Mladi aktivisti političkih stranaka u Subotici saglasni u jednom: Bez politike kao sredstva ne mogu se postići promene u društvu

Mladi jesu zainteresovani za politiku i politička dešavanja, pokazuju rezultati istraživanja prezentovani u KOMS-ovom „Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji“ za 2021. godinu, što je tvrdnja sa kojom se slaže čak 52,2% anketiranih, u odnosu na 11,7% potpuno apolitičnih.

Najviše ih zanimaju teme korupcije i kriminala, potom zaštite životne sredine, na trećem mestu je ekonomija tj. zapošljavanje i investicije, a na poslednjem tzv. nacionalne teme – status Kosova, situacija u regionu, spoljna politika Srbije. Politiku na lokalnom nivou prati, međutim, tek njih 17,1%.

Na prošlim izborima, održanim 2020, aktivno biračko pravo tj. pravo da bira svoje predstavnike na različitim nivoima vlasti iskoristilo je 42,3% mladih od 18 do 30 godina. Među onima koji, pak, to svoje pravo ne koriste, dominantan razlog je da „nemaju za koga da glasaju“. S tim u vezi, čak četiri petine mladih obuhvaćenih istraživanjem je navelo da ne veruje nijednom političaru.

Na ključno pitanje – koliko politički sistem u Srbiji omogućava mladima da utiču na političke procese i odluke – tek 0,7% anketiranih je odgovorilo pozitivno, dok 48,8% smatra da ne omogućava uopšte.

Pa ipak: bez politike kao sredstva ne mogu se postići promene u društvu – poruka je mladih aktivista i aktivistkinja političkih stranaka u Subotici oko koje su svi saglasni, bez obzira da li dolaze iz redova vlasti ili opozicije.

Takvo uverenje, između ostalog, bilo je i njihov pokretački motiv da se aktivno uključe u politički život, kažu sagovornici Magločistača iz Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV), Srpske napredne stranke (SNS), Stranke slobode i pravde (SSP), i Mađarskog pokreta (MP).

Marin Piuković: Apatija i pasivnost nisu poželjni u politici

„Odustajanje, apatija i pasivnost nisu poželjni u politici, pogotovo ako želimo biti prepoznati u društvu kao demokratski građani koji imaju pravo na učestvovanje u vlasti i koji žele biti otvoreni za razgovor“, kaže Marin Piuković, predsednik Mladih DSHV-a.

Ideja kojom se on lično vodio prilikom uključivanja u politiku bila je upravo stvaranje boljeg položaja za mlade u našem društvu, i u hrvatskoj zajednici posebno, kao i pokušaj otvaranja vrata za ideje koje mladi imaju.

„Smatram svojom obavezom biti osoba koja će stvoriti sinergiju između energije koju imamo mi mladi i iskustva koje imaju naše starije stranačke kolege i na taj način udruženi možemo raditi na ostvarivanju zajedničke misije, a to je stvaranje boljih uslova za život ovdašnjih Hrvata“, kaže Marin.

Kako navodi, članovi podmlatka njegove stranke, kojih u Vojvodini ima nekoliko stotina, kao i oni koji su samo simpatizeri i tiha podrška, zaista imaju dosta toga za reći što o aktuelnim društveno-političkim zbivanjima, posebno onim koji se tiču hrvatske zajednice, što o temama koje se tiču samo mladih.

Ali, imaju i određene barijere.

„Mladi rado odazivaju na izbore i uredno izvršavaju svoje građanske obaveze po pitanju glasanja na izborima. Kada je reč o aktivnom bavljenju politikom i učestvovanju u političkim aktivnostima, mladi su dosta pasivni. Naravno, ne svi, ali jedan broj ima u sebi određene barijere i strahove kada treba nastupati kao politički predstavnik hrvatske zajednice. Tada se javlja određni negativni signal koji ih zaustavi na pomenutoj granici. No, tu je vođstvo koje onda preuzima na sebe odgovornost“, objašnjava Marin.

