Srednjoškolci iz Bačke Topole drugu godinu za redom uspešno kreiraju časopis „Mezimac“

Učenici i profesorke Gimnazije i ekonomske škole „Dositej Obradović“ u Bačkoj Topoli drugu godinu za redom uspešno, u okviru novinarske sekcije kao vannastavne aktivnosti, izdaju časopis “Mezimac”.

Kako navode iz ove škole, ideja za pokretanjem časopisa je nastala tokom projekta We are the media Centra za kulturu i obrazovanje Sonta (CEKOS), u sklopu kog su bili realizovani treninzi namenjeni mladima zainteresovanima za medije, novinarski kodeks, tehnike medijske komunikacije i prezentacije sadržaja.

Redakcija časopisa je tako bila formirana u okviru škole 2020. godine, u jeku epidemije korona virusa, koja je dodatno olakšala mogućnost da časopis brže pronađe svoj put ka ostvarenju.

„Kako su u našoj školi recitatorska i dramska sekcija veoma aktivne, takve aktivnosti su bile zaustavljene, te je bilo potrebno pronaći novi vid komunikacije sa učenicima, neku novu vannastavnu aktivnost koja će se uklapati u trenutnu situaciju i u onlajn školstvo. A onda je došao seminar We are the media Centra za kulturu i obrazovanje Sonta. Oni su nam dali vetar u leđa i nastao je ’Mezimac’. Sve smo mogli da radimo onlajn, tako smo usmerili prve sadržaje, te nam otežani uslovi rada u obrazovanju tokom pandemije u stvaranju časopisa nisu smetali“, priča za Magločistač Dunja Pešut, profesorka srpskog jezika i književnosti i jedna od osnivačica novinarske sekcije

Redakcija „Mezimca“ danas broji 10 stalno angažovanih učenika, kao i njihove dve profesorke srpskog jezika i književnosti, ali je poziv za učešće u njoj otvoren i omogućen svim učenicima koji pokazuju interesovanje za novinarsku profesiju.

Kako ocenjuju profesorke, ovakav vid saradnje je dragocen i njima, ali prvenstveno njihovim učenicima koji sav uloženi trud, vreme i energiju umeju da cene i vrate.

„Odnos koji se razvija između učenika i nastavnika u vannastavnom procesu je izuzetno važan. Upravo to što imamo punu slobodu stvaranja, nismo omeđeni planom i programom, daje nam mogućnost da ostvarimo sve naše ideje. Tako mnogo dublje upoznajemo interesovanja i afinitete naših učenika, spoznajemo sve rukavce njihove kreativnosti, shvatamo njihova razmišljanja, odnos prema svetu u kom žive, hrabrimo ih i oslobađamo za kasnije korake u životu. Ali taj proces je i obrnutog smera. Naši učenici uče i nas, otvaraju nam vidike, unose nadu i sigurnost u to da će ovaj svet u budućnosti imati odgovorne, aktivne, časne članove društva koji će donositi nove vrednosti i promene. To je ono što nas svakodnevno inspiriše“, kaže Dunja Pešut.

Direktor škole, Veselin Martinović, podržao je inicijativu za pokretanjem novinarske sekcije jer se kroz razne vidove vannastavnih aktivnosti u školama neguju talenti, sposobnosti i znanja dece, te doprinosi opredeljivanju učenika u izbori njihovih budućih profesija:

„Već nekoliko godina nismo imali školski časopis. Ranije, škola je imala časopis ’Gimnazijalac’, i to je nekako stalo. Prošle školske godine, podržao sam inicijativu nekoliko dobrih učenika i mojih koleginica koje rade u redakciji ovog časopisa. Na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje dobili smo čak i sredstva pomoću kojih smo finansirali štampanje prvog broja. Stoga, smatram da treba podržati sve vidove vannastavnih aktivnosti u školama i na taj način ćemo videti koliko talenta, sposobnosti i  znanja, koja možda nisu direktno vezana za nastavu, ima u našoj deci.“

Časopis za sada broji samo jedno štampano izdanje, ali je predviđeno da ih u budućnosti bude još, a dok se ne ispune uslovi za njegovo štampanje, članovima redakcije je za objavljivanje radova na raspolaganju portal ovog medija.

Teme kojima se učenici bave su svestrane, a ideje različite. Kako svi imaju različita interesovanja i afinitete, u časopisu su zastupljeni sport, zdravlje, školske aktivnosti, kultura, a od novinarskih formi svakako je najprisutniji intervju.

„Decu interesuju i lokalne teme, ali i globalne. Zaista ih ima gde god da se okrenu, od borbe za ljudska prava, ekoloških tema, takmičenja, do intervjua sa poznatim piscima“, kaže za Magločistač profesorka srpskoj jezika i književnosti i osnivačica sekcije Sanja Kojić.

