Nedeljnik “Vreme”, na osnovu uvida u interni dokument: “Rio Tinto” priznao rizike po zdravlje i prirodu Srbije

Rudnik kompanije „Rio Tinto“ radio bi 60 godina, otkopalo bi se 9,5 miliona tona materijala za ekstrakciju litijum-karbonata, borne kiseline i natrijum sulfata. To se navodi u dokumentu do koga je došao nedeljnik „Vreme“, a u kom stoji i da bi maksimalan broj radnika u 2030. bio 526, a najveći rizik po zdravlje i životnu sredinu predstavlja laguna za procesnu vodu.

Kompanija „Rio Tinto“ je, kako piše „Vreme“, spremila Studiju o uticaju rudnika na životnu sredinu, a u tom dokumentu se navode brojni negativni uticaji na životnu sredinu.

Kada je reč o laguni za procesnu vodu, koja je identifikovana kao najveći rizik, „u slučaju loše izrade, zemljotresa ili ekstremnog klimatskog događaja, voda bi mogla da se izlije iz lagune“, citiralo je „Vreme“ dokument u koji je, kako tvrdi, imalo uvid.

Kao najbolje rešenje za pribavljanje vode za rudnik navodi se aluvijalno zemljište Drine, dok bi se otpadne vode, posle prerade, ispuštale u reku Jadar.

„Planirani sistem za prikupljanje oticaja voda biće potreban niz godina nakon zatvaranja, a možda i zauvek“, navedeno je u dokumentu, koji je, kako je istaknuto u tekstu, „Rio Tinto“ napravio pre nego što je saopštio da odlaže komercijalnu proizvodnju za 2027. godinu zbog „kašnjenja u ishodovanju odobrenja za eksploataciono polje“.

U dokumentu se navodi i da bi okno rudnika imalo prečnik od 8,5 metara, da bi išlo do dubine od 433,45 metara, a da bi prašini koja nastane tokom eksploatacije bili najviše izloženi „neposredni operateri“.

„Dalje modeliranje pokazalo je da bi u uskoj zoni od 600 metara uz južnu granicu rudnika ta granična vrednost (zagađenja vazduha) mogla biti prekoračena“, objavilo je „Vreme“.

Kada je reč o potencijalnom uništavanju objekata i staništa živog sveta, „Rio Tinto“ je predvideo određene mere. Tako je predloženo da se uzme u obzir „relokacija“ članova jednog domaćinstva za koje se procenjuje da će biti ugroženo bukom, dok se kao potencijalno ugroženi objekat prepoznaje Crkva Svetog Georgija, koju je posetio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić kada je obišao meštane jadarskog kraja.

Kada je reč o ugroženim biljkama i životinjama, predloženo je njihovo preseljenje što, kako ukazuju autori teksta, mnogi biolozi smatraju spornim i nemogućim.

„Interni dokument do koga je došlo ‘Vreme’ pokazuje da kompanija priznaje brojne negativne uticaje na životnu sredinu, navodeći da iskustvo pokazuje kako je ‘ekonomsko-sociološki uticaj’ jedino što donosi korist“, istakli su autori teksta.