Vannastavne aktivnosti u subotičkim srednjim školama kao korektiv formalnih nastavnih planova i programa: Dodatno iskustvo i kontakt sa realnim svetom

Školske sekcije, sportski klubovi, grupe dobro su poznati generacijama roditelja današnjih učenika, a još više roditeljima današnjih roditelja. Ovi oblici vannastavnih aktivnosti nekada su do te mere bili zastupljeni u školama, kako srednjim, tako i osnovnim, da je uobičajena praksa bila da se čak ograničava broj sekcija po učeniku kako ne bi dolazilo do preopterećenja.

I dok su u razvijenim zemljama upravo ovi oblici školskih aktivnosti ono po čemu se obrazovne ustanove međusobno razlikuju, pa i rangiraju, služeći kao ogledalo dostignuća, utisak je da se u domaćem školstvu izbor po tom pitanju iz godine u godinu sužava, te da deca i mladi svoje potrebe za sticanjem dodatnih znanja, veština i iskustava zapravo moraju da zadovoljavaju mimo škola.

Razloga za takav trend ima više, a nezanemarljiv je onaj da se promenio sam pristup organizovanju vannastavnih aktivnosti, koji se danas kreće u projektnim okvirima.

„Ranije je bilo dovoljno da nam direktor dozvoli da odemo na neki vikend, na primer, vozom u Kanjižu na bazen ili drugde. Putovali smo i na Sajam mode u Beograd, na Sajam poslastičarstva u Budimpeštu, koji pružaju možda neke drugačije poglede i izlazak iz učionice“, kaže za Magločistač Kata Suknović, profesorka stručnih predmeta iz oblasti tekstilstva u Hemijsko-tehnološkoj školi u Subotici, ističući da je to sad sve nekako drugačije jer ima mnogo više administracije, papirologije, ograničenja i prepreka u odnosu na period od pre 20 godina.

Pa ipak, i u izmenjenim okolnostima, organizovanje vannastavnih aktivnosti u drugačijim, zahtevnijim okvirima svodi se, na kraju dana,  samo na spremnost svake pojedinačne škole i motivisanost zaposlenih da iskoriste prilike koje postoje, a kojih – ne manjka.

Hemijsko-tehnološka škola: Na stručnu praksu u inostranstvo

„Naš projektni tim u školi kvalitetno radi, dosta prati trendove, pa apliciramo na različite projekte“, kaže Kata Suknović.

Tako je Hemijsko-tehnološka škola trenutno uključena u realizaciju jednog IPA projekta prekogranične saradnje na polju kulture i promocije turizma u regiji, pod nazivom „Istoricizam u Bačkoj“, a čiji su nosioci Gradski muzej Subotica i muzej iz Baje u Mađarskoj.

„Pošto obrazujemo modelare odeće, pozvani smo da učestvujemo u tom projektu. Održali smo već jednu radionicu u okviru ovog projekta u Gradskom muzeju, gde je bilo održano predavanje ’Istorija odevanja u periodu s kraja 19. Veka’, sa osvrtom na modne detalje koji su se u tom periodu nosili – kragne, čipkice, tračice. Drugi deo našeg dela projekta će biti realizacija izrade kostima na osnovu takozvanih modnih časopisa iz tog perioda i taj deo radionice isto treba uskoro da počne“, navodi profesorka Suknović.

Škola je, dodaje, aplicirala i na Erasmus plus projekat u okviru mobilnosti učenika , pod nazivom „Mi znamo kuda plovimo – tragovima Evropske unije“, a u kom će učestvovati 15 učenika i dva profesora. Ovaj projekat se odnosi na sticanje stručne prakse u nekoj od zemalja Evropske unije, a planirano je da se u aprilu ide u Italiju, gde će đaci biti raspoređeni po raznim preduzećima.

