Deklarisana nadstranačnost biće sigurno predmet zanimanja velikog dela javnosti, ali i ispit za sam Mađarski pokret, jer je pitanje gde i kako sebe ubuduće vide u javnom životu, odnosno mogu li izvan političkih okvira uticati na reformu SVM-a i ostvarenje ciljeva koje su zacrtali
Sloboda je reč koja je sinoć najčešće izgovarana prilikom osnivanja nevladine organizacije Mađarski pokret. Taj pojam – pred više od 200 okupljenih ljudi na osnivačkoj sednici, održanoj u svečanoj sali Velike terase na Paliću – sa jednakim žarom izgovarali su i političari, i novinari, i glumci, i profesori i obični građani. Gromki aplauz pratio je kraj svakog izlaganja o potrebi slobode mišljenja, govora ili pisanja; o potrebi sučeljavanja stavova kao jedino ispravnog puta ka pluralizmu i demokratizaciji javnog života unutar mađarske zajednice.
Portret lika predsednika
Govorio je o tome, kao o potrebi reforme javnog života vojvođanskih Mađara, i jedan od inicijatora osnivanja Mađarskog pokreta Tamás Korhecz i novinar „Magyar Szóa” Péter Kókai rečima da bi mađarski novinari u Vojvodini ubuduće trebali biti nestranački, slobodni i kritički. Na ovaj ili onaj način o potrebi demokratizacije javnog života vojvođanskih Mađara govorili su i univerzitetska profesorica Anikó Novák i glumac Árpád Csernik i pravnik Zsolt Várkonyi i poljoprivrednik József Francsik i optičar Tivadár Tóth i bivši gradonačelnik Géza Kucsera i još nekoliko njih.
Iako se u Osnovnim načelima nijednom rečju ne spominje Savez vojvođanskih Mađara, ceo dokument, napisan na nešto više od tri stranice, inspirisan je likom i delom predsednika ove stranke Istvána Pásztora.
„Verujemo u slobodu govora i štampe, u slobodu mišljenja. Odbacujemo aroganciju vlasti i svaki oblik autoritarnosti. Verujemo u konsultativnu demokratiju u okviru koje kritičko mišljenje, duhovna pluralnost i konstruktivna kritika vlasti i rukovodilaca zajednice nisu prepreka nego uslov napretka. Odbacujemo da stranačke vođe drže monopol za definisanje i zaštitu nacionalnih interesa, da pojedini rukovodioci u svojoj okolini grade kult nepogrešivosti“, samo je deo u kom se kristalno jasno razaznaje slika sadašnjeg predsednika SVM-a.
Kom je u istom dokumentu upućena i ova poruka, a koju je pročitala glumica Zsuzsa Kalmár:
„Dosta je! Do noktiju su nam dogoreli licemerje i despotizam unutar zajednice, pasivnost i bespomoćnost. Ne možemo da ovo pustošenje posmatramo tupo i pasivno, te, okupljeni u pokret, želimo da delujemo u korist naše nacionalne zajednice“!
Sve ovo inicijatori osnivanja Mađarskog pokreta ni do sada nisu krili, što kroz intervjue ili pisma upućena rukovodstvu SVM-a. Jednako su o nezadovoljstvu radom i ponašanjem čelništva stranke govorili i Korhecz i jedan od osnivača SVM-a László Józsa i aktuelni gradonačelnik Jenő Maglai.
Unutrašnje reforme – spolja
Ipak, samo osnivanje i ono što je na sednici i nakon nje izgovoreno zaslužuje malo ozbiljniju pažnju. Recimo, činjenica da Mađarski pokret, i svojom strukturom i programskim ciljevima, u startu liči na neku vrstu „vlade u senci”, odnosno na Mađarsko nacionalno veće, koje se u Osnovnim načelima i spominje („Unutar NSMNM se moraju afirmisati stručnost i postupanje u skladu sa propisima, a u njegovom radu valja permanentno težiti ka postizanju najšireg konsenzusa. Da bi se to ostvarilo potrebno je da se postave ograničenja prema samovolji moći i grupnih, odnosno stranačkih interesa, da se teži ka stalnom dijalogu i da se teži postizanju konsenzusa“). Ovu nadstranačku organizaciju, kako je definiše Korhecz, osim nezadovoljnih članova SVM-a (koji stranku ipak nisu napustili, pa zbog toga Pokret ima i oblike neke vrste frakcije) čini čitav niz glumaca Drame na mađarskom subotičkog Narodnog pozorišta, novinara (uglavnom „Magyar Szóa“), nastavnika i profesora, ali i mladih i do sada u javnosti nepoznatih ljudi. Naravno, uz vidno odsustvo predstavnika sve tri crkve kojima ovdašnji Mađaru pripadaju, što je i jedina značajnija razlika u odnosu na Mađarsko nacionalno veće.
I baš ta nadstranačnost biće sigurno, bar u početku, predmet zanimanja velikog dela javnosti, ali i ispit za sam Mađarski pokret. Pitanje je, naravno, gde i kako sebe ubuduće vide u javnom životu, odnosno mogu li izvan političkih okvira uticati na reformu SVM-a i ostvarenje ciljeva koje su zacrtali? Osnivači su, naravno, optimisti.
Naglašavajući kako im ni sada, a ni kasnije nije želja da osnuju još jednu političku partiju, Korhecz kaže da im je cilj da okupe sve ljude koji su iz različitih razloga bili izvan javnog života mađarske zajednice u Vojvodini, a koji će se izjašnjavati oko za njih najvažnijih pitanja, uključujući, naravno, i politiku. Sve to, kaže on, biće ostvarivo ukoliko Pokret dobije dovoljnu podršku mađarske zajednice da svojim argumentima utiče „na one koji su sada na funkcijama“ kako se ne bi produbljivao postojeći razdor. Rečima da je davno bio na javno-političkoj priredbi poput sinoćne, Józsa kaže kako se na osnivačkoj sednici uverio da u mađarskoj zajednici – nasuprot zatvaranja i procesa odlučivanja u uskim krugovima SVM-a – postoji svežina i stvaralačka energija, posebno mladih i obrazovanih ljudi koji su potencijalni nosioci budućeg javnog života. Na kraju, podsećajući da je i Pásztor na poslednjoj sednici Saveta SVM-a govorio o tome da će se otvoreno postaviti prema svežim idejama, Józsa kaže da će predsednik stranke svoje obećanje i ispuniti.
Isto tako podsećanja radi, Pásztor je to proletos govorio i uoči izborne skupštine SVM-a u Novoj Crnji (a nakon Korheczovog intervjua „Családi Köru“). Rezultat toga je poznat: na poslednjoj sednici Saveta SVM-a, održanoj pre tri dana, iz stranke je, uz samo dva glasa protiv, isključen poslanik u Skupštini Srbije László Varga. Oni članovi koji nisu došli na sednicu Saveta verovatno su u osnivanju Mađarskog pokreta videli šansu za iskazivanje svog kritičkog razmišljanja o stranci čiji su i dalje članovi.
Zlatko Romić
[clear]
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.