NOVINARKI RSE ISMAILOVOJ SEDAM I PO GODINA ZATVORA, MEĐUNARODNE OSUDE

Sud u Azerbejdžanu osudio je novinarku Radija Slobodna Evropa (RSE) Hadidžu Ismailovu na sedam i po godina zatvora po optužnnici koju organizacije za ljudska prava ocenjuju kao odmazdu za njeno izveštavanje o korupciji u koju je bila umešana i porodica šefa države Ilhama Alieva i politički motivnisanu farsu

Sud je ocenio da je Ismailova kriva za klevetu, izbegavanje plaćanja poreza, nelegalne aktivnosti i zloupotrebu službenog položaja.

Osim zatvora, Ismailovoj se zabranjuje da obavlja javne dužnosti u roku od tri godine, a mora da plati i 300 dolara na ime sudskih troškova.

Sud ju je oslobodio po prvoj tački optužnice, podsticanje na samoubistvo, nakon što je osoba koja je to tvrdila povukla optužbu.

Ismailova, koja je opširno pisala o finansijskim malverzacijama aktuelnog šefa države Ilhama Alijeva i njegove porodice, odlučno je odbacila sve tačke optužnice nazivajući suđenje “obmanom” u nastojanju da se onemogući njen istraživački rad.

Hadidžina majka Elmira kazala je da presuda neće zaustaviti i ućutkati njenu ćerku.

“Hadidža neće odustati. Njena usta neće ostati zatvorena. Njeno pero se neće osušiti. Nastaviće da govori i piše. Ona je borac. Veoma je snažna i govori svima da ostanu jaki i nastave borbu”, poručila je.

Elmira je kazala da se Hadidža nasmejala nakon izricanja presude, “baš kao što je uvek činila”.

Sraman politički proces

Nenad Pejić, glavni i odgovorni urednik Radija Slobodna Evropa, kazao je da je suđenje Ismailovoj “primer političkog procesa a ne primene zakona”.

“Nikada nije postojao nijedan dokaz ni za jednu optužbu protiv nje. Suđenje nije bilo pravično. Vlasti su jednostavno odlučile da je ućutkaju po svaku cenu”, istakao je Pejić.

“Strašne vesti iz Azerbejdžana”, napisala je na Tviteru Dunja Mijatović, predstavnica OEBS za slobodu medija. Ona je istakla da su optužnica i presuda “nepravedne”, dodajući da “to predstavlja još jedan signal da vlasti nastavljaju da ućutkuju kritičke glasove u Azerbejdžanu”.

Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Muiznieks je istakao da je presuda Ismailovoj “još jedan udarac za poštovanje ljudskih prava, privrženosti demoratiji i vladavini zakona. Ismailova plaća cenu zbog njenog hrabrog rada kao istraživačkog novinara u zemlju u kojoj se kritički glasovi ućutkuju jedan po jedan”.

Kenet Rot (Kenneth Roth), izvršni direktor Hjumen rajts voča (Human Rights Watch), okvalifikovao je presudu kao “sramnu”, dodajući da to “pokazuje rešenost azerbejdžanskih vlasti da podrivaju zakon u cilju odmazde prema kritičarima”.

Komitet za zaštitu novinara (CPJ) je takođe kritikovao presudu Ismailovoj, ističući da je to “odmazda za izveštavanje Ismailove o korupciji u azerbejdžanskoj vladi”.

Nina Ognjanova, koordinator grupe za zaštitu prava novinara, kazala je da je “suđenje Ismailovoj bilo farsa sa veoma ozbiljnim posledicama po nju kao i sve azerbejdžanske novinare”.

Odbrane Hadidže Ismailove je najavila žalbu.

“Zatočenica savesti”

U završnoj reči na suđenju 31. avgusta, Ismailova je okvalifikovala azerbejdžansku vladu kao “represivnu mašinu”.

Ona je istakla da su dokazi Tužilaštva u stvari iznuđene izjave svedoka:

„Jednom od svedoka ponuđeno je i mito. Sram vas bilo! Kakva je ovo država?!”

Po njenim rečima, tokom suđenja je ustanovljeno nekoliko neoborivih činjenica.

“Kao prvo, ne postoji nijedan dokument s mojim potpisom. Drugo, svedoci su potvrdili da su im predočeni samo dokazi tužilaštva bez ijednog kontraargumenta. Većina navodnih dokaza nisu ni predočeni. Sve je to dokaz da su stvarni dokumenti oduzeti i sakriveni, i da su to uradili oni koji su celi proces orkestrirali”, rekla je Ismailova u završnoj reči.

Ona je opovrgla sve optužbe nazvavši ih ironijom, zato što je vlasti optužuju za nezakonite postupke poput utaje poreza, proneveru i zloupotrebu položaja, a upravo su to kriminalne radnje predsednikove porodice o kojima je ona pisala.

Pre nego što ju je sudija prekinuo, Ismailova je kazala da je njeno izveštavanje pokazalo da je Alijev “protraćio državni budžet a članovi njegove porodice su bili direktni korisnici”.

Ona je kritikovala to što je “predsednikova porodica ukradeni novac sklonila na račune u ofšor zonama, zatim zloupotrebu sporazuma koje je država sklopila, ugovore sa ofšor kompanijama i grupama i izbegavanje poreza”.

Ismailova je izrazila uverenje da će “istinski novinari i svesni građani” nastaviti da otkrivaju korupciju na visokom nivou.

“Da, ja ću možda biti u zatvoru, ali rad će se nastaviti”, kazala je Ismailova prkosno u ponedeljak.

Državni tužilac je tražio devet godina zatvora.

Uhapšena je u decembru prošle godine nakon navoda da je ubedila svoje pretpostavljene da ne zaposle jednog kolegu novinara.

Tužilaštvo je to okarakterisalo kao krivično delo navođenja na samoubistvo, za šta je zaprećena zatvorska kazna od tri do sedam godina.

Na jednom od prethodnih saslušanja, novinar koji je optužio Ismailovu izjavio je za medije da je bio prinuđen da to učini i najavio da će sudu otkriti imena onih koji su ga ucenili.

Hadidža Ismailova radi za Radio Slobodna Evropa i Projekat za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP), a na udaru je države i režimskih medija u Azerbejdžanu od 2012. godine.

Policija je u nastojanju da onemogući okupljanje aktivista uoči saopštenja presude, naložila zatvaranje privatnih čajdžinica u blizini suda.

Sudski proces je vođen iza zatvorenih vrata i bilo je onemogućeno nekolicini novinara, kao i ambasadorima Francuske, Norveške i Švedske, da uđu u sudnicu.

Njeno hapšenje je izazvalo osudu mnogi međunarodnih aktivista za ljudska prava i zapadnih vlada. Amnesti Internešenel je nazvao Ismailovu “zatvorenicom savesti”.

Obračun sa disidentima u Azerbejdžanu

Nekoliko novinara i aktivista za ljudska prava u Azerbejdžanu osuđeno je na kazne zatvora u 2014. po optužbama kao što su izbegavanje poreza, nelegalne poslovne aktivnosti i huliganizam.

Svi ovi slučajevi se tumače kao deo kampanje azerbejdžanskih vlasti da se obračuna sa disidentima u ovoj postsovjetskoj državi na južnom Kavkazu bogatoj naftom i gasom, kojom Alijev vlada od 2003. kada je nasledio oca.

On je u više navrata odbacivao sve kritike za nedemokratsku vladavinu.

Izvor: Slobodna Evropa (Dragan Štavljanin)