Kulturni radar: „Moj muž“ se pohabao

„Moj muž“ mi se nalazi u rancu, ishaban, toliko puta prelistan da verovatno moli da ga ostavim na miru. I da, ne nosim torbe, a žensko sam.

Ne mogu pustiti knjigu na miru: žena u meni mi to ne dozvoljava zato što svi feminizmi sveta neće pomoći sve dok ova sredina deli čovečanstvo na ljude i žene.

Ako do sada niste čuli za Rumenu Bužarovsku, negde ste omanuli. Makedonka koja piše vrlo jednostavnim stilom, na prvu loptu deluje lako, a onda vas uveri da ništa nije onako kako se čini.

Knjiga se sastoji od jedanaest priča, života ispričanih u prvom licu, u kojima dominira patrijarhat, gde su porodice nesrećne, po Tolstoju svaka na svoj način, ali kod Rumene žene su nesrećne na isti način, liče u svom tom očaju jedna na drugu – koliko god nam uzrok te nesreće ponekad delovao trivijalno.

Nije u pitanju feministička knjiga, niti je Rumena Bužarovska ogorčena na muškarce, već je prisutna, dosledno im uočavajući grehe, a pošteđen nije niko. U svim pričama je univerzalno to da je ON dominantna figura, ON odlučuje, dok je ONA tek figura sa ograničenim mogućnostima.

Međuljudski odnosi kod Bužarovske su nam toliko bliski zato što su uzeti primeri iz svakodnevnog života, koji često sliče našim porodicama, našim životima. Nije u pitanju karikatura društva i njegovih vrednosti, već je to život koji mi živimo.

Glavna tema jeste patrijarhat, ali mislim da ima još jedna koja se prožima, a za mene važnija – „žena je ženi vuk“. Tako je u priči „Preljubnik“ majka glavni faktor – ona je glas patrijarhata:

Muškarac, dakle, ne može biti kriv, u očima patrijarhata on je nepogrešivi gospodar, strog, tvrd i nadmoćan. Jedini krivac je žena, ona je koren problema, uvek bila i biće. I koliko god da smo ljuti na preljubnike, iza svakog preljubnika stoji žena, a ona je uvek gora od muškarca, niže na lestvici vrednosti i nju ne smemo zaobići kada je u pitanju krivica. Muškarac je praktično nevin u očima javnosti. On je onaj koji ima potrebe, želje, žena je telo, a muškarac duh. Zato su muškarci bolji pisci, slikari…

Oni su gospodari i gospoda.

Priča “Subota, pet popodne” je upravo priča o jednom “pristojnom” mužu, gospodinu, a žena je dama. Dok on razgovara sa prijateljem o važnim temama kao što su zagađenost jezera, lokalni izbori, dama povremeno umetne komentar, kako i priliči i kako se od nje i očekuje.

A priča koja pomera iz mesta publiku, koja izaziva bes, jeste “Lile”. Muž je opet gospodar, strog, ima poslednju reč, on odlučuje hoće li žena posetiti bolesnu majku. On sve odlučuje, a to SVE ima svoju cenu.

Rumena pokazuje koliko brakova ima u sebi tu nasilnu crtu, gde je žena samo krpa, a u takvim odnosima sudbina je jedna – katastrofa. Neminovno je da u svakoj od ovih priča pate i deca, a pati i samo društvo jer disfunkcionalni odnosi utiču kako na porodice (mikrokosmos) tako i na okolinu (makrokosmos).

Priče uznemiravaju, zgražavaju, ali na kraju vam ipak izmame osmeh. Mračne žene u senci svojih muževa, neodlučne, ogoljene su do kraja.

Ovu paletu likova Rumena zaokružuje s poslednjom pričom “Osmi mart”, u kojoj glas daje antifeministkinji koja feminizam leči brakom i majčinstvom. Priča puna mirisa i teške hrane u koju smo uvučeni šamara nas i pokazuje da smo obmanute. Glas feministkinje Irene malo mrzimo, ali ga i slušamo, a glavna junakinja pokušava da joj pomogne jer – feminizam je zlo.

Njene junakinje su histerične, neurotične, pune predrasuda i često same sebe sputavaju da žive kako im se živi, ali uprkos tome pokazuju i neki otpor “dobrovoljnoj patnji” koja ih je zadesila, ponekad rade po svome.

Stoga, ima nade. Bužarovska pokazuje da postoje i žene koje se bore za druge žene, a to mi daje nadu da nas još uvek nije progutao mrak.

Rumena Bužarovska je rođena 1981. godine u Skoplju.

Dosad je objavila zbirke priča: “Žvrljotine” (2006), “Osmica” (2010), “Moj muž” (2014) i “Nikuda ne idem” (2018), kao i studiju o humoru u savremenoj makedonskoj i američkoj kratkoj priči “O smešnom: Teorije humora kroz prizme kratke priče” (2012).

Knjige su joj prevedene na engleski, nemački, mađarski, italijanski, albanski i na jezike prostora bivše Jugoslavije. Platforma Literary Europe Live, u okviru organizacije Literature Across Frontiers, uvrstila je 2016. godine Rumenu Bužarovsku među deset najzanimljivijih mladih evropskih pisaca.

Bužarovska predaje američku književnost na Filološkom fakultetu u Skoplju, a bavi se i književnim prevođenjem s engleskog na makedonski jezik (Kerol, Kuci, Kapote, O’Konor). Koautorka je i koorganizatorka večeri pripovedanja ženskih priča PičPrič.

Prikaz knjige “Moj muž” nastao je u sklopu projekta “Polet 21/22”, koji zajednički realizuju Udruženje građana “Klara i Rosa” i Magločistač u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“, a uz podršku Švedske.

Petra Vereš je studentkinja srpskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bavi se kreativnim pisanjem, ali želi da savlada i osnove novinarskog poziva u budućnosti.