Milorad Milojević: Mladima treba pružiti šansu da izraze svoje mišljenje

Predsednik Saveta za omladinu i sport subotičkog odbora SNS-a i odbornik u Skupštini grada Subotica, Milorad Milojević, kaže za Magločistač da je njegov lični motiv za ulazak u politiku bila davnašnja želja da učestvuje u javnom životu društva kome pripada:

„Još u osnovnoj i srednjoj školi učestovao sam u organima učeničkih parlamenata, voleo da učestvujem u debatama i razmenjujem mišljenja, tako da je dalje bavljenje politikom nakon punoletstva bilo nešto što se podrazumevalo u mom slučaju, nešto što je bilo samo prirodni sled događaja koji su pratili moj aktivizam“.

Tako se sa 18 godina učlanio u stranku u čijoj je politici prepoznao ideale i načela uz koja je stasavao od malena.

„Načela koja u praksi dokazuju da je važno da se mladi nauče odgovornosti, da budu ozbiljni i posvećeni radu, i da takvo zalaganje ne može a da ne donese rezultate“, kaže Milorad, dodajući da je motiv za bavljenje politikom postao još izraženiji onog trenutka kada je i sam postao roditelj, želeći da bude kreator okruženja u kojem će odrastati i živeti njegova deca.

„Od nas zavisi u kakvoj državi ćemo živeti, i kakav ćemo svet stvoriti za nas i naše porodice. Sami smo kreatori svoje budućnosti i samo od nas zavisi koliko ćemo biti uvažavani“, navodi Milorad.

Kao i Marin Piuković, i on ocenjuje da je zainteresovanost mladih za aktivno bavljenje politikom i dalje mala, ali da mladi i te kako jesu zainteresovani za političke teme, te svesni činjenice da se bez politike kao sredstva ne mogu postići promene u društvu.

„Politika je veoma širok pojam i, nesvesno, ona je postala nezaobilazni deo nas samih. Ona je veština upravljanja i, kao takva, postala je naša svakodnevnica, jer je sve oko nas politika, od kupovine u supermarketu do razgovora studenata na fakultetu, preko odnosa unutar neke kompanije“, kaže Milorad.

Što se tiče položaja mladih unutar njegove stranke, ističe da se radi o političkoj organizaciji u kojoj mladi imaju pravo glasa i puno poverenje starijih kolega.

“Mislim da je upravo to način kako podstaći mlade da se bave politikom – treba im pružiti šansu da izraze svoje mišljenje. Nama mladima još treba iskustva, ali smo dobili priliku da ga stičemo, neki kao odbornici, neki kao poslanici, a neki na drugim mestima“, ocenjuje Milorad Milojević.

Mladi čine 16,47% populacije Srbije, prema procenama Republičkog zavoda za statistiku s kraja 2019. U Narodnoj skupštini Republike Srbije, oni čine 8,8% aktuelnog saziva, a najviše su zastupljeni u redovima vladajuće Srpske napredne stranke, iz koje dolazi 17 od 22 mlada poslanika, koliko ih trenutno sedi u poslaničkim klupama.

Od 145 lokalnih samouprava, 21 nema nijednog mladog odbornika ili odbornicu, dok 16 ima više od 15%, a mladi su najbrojniji u opštini Ada, gde čine 27,6% lokalnog predstavničkog tela.

Nijedan gradonačelnik trenutno u Srbiji ne dolazi iz redova mladih, dok je samo jedan predsednik opštine mlađi od 30 godina, i to predsednik opštine Požega.

Miloš Stanković: U političku stranku se učlanjuje ili iz ideoloških razloga, ili zarad sticanja lične koristi

Koordinator Mladih Gradskog odbora SSP-a u Subotici Miloš Stanković smatra da se ljudi danas učlanjuju u političku stranku samo iz dva razloga – „jedan je ideološki, a drugi da bi stekli ličnu korist“.

“Ja sam se učlanio u stranku jer smatram da je svakim danom sve manje i manje slobode i pravde u zemlji koju volim i zato što je potrebno pojačati stranku mladim kadrovima. Samo aktiviranjem i udruživanjem možemo zajedno napredovati“, veruje Miloš, i dodaje:

“Mladi bi mogli svoje probleme da rešavaju aktivnim političkim delovanjem, što bi uticalo na mnoge promene u društvu. Mladi treba sebi da stvaraju prostor za život, treba da žive u budućnosti a ne u prošlosti, da im ne bi uvek bili krivi neki drugi“, poručuje Miloš.