Iako u školama postoji nastava iz oblasti medijske pismenosti, kao i lekcije o novinarskim žanrovima, polaznici ove sekcije su nešto detaljnije smernice za rad dobili i kroz radionicu Lee Radlovački, novinarke lista Dnevnik. Na taj način su se edukovali o tome šta novinarski poziv nosi sa sobom.

„Novinarka lista Dnevnik, Lea Radlovački, održala je jednu veoma vrednu i zanimljivu edukaciju za naše učenike, govorila im je o pozivu novinara i o različitim novinarskim žanrovima, te su oni upili ta znanja, a onda postepeno gradili svoju priču. Koleginica i ja smo tu da uradimo lekturu i eventualno ih usmerimo, ali sve oni rade samostalno. Naravno, pred nama je još mnogo izazova i novih novinskih formi, budući da smo se okušali samo u nekima, ali to je i lepota celog ovog procesa, neprestano učenje i usavršavanje“, ističe Pešut.

Prema njenim rečima, učenici su se lako snašli u razumevanju novinarske profesije, budući da mnogi od njih do tada nisu bili upoznati s njenim pojedinostima, već su o novinarstvu znali taman onoliko koliko su mogli da vide preko televizije ili na osnovu onoga što su pročitali u štampi.

„Sa profesijom novinarstva sam bila upoznata gledanjem i čitanjem vesti. U novinarske žanrove sam bila upućena, s obzirom na to da to da se obrađuju u gradivu srpskog jezika u osnovnoj školi. Takođe, prošle godine je našu školu posetila novinarka Lea Radlovački, koja nam je održala radionicu o novinarstvu i istakla najvažnije odlike jednog novinarskog teksta“, prenosi svoja iskustva Tijana Pustahija, jedna od članica novinarske sekcije, dok Teodora Pustahija, koja je takođe angažovana u redakciji, dodaje:

„Oduvek sam volela pisanje, ali mi je u početku trebalo više vremena da istražim temu i da sastavim tekst u odnosu na sad. Profesorke su nas od samog početka usmeravale i upoznale sa novinarskim žanrovima. Volela bih da se u budućnosti bavim novinarstvom, jer smatram da mediji imaju veliki uticaj na društvo. Ukoliko se moć medija iskoristi na pravi način, društvo može da iskoreni mnoge stereotipe. Takođe, mediji mogu da daju prostor ljudima koji su dobri uzori svojoj okolini“.

Učenica Maja Kalember smatra da je upravo najznačajniji deo novinarske sekcije taj što učenike pokreće u daljem stvaranju i što su postigli mnoge stvari za koje nisu ni bili svesni da je moguće postići.

Kroz aktivnosti novinarske sekcije spoznali su, kako kažu, lepote i tajne koje ova profesija sa sobom nosi, a mnogi od njih uvideli su i mogućnost da se u budućnosti bave novinarstvom, mada ne nužno kao primarnim poslom:

„Novinarstvo mi je oduvek bilo zanimljivo, pisanje raznolikih tekstova. Da li je izazovno? Mislim da to zavisi od same teme na kojoj se radi. Neke teme zahtevaju više vremena i rada, dok neke zahtevaju mnogo manje. U slučaju da mi se nekada u životu ukaže prilika da se bavim novinarstvom, prihvatiću je bez oklevanja i potpuno je iskoristiti“, kaže Nada Škorić, članica redakcije časopisa „Mezimac“.

Formiranje ovakvog odnosa i područja rada sa učenicima važno je i kako bi se učenicima otvorio slobodan prostor za izražavanje onoga što misle, što žele da kažu, kako bi se njihova interesovanja uvažila, ali i kako bi shvatili da postoji neko na koga mogu da utiču, s kim mogu da se povežu i dele iste misli i težnje, dodaju profesorke, posebno ističući da im sekcija omogućava da razviju svoju ličnost i oblikuju svoj karakter:

„Pisanje i javno oglašavanje nosi sa sobom i odgovornost. Učenici tako paze na to kako će oblikovati misao, kako preneti informaciju, mnogo detaljnije i iz više uloga pristupaju određenom problemu o kome žele da pišu, preciznije se informišu i iz više izvora, traže one relevantne izvore, pa na taj način uče i kako da pristupaju svim drugim situacijama u životu. Postaju osetljiviji na sadržaje iz sveta koji ih okružuje, lakše ih primećuju i o njima kritički promišljaju“, zaključuje profesorka Pešut na kraju.

Tekst “Srednjoškolci iz Bačke Topole drugu godinu za redom uspešno kreiraju časopis ‘Mezimac’” je nastao u sklopu projekta Local Media and Young Journalists Fight against COVID-19 Disinformation, koji su podržali The Balkan Trust for Democracy: A Project of the German Marshall Fund i USAID, a sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine.