Mediji prave greške u izveštavanju o osobama sa invaliditetom, jer ističu njihov invaliditet umesto toga kako se društvo odnosi prema njima, često praveći senzacionalističke priče u potrazi za većom čitanošću, izjavila je FoNetu vanredna profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Smiljana Milinkov.
Ona je medijsko izveštavanje o osobama sa invaliditetom ocenila opštom ocenom tri, što znači, kako je protumačila, da se popravlja u odnosu na prethodne periode, ali da je potrebno još učenja, senzibilisanosti i razumevanja položaja osoba sa invaliditetom.
“Vrlo često se ide ka tome da se izazove sažaljenje, što je nepotrebno, jer su to osobe koje žive sa tim što nose, a invaliditet je samo jedan segment tog identiteta i mi treba da gledamo osobu u celini, a ne da se fokusiramo samo na taj invaliditet”, objasnila je Milinkov.
Kao primer, pomenula je izveštavanje o korisnicima invalidskih kolica, koji se najčešće u medijima predstavljaju kao “osobe u kolicima”.
Prema njenim rečima, oni bi trebalo da budu predstavljeni kao osobe kojima su kolica samo tehničko sredstvo, kao što su nekome štap, proteza ili sočiva, što čoveka ni u čemu ne određuje.
Milinkov smatra da mediji najčešće greše iz neznanja, zbog toga što nemaju vremena, ali i jer pišu o velikom broju različitih tema.
Napominje da bi novinari trebalo da imaju više volje da uče, saznaju što više i budu senzibilisani za takve teme.
Kako je ukazala, u Srbiji ne postoji regulatorno telo koje se bavi analizom izveštavanja o osobama sa invaliditetom.
Ona je podsetila da su za medijsko izveštavanje načelno zaduženi prvenstveno Ministarstvo informisanja, a zatim i Savet za štampu, koji bi mogao, iako je samoregulatorno telo, da ukazuje na sve prepuste u medijskom izveštavanju o temi invalidnosti.
“Nemamo posebno telo kada je u pitanju izveštavanje o osobama sa invaliditetom. Uglavnom je reč o udruženjima i organizacijama koje prate izveštavanje medija i onda ukazuju na ono što je problematično”, precizirala je Milinkov.
S obzirom na to da se u medijima pojavljuju različiti izrazi, Milinkov preporučuje da se koristi formulacija “osobe sa invaliditetom”, a ne “invalidi”, “hendikepirani” i slično.
Ona se poziva na prvi rečnik invalidnosti, autorke Milice Mime Ružičić Novković iz 2000. godine, u kojem preporučuje upotrebu tog izraza, kao jedinog odgovarajućeg.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.