„Ponosni smo i na našu učenicu četvrtog razreda, modelara odeće Anđelu Lebović, koja je konkurisala na stručnu praksu u Francuskoj, gde se sada nalazi i gde će boraviti mesec dana. Taj projekat pruža mogućnosti učenici da stekne tehničke i profesionalne veštine u skladu sa svojom strukom“, dodaje Kata Suknović.

Dalje, u toku je i realizacija projekta za pekare, poslastičare i prehrambene tehničare, u saradnji sa Regionalnim čelendž fondom, u okviru kojeg učenici imaju priliku da rade na najsavremenijim mašinama, opremi i priboru za opremanje radionice u školi, a u skladu sa zahtevima poznatih subotičkih poslodavaca.

Hemijsko-tehnološka škola je svake godine standardno aktivna u sklopu projekta „Noć istraživača“, kao i na Projektnoj nedelji koju godinama unazad organizuje Tehnička škola „Ivan Sarić“ sa ciljem afirmacije i promocije kreativnosti i inovativnosti učenika osnovnih i srednjih škola iz Subotice i Bačke Topole.

Benefiti za učenike od učestvovanja u ovakvim vannastavnim aktivnostima nisu samo proširivanje znanja, kaže profesorka Suknović na kraju, već i upoznavanje drugih ljudi, vršnjaka iz drugih gradova i država:

„Naša škola ima bratske škole u Đakovu, Beogradu i u Bijelom Polju, pa smo išli međusobno u posete na dan škole, organizovala su se sportska takmičenja, modne revije. Međutim, to je sada sve nekako stalo zbog epidemije.“

Ekonomska srednja škola „Bosa Milićević“: Vannastavne aktivnosti razvijaju kompetencije i učenika i profesora

I u Ekonomskoj srednjoj školi „Bosa Milićević“, prema rečima direktora Zombori Imrea, veći deo vannastavnih aktivnosti je stavljen u funkciju sticanja stručnih znanja, pa tako učenici idu na predavanja, radionice, pišu i projekte, biznis planove, studije slučaja.

„Tokom godina je uspostavljena jedna stalna saradnja sa Narodnom bankom Srbije i Beogradskom bankarskom akademijom. Imamo službenike u bankarstvu i osiguranju i svake godine se išlo u posetu Narodnoj banci Srbije, a išlo se i u Kovnicu novca, pa su učenici mogli da vide i kako se štampa novac. Predstavnici Narodne banke su dolazili ovde, i onlajn držali predavanja o raznim finansijskim pitanjima, od monetarne politike, nacionalnih finansija, preko finansija privrednih subjekata, do ličnih, porodičnih finansija“, kaže Zombori za Magločistač.

Praksa u ovoj školi je i da se u okviru vannastavnih aktivnosti pozivaju uspešni preduzetnici, menadžeri, koji prenose svoja iskustva učenicima vezano za primere dobre prakse iz svog rada – kako je neki proizvod, usluga, način rukovođenja uspeo i koja je bila tehnologija toga.

Ekonomska srednja škola „Bosa Milićević“ je tokom godina razvila i dosta uspešnu saradnju sa Ekonomskim fakultetom, budući da veliki broj učenika prirodno nastavlja školovanje na ovoj visokoškolskoj ustanovi, ali i sa AISEC-om kao organizacijom za razmenu studenata, u saradnji sa kojom se radi na ekonomskom opismenjavanju u domenu preduzetništva.

„Učenici imaju prilike da dobiju i ECDL sertifikat (European Computer Driving Licence) tj. potvrdu znanja rada na računaru, a mogu da dobiju i EBC*L sertifikat (European Business Competence Licence), koji im omogućava sticanje osnovnih znanja o tome kako osnovati sopstveno preduzeće, napraviti biznis plan, upravljati finansijama“, kaže Zombori.

Značajan deo vannastavnih aktivnosti u okviru ove srednje škole odnosi se na učešće na raznim takmičenjima vezanim za područje njihovog rada, koje čine ekonomija, pravo i administracija, trgovina, ugostiteljstvo i turizam.

