Foto: Magločistač
Kulturne i umetničke prakse mogu i značajno doprinose podizanju svesti o ekološkim problemima sa kojima se suočava savremeni svet, jer poruka koju na jedan radikalniji način prenose umetnici, kulturni delatnici uopšte, dopire lakše do većeg broja ljudi.
To je jedan od zaključaka sinoć održane tribine u Savremenoj galeriji Subotica, na kojoj su učestvovali istoričar umetnosti, kustos i predavač Zoran Erić, te Predrag Momčilović ispred Platforme za teoriju i praksu društvenih dobara – Zajedničko.
Uloga kulture i umetnosti u borbi protiv ubrzane ekološke destrukcije danas je mnogo vidljivija, smatra Predrag Momčilović, iako su u svetu kulturne i umetničke prakse koje skreću pažnju na ekološke probleme prisutne već dve, tri decenije, dok se kod nas radi o pionirskim poduhvatima.
„Kulturne institucije na našim prostoriima tako pokušavaju da usvoje ekološke standarde, bile su otvarane različite izložbe, pre svega ’Efekat pregleda’ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, takođe, Bitef teatar je ove godine radio na temu ekološke katastrofe i kako se umetnost sa njom nosi“, navodi neke od primera Predrag Momčilović.
Istoričar umetnosti Zoran Erić, koji je upravo bio kustos izložbe „Efekat pregleda“, na početku razgovora je rekao da postoje brojni načini na koje umetnici primenjuju ekološke standarde u svom radu, ali i svakodnevnom životu, počev od toga da vode računa o tome kakve materijale koriste, pa do svesnog izbegavanja korišćenja aviona kao prevoznog sredstva kad god je to moguće, a za šta može, na primer, da posluži i voz.
Po njegovim rečima, glavni problem današnjice, a na šta umetnici skreću pažnju, jeste antopocentrizam tj. postavljanje čoveka u središte sveta, što je rezultiralo time da su upravo ljudi glavni faktor narušavanja ekosistema.
Kao poseban problem u tom spletu uzročno-posledičnih veza, izdvaja se konzumerizam diktiran nezaježljivim ljudskim potrebama: opsesivna potražnja diktira masovnu proizvodnju i masovnu potrošnju. Ali, studije pokazuju, da ljudi danas nisu srećniji nego što su bili pre tridesetak godina – naprotiv, zaključio je Momčilović.
Tribina o ulozi kulturnih i umetničkih praksi u očuvanju životne sredine je održana u organizaciji Udruženja građana “Klara i Rosa”, a u okviru projekta “7,83 Hz” koji je podržan kroz program “Aktivne zajednice” TRAG fondacije.
Izveštaj sa tribine nastao je u sklopu projekta “Polet 21/22”, koji zajednički realizuju Udruženje građana “Klara i Rosa” i Magločistač u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“, a uz podršku Švedske.
Petra Vereš je studentkinja srpskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bavi se kreativnim pisanjem, ali želi da savlada i osnove novinarskog poziva u budućnosti.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.