Kako su mladi iz Udruženja “EcoKarma” pokrenuli proces selektivnog prikupljanja otpada u Čantaviru: Naš cilj je da menjamo način razmišljanja ljudi o životnoj sredini

Desetak mladih iz Čantavira okupilo se oko Udruženja „EcoKarma“ i odlučilo da kroz niz radnih akcija motiviše svoje sugrađane da počnu da brinu o životnoj sredini, vlastitom neposrednom okruženju, i svoje naselje učine lepšim, čistijim i pristojnijim mestom za život.

Jedna od osnivačica ovog udruženja, Emeše Kovač Pečkai (Kovács Pécskai Emese), priča za Magločistač kako su njihovi članovi tako, u saradnji sa volonterima, tokom prošle godine uspešno sproveli projekat „Ekološki bumerang – Sadašnji postupci će nam se vratiti u budućnosti“, a koji je bio podržan u okviru programa “Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”. 

Zahvaljujući toj jednogodišnjoj podršci, sproveden je bio čitav niz ekoloških akcija u kojima su učestvovali meštani Čantavira, Bačkog Dušanova i Višnjevca, među kojima se izdvaja čišćenje reke Čik koja teče kroz okolna sela, a koja je bila veoma zagađena.

Udruženje „EcoKarma“ iz Čantavira koje se bavi zaštitom životne sredine je osnovano u martu 2021. godine, dok je godinu dana pre osnivanja funkcionisalo kao neformalna grupa građana. Udruženje se sastoji od 10-tak aktivnih članova i nekoliko volontera koji učestvuju u sprovođenju projektnih aktivnosti.

Potrebno je menjati svest ljudi o ekologiji

„Naš najveći cilj je da motivišemo ljude i da menjamo njihov način razmišljanja o životnoj sredini, da budu malo širih shvatanja, i da se i sami osećaju odgovorni za okolinu u kojoj žive. Važno je, između ostalog, da građani imaju svest o tome da svoj otpad sakupljaju selektivno kako bi se on mogao reciklirati i da se na taj način smanji zagađenje“, navodi Emeše.

Na ideju da se okupe i udruženim snagama počnu da menjaju svoju lokalnu zajednicu, ova grupa mladih je, priča Emeše, došla nakon što ih je pandemija korona virusa vratila kućama sa rada u Mađarskoj, nakon čega su se suočili sa činjenicom da u Čantaviru ne postoji mogućnosti za predavanje selektivno sakupljenog otpada.

„Mnogi su đubre nosili na ilegalne deponije, što je neodrživa situacija. Odlučili smo da nešto moramo da učinimo povodom toga. Mi, mladi, imamo još motivacije da pokušamo da rešavamo probleme, i tako smo pokrenuli proces selektivnog sakupljanja otpada u Čantaviru“, kaže mlada ekološka aktivistkinja.  

Emeše objašnjava da su tako, nakon akcije čišćenja reke Čik, u dvorištu Kulturno-umetničkog društva „Bela Bartok“ napravili prostor za selektivno prikupljen otpad, a od tada svake treće subote stanovništvo može tu da preda svoj otpad.

„Organizovali smo radne akcije u različitim delovima naselja. Na primer, očistili smo i prostor ispred pozorišta, ispred kulturno-umetničkog društva, orezivali smo drveće ispred biciklističke staze u Čantaviru, i zasadili oko 100 drveća u parku iza crkve“, navodi ona.

Kao rezultat ove inicijative, danas u Čantaviru oko 60 domaćinstava redovno predaje selektivno prikupljen otpad.

„Možda ovo ne izgleda kao neka velika stvar, ali, po mom mišljenju, za jedno malo naselje ovo je veliki korak napred. Do sada, oko 200 ljudi kod kuće razvrstava svoj otpad. I same ulice su sada mnogo uređenije u odnosu na raniji period“, ocenjuje Emeše.

Dodaje da novac koji dobiju od prodaje selektivno sakupljenog otpada uvek opredele za potrebe naselja, pa su tako kupili nove kante za smeće u centru naselja.

Reakcije pozitivne, ali je teško motivisati ljude da volontiraju

Napominje da uvek postoji jedan uski krug ljudi koji se veoma rado odaziva na njihove akcije, ali da je nove ljude veoma teško uvesti u rad udruženja.

„Neki od njih će bilo kada doći da pomognu, a nekada se dogodi da se na ovakvim radnim akcijama pojavi i do 40 osoba. Važno je da ljudi ne očekuju uvek od naših 10 članova da očiste Čantavir, nego da se svako oseća odgovorno da oko svoje kuće napravi red – želimo tako što više ljudi da motivišemo da selektivno sakupljaju svoj otpad. I njima je bolje da besplatno mogu da predaju otpad i da ne moraju da plaćaju nikoga da odnosi smeće ispred njihove kuće“, smatra Emeše.

Kako kaže, meštani imaju veoma pozitivne reakcije na njihov rad, ali i lokalna mesna zajednica.

„Oni pokušavaju da nam pomognu, ali možda još uvek nedovoljno efikasno. Uprkos tome, putem našeg projekta smo od septembra do decembra prošle godine angažovali tri osobe preko javnih radova koje su nam pomogle u sprovođenju akcija“, napominje Emeše.

Takođe, dodaje da u Čantaviru ima i nekoliko firmi koje su im izašle u susret tako što su poslale svoje radnike da pomognu u radnim akcijama.

„I učenici osnovne škole u Čantaviru su nam pomogli u akciji čišćenja reke Čik. Dakle, sve to ide dosta teško, ali ipak funkcioniše, iako mi moramo da budemo inicijatori svih promena“, kaže Emeše.

Ona smatra da je na građanima izbor u kakvoj životnoj sredini žele da žive.

„Moramo krenuti sa malim stvarima kako bismo se prvo mi sami osećali mnogo bolje u svojoj zajednici i u okolini u kojoj živimo. Time činimo svima dobro, i zemljištu, i vodi, i vazduhu. Svakome je bolje da živi u jednom uređenom i čistijem okruženju“, poručuje Emeše.