„Prošle godine smo mi bili organizatori 17. Republičkog takmičenja ugostiteljsko-turističkih škola Srbije, na kom su učestvovali konobari, kuvari i poslastičari, pa je tako naša ekipa osvojila četvrto mesto. Takođe, na manifestaciji ’Projektna ideja 2021’, naši turističko-hotelijerski tehničari su osvojili treće mesto sa projektom ’Subotički kompas’, koji je podrazumevao spoj poslovne informatike i turističko-hotelijerskog poslovanja tj. prezentovanje turističke ponude kroz internet alate, blogove i brošure“, ističe direktor Ekonomske srednje škole „Bosa Milićević“, dodajući da su u poslednjih 10 godina imali i dosta osvojenih prvih mesta iz poslovne informatike, osnova ekonomije, agencijsko-hotelijerskog poslovanja, ali i drugih predmeta:

„Kod takmičenja bih izdvojio preduzetništvo. To je nešto na čemu se sada insistira, a mi se trudimo da se uključimo u sve vannastavne aktivnosti u kojima učenici mogu iskazati svoju kreativnost. Na primer, postavljaju se u hipotetičku situaciju da su dobili milion dolara. pa oni sada treba da osmisle neki biznis plan“.

Nešto što je uvek krasilo ovu školu jeste i međunarodna saradnja, u sklopu koje su sklopljena partnerstva sa školama iz Crne Gore, Bosne, Hrvatske, Mađarske, Nemačke, pa čak i sa jednom ruskom školom:

„Tako su naši kuvari pripremili naša nacionalna jela, a oni svoja, da bi sve bilo prezentovano putem video-linka“, priča Zombori.

Kao i Hemijsko-tehnološka, i Ekonomska srednja škola „Bosa Milićević“ učestvuje u Erasmus plus projektu, pa će tako njihovih 15 učenika boraviti dve nedelje u Grčkoj:

„To su dosta značajna sredstva, oko 48.000 evra. Iz toga se finansira putovanje, boravak dece tamo, praksa. Nadam se da će projekat moći da se sprovede i da neće morati da se odloži zbog epidemije. Važno je da učenici upoznaju druge kulture, druge ekonomije“, ističe direktor.

Konačno, škola ne zapostavlja ni kulturno-zabavne aktivnosti, pa su tako učenici angažovani kroz razne sekcije, koje se u današnje vreme više organizuju kroz projekte, sa određenim ciljem da se steknu neke kompetencije, znanja i veštine, dok je ranije njihova svrha bila samo naučiti određeno gradivo i za to dobiti ocenu.

Od humanitarnih akcija, izdvajaju se sakupljanje potrepština za decu bez roditelja ili za decu slabijeg materijalnog stanja, prikupljanje paketića za decu sa Kosova i Metohije, za decu „Kolevke“, Karitas, potom prikupljanje odeće i obuće za učenike u stanju socijalne potrebe, kao i omogućavanje letovanja za učenike koji to sebi ne mogu da priušte, učestvovanje u akciji „Čepom do osmeha“.

„Deca su uspešna i u sportovima. Imamo i neke medalje, razne uspehe na muško-ženskim takmičenjima, u fudbalu, košarci, odbojci, plivanju. (Inače, ja sam bio razredni starešina Andreju Barni, našem poznatom plivaču.) Jedne godine smo iz odbojke išli i na svetsko prvenstvo koje se tada održavalo u Srbiji“, kaže na kraju direktor Ekonomske srednje škole „Bosa Milićević“ Imre Zombori, zaključujući da vannastavne aktivnosti pružaju mladima na prvom mestu jedno dodatno iskustvo kontakta sa realnim svetom, kako kod nas, tako i u inostranstvu:

„Tu se uči sposobnost da učenik bude spreman da izađe pred javnost, da prezentuje svoju ideju, da recituje nešto, da ode u neku drugu zemlju i učestvuje u nekom projektu, na nekom stranom jeziku. To podstiče izgradnju ključnih kompetencija kako učenika, tako i profesora, da se čovek može snaći u životu i u raznim situacijama“.

