema njegovim rečima, od 18. veka Jevreji su u značajnoj meri doprineli razvoju Bačke Topole, a na mesnom jevrejskom groblju počiva više znamenitih ljudi:

“Jedan od njih je dr Henrih Šandor, koji je doktorirao u Berlinu. Bio je jedan od inicijatora da Bačka Topola u to vreme dobije gimnaziju, pisao je na hebrejskom, nemačkom, mađarskom i još dva jezika” izdvaja Kočiš među brojnima.

Deportacija bačkotopolskih Jevreja se odvijala od aprila do juna 1944. godine, a najveći broj njih je otišao put logora Aušvic i nikada se nije vratio. Mali broj onih koji su preživeli i vratili se u Bačku Topolu, kasnije su se iselili u Izrael.