Podkast “Reaguj!” o mladima koji odlaze iz Srbije: Karta u jednom pravcu

Polovina mladih planira da se iseli iz zemlje, 40 odsto je reklo da ne planira, ali ne želi da otpiše i tu mogućnost, dok samo 11 odsto kaže da ne želi da ode. Razlozi za odlazak su: dostojanstven život, viši životni standard, bolje javne usluge, veće šanse za zaposlenje, više slobode i bolje okruženje za osnivanje porodice, navodi se u Alternativnom izveštaju o položaju mladih za 2021. godinu, Krovne organizacije mladih Srbije.

Adriana Cindrić je pre skoro 10 godina napustila svoj rodni grad Suboticu, kako bi se školovala u Budimpešti. Nakon srednje škole, svoje visoko obrazovanje nastavila je u Nemačkoj, gde danas studira istoriju i anglistiku.

“U početku nisam imala svoje prijatelje. Trebalo mi je vremena da se naviknem da održavam kontakt sa prijateljima u Srbiji. Ovde sam došla, nisam znala jezik. Vremenom sam upoznala mlade ljude koji su mi pomogli da izdržim ovde”, prepričava za podkast Reaguj! svoje iskustvo Cindrić, koja bi se u Suboticu vratila kada se steknu povoljni uslovi, kako bi pokrenila sopstveni biznis.

Sa druge strane, Sofija Ninković, takođe iz Subotice, pre 17 godina kupila je kartu u jednom pravcu, kada je školovanje nastavila u Velikoj Britaniji. Kako ona kaže, uvek je znala da ne želi da provede ostatak života u Subotici, pa čak ni u Srbiji, zbog ekonomskih, ali i društvenih razloga.

“Ovde mogu naći bolji posao, ima više prilika za moju struku, okruženje je drugačije, ljudi su mnogo liberalniji, imaju različite stavove, diskusije o socijalnim problemima su dinamičnije nego u Subotici”, objašnjava Ninković.

Motivi za promenu mesta stanovanja zavise od osobe do osobe, objašnjava Ivan Brkljač iz “Tačke povratka”, servisa koji pomaže ljudima iz dijaspore da se vrate, zaposle, pokrenu sopstveni posao ili usavrše svoje znanje u određenoj oblasti. On navodi da je preduslov za povratak i razlog za odlazak praktično ista stvar. Četrdeset odsto ljudi odlazi zbog novih karijernih prilika, a 44 odsto ljudi bi se vratilo u Srbiju u slučaju da im se ukaže poslovanje u struci.

“Ljudi koji imaju malu decu odlaze iz Srbije izjavljujući da žele da im se deca razvijaju u drugom obrazovnom sistemu, dok ljudi iz dijaspore koji dobiju decu u dijaspori, kada shvate da deca nemaju iste običaje i ne govore jezik, često odluče da se vrate”, objašnjava Brkljač.

Osim nostalgije i želje za očuvanjem kulturnog identiteta, oko 44 odsto ljudi bi se vratilo iz inostranstva da postoje prilike za karijerno napredovanje. Međutim, jedan od problema je i nedovoljna promocija već postojećih podsticaja za povratnike, kao što je umanjenje poreza na poreze i doprinose za 70 odsto, navodi Ivan Brkljač.

“U zapadnim zemljama neto zarada je veća nego u Srbiji. Sa ovim merama koje postoje, poslodavci, a i sami zaposleni, imaju pregovaračkog prostora da se izbore za veću, konkurentniju platu u zemlji u kojoj su i dalje troškovi života niži nego na Zapadu i da možda na toj neto razlici mogu da profitiraju”, objašnjava Brkljač.