U planu sanacija fasade kuće Karolja Biroa koja se nalazi u zaštićenom jezgru Subotice

Planom javnih nabavki, za sanaciju fasade kuće nekadašnjeg gradonačelnika Subotice, Karolja Biroa, u Ulici braće Radić broj 7, koju je 1898. godine projektovao poznati subotički arhitekta Titus Mačković, opredeljeno je 12,5 miliona dinara.

Posao projektovanja sanacije u iznosu od 700 hiljada dinara dodeljen je izvođaču, Studio D Art iz Novog Sada.

Ovu kuću, koja se nalazi u okviru istorijskog jezgra Subotice kao prostorne kulturno-istorijske celine od velikog značaja, krasi stil neogotike, a valorizovana je kao objekat od vrednosti.

Karolj Biro je bio gradonačelnik Subotice od 1902. do 1918. godine, i nastojao je planski, u stilu secesije, da formira modernu sliku grada. On je u junu 2021. godine u centru grada, ispred Gradske kuće, dobio i svoj spomenik.

Pastor: Kuća Karolja Biroa veoma značajna za grad

Predsednik Skupštine grada Subotica i potpredsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), Balint Pastor, rekao je za Magločistač da je opravdano renoviranje kuće u kojoj je živeo Karolj Biro, „kome ovaj grad duguje zahvalnost za Gradsku kuću i za objekat Ženskog štranda, Vodotornja, Muzičkog paviljona i Velike terase“.

„Ta kuća se nalazi samo dve kuće od Gradske biblioteke, u najlepšoj ulici grada. A pošto se ove godine navršava 110 godina od izgradnje svih ovih objekata, mislim da je apsolutno u redu da se i njegova kuća obnovi“, smatra Pastor.

Kako navodi, namera je da se postavi jedna spomen-tabla na tu kuću, na kojoj će pisati da je u njoj živeo Karolj Biro, gradonačelnik Subotice.

„Pretpostavka za to je da se kuća obnovi, jer ne bi bilo u redu da se ta spomen-tabla stavi na kuću u ovakvom stanju. Ovaj objekat je iz istorijskog razloga veoma značajan za grad“, ocenjuje Pastor.

Dodaje da su iz rebalansa budžeta za prošlu godinu obezbeđena sredstva za izradu projektno-tehničke dokumentacije, a da su u ovogodišnjem budžetu obezbeđena sredstva za adaptaciju zgrade.

Prčić Vujnović: Dotrajala fasada, pukotine i oronuo balkon

Arhitektica iz Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture (MZZSK) Subotica, Gordana Prčić Vujnović, kaže za Magločistač da je ova kuća bila još jedna u nizu novina koje je Titus Mačković svojevremeno uveo u Suboticu.

„Fasada nije obična, kao što se u to vreme pravila. U to vreme se najviše koristio krečni malter i krečno cementni. Ali ovo je jedna trajna fasada izvedena u nekoj vrsti veštačkog kamena“, navodi Prčić Vujnović.

Od izgradnje do danas, na njoj nije ništa rađeno, kaže ona i dodaje da ova fasada nije poput ostalih fasada, malterisana pa farbana.

„U samoj strukturi je neka sivkasta boja, taj kameni sitnež, dodatak, u stvari je dao boju fasade, i to je bila neka novina našeg subotičkog arhitekte koji je puno novina iz sveta doneo u Suboticu, koja će se tek posle, između dva svetska rata, uveliko koristiti u gradu. Iz tog vremena imamo veliki broj objekata koji imaju trajne fasade od tog veštačkog kamena“, objašnjava Prčić Vujnović.

Međutim, pošto je ipak puno vremena prošlo, dodaje ona, ta fasada je ipak dotrajala i mogu se videti na njoj i brojne pukotine, a na donjim delovima je na pojedinim mestima opao i malter, pa je potrebno da se nađe određeni način da se ona sredi.

„Videće se kada bude došlo do provere kvaliteta maltera, i kuckanjem fasade, da li treba samo pojedine delove srediti ili se mora čitava fasada obiti“, ocenjuje Prčić Vujnović.

Ona napominje da je balkon problem već duži period i da predstavlja opasnost za prolaznike, tj. da treba da se sanira.

„To su šine koje su nosile betonske ploče, a tadašnje šine su bile upakovane u neku vrstu gipsa, gipsane obloge ili obloge od neke vrste veštačkog kamena. Statičar će odrediti kako će se sanirati balkon“, kaže Prčić Vujnović.

Kako navodi, dekorativni elementi su neogotski.

„U gornjem delu fali i neki porodični grb, pa je neophodno proveriti da li je grb sačuvan i da li se može rekonstruisati“, kaže ova arhitektica.

Najveće delo koje je Karolj Biro stvorio tokom upravljanja gradom je Gradska kuća u Subotici, izgrađena od 1908. do 1910. godine, po projektima Marcela Komora i Dežea Jakaba, a za vreme gradonačelnika Biroa, razvijao se i Palić, čije je kupalište u ono vreme postalo prava turistička atrakcija.