U Srbiji je u prihvatnim centrima i centrima za azil sada smešteno nešto više od 4.000 migranata, a izvan njih je oko 1.000, rekao je danas direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.
On je rekao agencije Beta da se najveći broj migranata koji su van tih centara, po podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, nalazi pre svega u graničnim oblastima ka Mađarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji.
Đurović je rekao da u Srbiju „ljudi ulaze svakodnevno“ a da ih „čak i promene u vremenu i zimski meseci nisu sprečili u tome“.
„Iz pravca Severene Makedonije imamo, po procenama, između 50 i 100 ljudi dnevno da ulaze u zemlju dok je nešto jači intenzite iz pravca Bugarske i to jedna novina u odnosu na ranije“, rekao je on.
Naglasio je da se „najveći broj ljudi se ne zadražava u Srbiji, niti namerava to da uradi“.
„U prilog tome tome govori činjenica da je nešto više od 2.000 ljudi izrazilo nameru da traži azil prošle godine, a kroz zemlju je, po našim procenama, prošlo daleko više od 50.000 ljudi“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, neke druge brojke o prolasku migranata su „znatno veće“.
Naglasio je da se ljudi ne zadržavaju u Srbiji, te da broj prolazaka ukazuje da je ruta preko Turske „a i Srbije ponovo aktivna“.
Đurović je rekao i da su među migrantima oko 82 odsto muškarci a između 15 i 18 odsto populacije su žene i deca.
Naveo je da je sve više ljudi iz Avganistana i da čine oko 40 odsto svih migranata.
Rekao je i da ljudi iz Avganistata „sve više govore“ da su napustli zemlju posle promene vlasti.
„Mi nemamo načina da to dokažemo ili proverimo ali sve više navode da je problem situacija u Avganistanu“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, iz Sirije je više od 20 odsto, iz Pakistata više od deset odsto, a iz Bangladeša više od sedam odsto.
„Ostali dolaze iz zemlaja Bliskog Istoka i Afrike, a tu su i iz Burundija… samo u (Prihvatnom centru) u Krnjači je oko 200 ljudi iz Burudnija, a ima i onih koji dolaze sa Kube“, rekao je on.
Đurović je naveo da, po njihovim podacima, „najveći broj ljudi beži zbog rata, nasilja i progona“.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.