Sa druge strane, i on, kao i prethodni sagovornici, primećuje da je zainteresovanost mladih za bavljenje politikom  veoma niska, te da većina ne izlazi ni na izbore.

Uzroci takvog stanja, smatra Miloš, leže u uverenju mladih da politika ne radi uvek u interesu naroda, a otud potiče i odsustvo poverenja u većinu aktuelnih političara.

„Mladima je neophodno pružiti nadu da ipak svojim učešćem u politici mogu nešto menjati”, zaključuje Stanković na kraju.

Eva Kemuveš: Treba preći sa reči na dela

Eva Kemuveš (Kőműves  Éva) je članica Mađarskog pokreta. Njen motiv za ulazak u svet politike je lokalpatriotski: ona želi da ostane u Subotici do kraja svog života, ali veruje da je za takav cilj potrebno pripadanje odgovarajućoj stranci koja neguje iste vrednosti tj. stremi da menja Suboticu na bolje.

„Želim da ostarim u Subotici, da ovde provedem svoj život, a za to je potrebno da Subotica bude voljeno mesto za mene i za druge“, kaže Eva, poručujući da mladi treba da shvate je upravo njihova odgovornost – budućnost sopstvenih naslednika.

Dodaje da se njena generacija, posebno mladi od 18 do 21 godine, nerado upuštaju u politiku.

„U mom društvu, od 10 ljudi, njih osmoro je reklo – ne. Mislim da ovo mnogo govori o mišljenju većine. Ja spadam u grupu koja je rekla – da, ali mislim i da političari treba da promene svoje dosadašnje navike i da, umesto mnogo pričanja, više rade po pitanju plasiranih ideja“, kategorički zaključuje Eva.

Aleksej Kišjuhas: Omladinski politički idealizam se negde izgubio u prevodu

Da je zainteresovanost mladih osoba za učešće u politici “veoma tanka”, te da se politika i dalje doživljava kao isključivi domen starijih ili profesionalaca, a ne kao stvar koja se tiče svih nas, potvrđuje i sociolog Aleksej Kišjuhas:   

“Istraživanja u koja sam ja imao uvid ističu da mladi smatraju da su dobro informisani, ali je opet stepen njihovog sociopolitičkog angažmana upadljivo nizak“.

Formalno, politički sistem mladima omogućuje učešće u političkim procesima i odlukama, kaže Kišjuhas, ali dodaje i da, „realno, on to ne čini, i čak ga sprečava i indirektno osujećuje“:

„Bavljenje politikom ostaje rezervisano jedino za famozne ’mlade lidere’, dakle, preambiciozne mlade koji bi da grade karijere i zarađuju novac, trgujući političkim idejama i aktivizmom, dok se omladinski politički idealizam negde izgubio u prevodu, i svoje mesto ustupio vaskolikom cinizmu“.  

Ovo je ujedno i njegovo iskustvo sa predavanja koje drži na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na primer, u okviru predmeta društvenih teorija antike i srednjeg veka, kada sa studentima raspravlja o najboljem modelu vladavine u društvu.

„Moram da kažem da demokratija nije najpopularnija stvar u igri ili na času, iako studentkinje i studenti neretko nemaju dovoljno dobru alternativu“, primećuje Aleksej Kišjuhas. 

Odgovore na pitanja o tome koji su bili lični motivi mladih da se uključe u politiku i na taj način participiraju u javnom životu, kako ocenjuju generalno zainteresovanost mladih za aktivno bavljenje politikom, a kako zainteresovanost mladih za političke teme i učešće na izborima u svojstvu birača, i da li mladi danas veruju da je politika put kojim se postižu promene u društvu nismo dobili od Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) i Saveza bačkih Bunjevaca (SBB) – ni nakon upućene poruke i dva imejla.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Magločistač realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.