Dr Knežević: Anksioznost, tuga, stres i nisko samopouzdanje glavni okidači za psihološke probleme Subotičana

Psiholozi okupljeni u Psihološkom centru ProAktiva iz Subotice u poslednje dve godine su uočili povećan broj ljudi kod kojih se dominantno javljaju četiri psihološka problema poput anksioznosti, tuge, stresa i niskog samopouzdanja.

Doktorka psiholoških nauka, Jasmina Knežević, kaže za Magločistač da kroz svakodnevni rad sa ljudima najbolje vidi šta ih najviše tišti i sa kakvim problemima se suočavaju, a koji vremenom dovode do određenih mentalnih poteškoća.

To ih je navelo da naprave besplatnu mobilnu aplikaciju „Psihofon“ na čijem osmišljavanju su radile doktorke psiholoških nauka Psihološkog centra ProAktiva Jasmina Knežević, Vesna Barzut i Jelena Blanuša.

Pre nego što objasnimo na koji način funkcioniše ova aplikacija, dr Knežević upozorava da u poslednje vreme stručnjaci čine sve kako bi ublažili sve učestalije posledice narušenog mentalnog zdravlja građana i da je ova besplatna aplikacija nastala upravo u tom cilju.

„Na svu sreću, građani i sami prepoznaju kada imaju određene probleme, da li su to problemi ’ne mogu da zaspim jer me nešto tišti, mori’ ili su to ozbiljniji problemi, poput anksioznosti, depresije, i slično“, navodi Knežević.

Prema njenom mišljenju, zapaža se trend da se tabu vezan za odlazak kod psihologa negde razbija.

„Čak zapažamo i to da su mladi sve više orijentisani na to da rade na sebi, da nauče nešto o svojoj psihološkoj dinamici, o emocijama. Dakle, postoji jedan dobar, zdrav trend u tom smislu, a postoje i situacije kada nas nešto pritiska, i onda mi krenemo da tražimo stručnu pomoć“, kaže Knežević.

Treća kategorija su ljudi koji trpe ili ne prepoznaju kod sebe neke probleme, ili smatraju da je to uobičajeno, normalno, ili ih je sramota – mogu da budu brojni razlozi za takav odnos prema psihičkim problemima, dodaje ona.

Javni diskurs u Srbiji vrlo negativan i nasilan

Kada osoba kod sebe izgradi u dovoljnoj meri samopouzdanje, samopoštovanje, samoprihvatanje, navodi dr Knežević, onda je ta osoba unutra dovoljno snažna, dovoljno bogata, da ih spoljašnje okolnosti neće tako lako izbaciti iz stanja zadovoljstva ili osnovnog pozitivnog raspoloženja.

„Ali kada vi to nemate u sebi, dovoljno je da ljudi gledaju program na televiziji. Naše vesti su tako koncipirane da vi od ujutro možete da slušate jutarnji program i stalno imate u fokusu vaše percepcije ili u nekom perifernom delu, neke negativne informacije. Imate informacije o broju zaraženih, umrlih, šta nas čeka, neku neizvesnost koja se potencira“, pojašnjava Knežević.

Prema njenom mišljenju, naš javni diskurs je vrlo negativan i nasilan, a cela javna komunikacija problematična.

„Naši naslovi u medijima su vrlo bombastični, svi idu na tu neku senzacionalističku objavu. To su vrlo neprijatne vesti, pretnje, a o mnogim temama se jako ružno diskutuje u javnosti“, napominje Knežević.

Upozorava da tako, na primer, način na koji se izveštava o samoubistvima u Srbiji bukvalno podstiče mlade ili bilo koga da se dodatno zainteresuju, a ne da ih odvlači od toga.

„Tu je i neizvesnost koja je u vazduhu, koja je sastavni deo života, koji se tiče posla, zabrinutost za egzistenciju. Međutim, ovo se nije desilo preko noći. Pandemija je samo okidač za nešto što se nagomilavalo“, kaže Knežević.

