Vojnić: U Hrvatskom školskom centru će se negovati vrednosti izvrsnosti

U planu je da izgradnja budućeg Hrvatskog školskog centra sa tri nivoa obrazovanja, koji će biti smešten u ulici Matije Gupca u Subotici, započne čim se stvore svi preduslovi i kada se reši pravni status, usvajanje neophodnih odluka i dobijanje potrebnih dokumenata, izjavila je za Magločistač predsednica Hrvatskog nacionalnog veća (HNV) Jasna Vojnić.

„Sa realizacijom ovog projekta započelo se još pre sto godina kada je biskup Lajčo Budanović osigurao zgradu u Subotici, u ulici Matije Gupca, i namenio je za podizanje kvaliteta obrazovanja i za ulaganje u edukaciju mladih“, rekla je ona.

Međutim, zbog niza nepovoljnih okolnosti, najviše političke prirode, to pitanje je ponovo pokrenuto tek 2011. godine, a operacionalizovano u vidu elaborata i potrebnih dokumenata 2018. godine, objašnjava Vojnić i dodaje da je tada pokrajinski sekretar za obrazovanje osnovao radnu grupu u koju su bili uključeni predstavnici Subotičke biskupije, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, Grada Subotice i Hrvatskog nacionalnog veća.

„Nakon četiri godine, pokrajina je prošle nedelje konačno usvojila izmena odluke o mreži javnih srednjih škola, a na istu takvu odluku o izmeni mreže vrtića i osnovnih škola sada se čeka na Grad Suboticu“, kaže predsednica HNV-a.

„Subotica će dobiti školu koja neguje izvrsnost“

Predviđeno je da Hrvatski školski centar ima tri nivoa obrazovanja – vrtić, osnovnu školu i gimnazijsko srednje obrazovanje – opšti tip gimnazije, a broj nastavnog kadra zavisiće od broja učenika, ali prema trenutnim podacima i anketama on bi mogao biti oko 250 učenika.

Prema rečima Jasne Vojnić, konačna procena investicije još uvek se ne može proceniti, ali bi u grubo taj iznos mogao biti oko 3,4 miliona evra i on će se raditi u fazama, u saradnji sa Katoličkom crkvom i predstavnicima vlasti Hrvatske i Srbije.

„Dobra država se poznaje po dobrim putevima i dobrim školama. Putevi se u našoj državi već uveliko grade, a nadam se da će naglasak biti i na dobrim školama, kako se približavamo Evropskoj uniji, takođe postati prioritet“, poručuje Vojnić.

Ona je najavila da će Subotica i Srbija, a ne samo hrvatska zajednica, dobiti školu u kojoj će se negovati vrednosti izvrsnosti i koja će moći biti most sa Hrvatskom i primer priznavanja nacionalnih manjina, a svojim multikulturalnim programima znak velikog međusobnog uvažavanja.

„Naš cilj nije getoizacija, već škola koja će biti u obrazovnom sistemu Srbije izdignuta kroz kvalitet, opremljenost i način rada. Mi ne želimo ni privatnu ni školu izvan sistema, zbog toga tako dugo i čekamo na ovaj prvi korak u pravcu formiranja ustanove u sklopu sistema školstva Srbije“, objašnjava Vojnić.

Doprinos zajedničkom mozaiku bogatstva

Ona ističe da osnivanje ovakve škole nije nikakav izuzetak, već je u skladu sa ostvarivanjem prava nacionalnih manjina utvrđenih bilateralnim sporazumom između Hrvatske i Srbije iz 2004. godine, a ovakav model školovanja prepoznat je i u Hrvatskoj, o čemu svedoči postojanje Srpske pravoslavne opšte gimnazije „Kantakuzina-Katarina Branković“ u Zagrebu.

„Slične škole postoje i u Mađarskoj: Hrvatski vrtić, osnovna škola, gimnazija i đački dom (HOŠIG) u Budimpešti, te Hrvatski školski centar „Miroslav Krleža“ u Pečuju. Slično je i sa školama katoličkog predznaka koje neguju svoj nacionalni identitet poput sistema katoličkih škola za Evropu u Bosni i Hercegovini, a koje pokazuju veliki interes nehrvatskog stanovništva poštujući kulturnu i versku raznolikost i slobodu“, ocenjuje Vojnić.

Dodaje da već sada u nastavi na hrvatskom jeziku postoji veliki broj vannastavnih aktivnosti, takmičenja, studijskih putovanja i sve ono što čini da njihovi učenici i roditelji u velikom stepenu budu zadovoljni kvalitetnim odgojem i obrazovanjem u ovim obrazovnim ustanovama.

„Neko je rekao da je obrazovanje sve ono čega se sećaš kada zaboraviš ono što si učio u školi. Svesni toga, već sada negujemo i podstičemo izvrsnost kod naše dece i učenika, i to ne samo izvrsnost u znanju, već to shvatamo kao ulaganje u čitavu osobu“, zaključuje Jasna Vojnić, predsednica HNV-a.