Gimnazija „Svetozar Marković“: Korona marginalizovala vannastavne aktivnosti

U odnosu na druge srednje stručne škole, položaj subotičke Gimnazije „Svetozar Marković“ je nešto drugačiji jer se akcenat u nastavi ne stavlja na sticanje prakse.

„Mi nemamo mogućnost dualnog obrazovanja, ali naši đaci su veoma zainteresovani za IT, žele da uđu u informatički klaster, da vide i saznaju kako stvari funkcionišu u realnom prostoru i vremenu“, kaže za Magločistač novi direktor Gimnazije Dušan Pavlović, dodajući da se upravo iz tog razloga aktivno radi na uspostavljanju saradnje sa Visokom tehničkom školom strukovnih studija:

„Cilj nam je da IT odeljenja imaju dobru podršku da prate savremene tokove IT sektora“, kaže, dodajući da u narednom periodu želi Gimnaziju da otvori za javnost i uspostavi saradnju sa drugim gradskim institucijama i pravnim licima, a sve u cilju toga da se đacima omogući da vide kako funkcioniše stvarnost, odnosno – praksa:

„Učenici uz teoretska treba da steknu i praktična znanja i iskustva van učionice, da na fakultet odu sa razvijenom socijalnom i emocionalnom inteligencijom, koje su jako potrebne“.

Prema njegovim rečima, vannastavne aktivnosti, onako kako su funkcionisale pre par decenija, naročito u doba socijalizma kada je postojala razvijena opšta društvena odgovornost i želja da se učestvuje u zajednici  – toga više nema. Danas svaka aktivnost mora biti pravno organizovana.

„Mi smo krenuli na određene seminare u leto 2019. godine. Naši profesori su išli u Novi Sad na obuku upravo za projektnu nastavu, osavremenjavanje nastave, kako bi ona bila u dodiru sa stvarnosti, jer je danas mnogo obrazovanja van učionice. Internet, na primer, pruža ogromne mogućnosti i kapacitete za obrazovanje đaka. Sve je to započeto, ali trenutno stoji zbog epidemije korona virusa“, kaže direktor Pavlović.

Aktuelna epidemijska situacija nije osujetila samo sprovođenje preko potrebne reforme nastave, već su i sve vannastavne aktivnosti stavljene u drugi plan.

„Sekcija horskog pevanja tj. muzička sekcija je zabranjena. Ta deca su razočarana, što je ozbiljan problem, i sve neke želje su od 2020. godine praktično marginalizovane. Čak su i dosadašnja takmičenja zapostavljena u poslednje dve godine, što je nanelo štetu obrazovanju“, ocenjuje Pavlović.

Planova za budućnost ima, a među njih spadaju aktiviranje rada Književnog kluba, koji postoji od ranije, ali i pokretanje pozorišne sekcije, koja prethodne decenije nije bila aktivna. Takođe, u Gimnaziji planiraju i da apliciraju na razne projekte, među kojima je svakako najinteresantniji Erasmum program, koji ove školske godine nisu uspeli da realizuju.

Što se tiče ove škole, uobičajena je praksa da se kroz dodatnu nastavu đaci pripremaju za razna takmičenja, dok projektnu nastavu imaju u planu da razvijaju vezano za nastavne predmete umetnosti i dizajna, tehničke nauke, geopolitiku, primenjene nauke.

„Svi ti predmeti koji su izborni, koje đaci biraju, vući će određene projekte. Deca su puna ideja, prate savremene tokove, pa ih sada treba postaviti tako da se te ideje i realizuju“, zaključuje Dušan Pavlović, direktor subotičke Gimnazije, na kraju.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Magločistač realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.