Ona smatra da su se desile i značajne promene, ne samo društva, nego i promene na nivou porodice koja više nije kao što je nekada bila.

„Nemate porodicu koja je brojna, u kojoj se priča, u kojoj se razmenjuju emocije. Jedna arhitektica mi je rekla da sve manje projektuje dnevne sobe i kuhinje sa trpezarijskim stolom. To nam govori da ljudi u okviru porodice više ne ručaju zajedno. Dakle, nemamo zajedničke obroke, a to su bila mesta i trenuci kada su se razmenjivale emocije, kada pitamo jedni druge kako smo, šta radimo. Mi smo postali sada društvo u kome se jako brzo živi, gde svi nešto jurimo i žurimo, u kome svi gledamo u telefone, pa smo se otuđili jedni od drugih. U kome, kada se vratimo u tu našu porodicu, opet svako ima neke svoje razonode ili zadatke, obaveze – mnogo manje zajedničkog vremena i mnogo manje kvalitetnih razgovora“, ocenjuje Knežević.

Kako navodi, u budućnosti ćemo, na žalost, imati sve više dece i mladih koji će dolaziti kod psihologa, jer nisu dobili te poruke koje treba da dobiju, neko uporište u porodici, „kao moja generacija i generacija mojih roditelja“.

„Otuđenost, samoća, usamljenost čoveku apsolutno ne prijaju. Mnogi ljudi se zavaravaju, imaju ne znam koliko prijatelja na Fejsbuku, i to je kao neka povezanost. A nije povezanost, i onda se to kao bumerang vraća tako što čovek oseti da mu nešto nedostaje, da je vrlo nesrećan, nezadovoljan, da je grub u komunikaciji, da lako plane, ne zna šta se dešava sa njim, a dešava se da njegove osnovne psihičke potrebe nisu zadovoljene. Toga će biti sve više“, smatra dr Knežević.

Ona upozorava da društvo mora da shvati da treba da se povede veća briga o mentalnom zdravlju i da mora više profesionalaca da se bavi mentalnim zdravljem ljudi, jer se još uvek o tome ne govori na nivou na kojem bi trebalo.

Psihološki centar ProAktiva svakodnevno na društvenim mrežama objavljuje postove koje se zovu Izazovi blagostanja, za šta su putem ankete glasali sami pratioci ovog centra.

Izazovi blagostanja su motivacione poruke koje nas podsećaju da se makar na kratko posvetimo sebi: „popij kafu“, „pročitaj knjigu“, „otiđi u bioskop“…

„Fokus je na povratku sebi, da bi sebi učinili dobro, jer je to izvesno da možemo da uradimo. Izazovi blagostanja imaju upravo cilj da čovek postigne neko stanje blagostanja sa stvarima koje jesu pod njegovom kontrolom – da ono što ja mogu da uradim, da i uradim. Da posvetimo vreme sebi da bi sobom bili zadovoljniji, ispunjeniji i osećali se bolje“, poručuju u ProAktivi.

Mobilna aplikacija kao besplatna psihološka pomoć

Iz svih gore navedenih razloga, tim psihologa u Psihološkom centru ProAktiva razmišljao je o tome kako da dopru do šireg auditorijuma. Tako su došli na ideju da na pozitivan način iskoriste uznapredovalu tehnologiju i pomoću nje učine dostupnom prvu psihološku pomoć.

Besplatna mobilna aplikacija „Psihofon“ je proizvod intelektualnog rada psihologa i programera koji se pretvorio u jednu dobru stvar koja je za opšte dobro.

„Mi smo se usmerile na to da damo građanima vežbe, neku prvu psihološku pomoć da oni mogu sami da rade. U svakoj vežbi imate detaljno i jasno napisano kako treba da se radi određeni zadatak, imate i određeno vreme koje je planirano. Tako je napravljeno da vas i podseća tokom dana, čak dobijete vrlo lepu poruku u vidu podsetnika, zeleni cvetić na telefonu, koji pita – da li ste danas uradili svoje vežbe – nemojte zaboraviti na svoje vežbe“, objašnjava psihološkinja.

Ona navodi da klijent, pre nego što pokrene aplikaciju, kroz određene čekirane odgovore tačno dobija povratnu informaciju šta je kod njega problem, da li anksioznost, tuga, stres, ili nisko samopouzdanje.

„Važno je da nabavi jednu beležnicu koje će mu biti glavno oruđe za rad, jer sve ove vežbe moraju da se pišu. Psihološka praksa je pokazala da kada klijenti pišu, kada svoje misli izbace na papir, kada rade te zadatke, da se čak i neki fiziološki parametri prosto menjaju, smanjuju se, kao i krvni pritisak i otkucaji srca“, kaže Knežević.

Mimo ove četiri psihološke pojave, dodaje, aplikacija sadrži u sebi i jedan paket za samoosnaživanje.

„To su bukvalno psihološki vitamini, vežbe kroz koje vi jačate sebe, i onda vas neće neka situacija tako lako izbaciti iz takta, i neće vas slomiti neka neizvesnost ili neka objava na televiziji, da je u toku neki novi talas korona virusa…“, objašnjava psihiološkinja.

Dodaje da imaju i tri vežbe „U krizi sam“, a da se one pokreću kada osoba ima situaciju panike, kada ne može da diše, onda ove tri vežbe u datom momentu mogu osobu da smire.

Aplikacija je trenutno predviđena za android telefone, ali će uskoro biti dostupna i za ajfon uređaje.

Kritičko mišljenje obeshrabrivano, obrazovanje obezvređeno

Društvo psihologa Srbije je krajem januara izrazilo duboku zabrinutost povodom kontinuirane društvene krize, koja pored političkih, ekonomskih, socijalnih, ekoloških, zdravstvenih i drugih posledica, značajno narušava i mentalno zdravlje građana, o čemu svedoče i brojna psihološka istraživanja sprovedena u poslednje vreme.

Oni navode da je društveni kontekst u kome živimo već dugo vremena opterećen brojnim problemima.

“Građani se već dugo suočavaju sa egzistencijalnom nesigurnošću i neizvesnošću usled prolongirane pandemijske krize, a u kontekstu brojnih društvenih podela, devalvacije moralnih i kulturnih vrednosti, urušavanja kvaliteta obrazovanja, i drugih negativnih pojava, dok javni diskurs u medijskom prostoru nastavlja da promoviše i produbljuje antagonizam i netoleranciju“, upozoravaju psiholozi.

Zabrinjavajuće zagađenja životne sredine dodatno ugrožava zdravlje građana, pri čemu se naučno argumentovana upozorenja stručnjaka u značajnoj meri ignorišu, a pored toga, i mentalno zagađenje ovog prostora takođe dovodi do negativnih posledica.

“Mnogi građani osećaju stid i poniženje kada o njihovim životima odlučuju osobe čije su stručne, a često i moralne kompetencije upitnih kvaliteta. Ugroženo je pravo građana na istinito i potpuno informisanje, a medijski sadržaji ohrabruju sve vrste društvenih polarizacija koja unose nemir i sukobe među građanima. Kada je informisanje uskraćeno ili iskrivljno, ugrožena je mogućnost formiranja mišljenja i njegovo javno iznošenje“, smatra Društvo psihologa Srbije.

A ukoliko se drugačije mišljenje iznosi, dodaju, ono se ućutkuje, iskrivljava i diskvalifikuje.

„U društvu u kome je kritičko mišljenje obeshrabrivano, obrazovanje obezvređeno, gde se vrše pritisci zastrašivanjem, a konformizam ohrabruje, jačaju apatija, beznađe i anomija“, ocenjuju psiholozi.