Na danas održanoj sednici lokalnog parlamenta, odbornice i odbornici su usvojili odluku o drugom rebalansu budžeta Grada Subotice za ovu godinu, čime je njegov obim povećan sa 7,2 milijarde dinara u septembru na 7,4 milijardi dinara, što će omogućiti da Grad izmiriti dugovanja vezana za kupovinu vojnih objekata – Doma vojske u centru grada i kasarne “Kosta Nađ” na Palićkom putu.
Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić rekao je novinarima da je rashodovana strana uvećana za 217 miliona dinara i da je najveći deo tih sredstava, 211,6 miliona dinara, opredeljen za javna i javna komunalna preduzeća u cilju poboljšanja kvaliteta uslugu korisnicima, dok su dodatna sredstva opredeljena za izmirenje duga za Kasarnu “Kosta Nađ” i Dom vojske.
„Tih 212 miliona izmireno je prema Ministarstvu odbrane i Republičkoj direkciji za imovinu, a Grad će u narednoj godini biit vlasnik ovih objekata. Kasnije će biti osmišljeno i kakva će dalje biti namena ovih objekata“, kazao je Bakić.
Prema najavama gradonačelnika Subotice, u toku su razgovori sa predstavnicima IT Subotica 2030 o mogućnosti da ovaj prostor postane IT centar.
„Imali smo dva sastanka sa IT sektorom i ponudio sam im jednu vrstu partnerskog odnosa, s obzirom na to da je njima potreban prostor ovakvih dimenzija. To je ozbiljan tim IT stručnjaka koji su odgovorni. Smatram da će i grad imati velike koristi od njihovog rada i uspeha“, rekao je Bakić.
Dodao je da je unutrašnjost zgrade Doma vojske u centru grada u veoma lošem stanju i da je sam prilaz tom objektu neadekvatan zbog čega smatra da je ova investicija bila „promašaj veka“.
Kada je u pitanju kasarna “Kosta Nađ”, Bakić je naveo da postoje tri zainteresovane kompanije za taj prostor i da se čeka procena sudskog veštaka – kada će biti određena početna cena za ceo kompleks.
Predsednik Odborničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Janoš Nagel rekao je da su prihodi budžeta ostvareni u meri preko iznosa koji je bio prvobitno planiran.
„Tako smo kod prvog rebalansa budžeta u septembru povećali budžet za 900 miliona dinara, a ovim rebalansom se primanja budžeta još povećavaju za 171 milion dinara i ta dodatna sredstva su omogućila da se prvobitno planirani budžet od 6,2 milijardi dinara poveća na 7,4 milijarde dinara“.
Opozicija je glasala protiv drugog rebalansa budžeta, a predsednik Odborničke grupe Pokreta građanske Subotice (PGS) Miroslav Milojević rekao je da su oni zadovoljni realizacijom budžeta, ali da su protiv toga da se ta sredstva distribuiraju prema javnim preduzećima.
„Tu ima jedan paradoks. Oni im sada dodaju ova sredstva, a pred kraj godine očekuju da ta ista preduzeća uplate deo dobiti nazad u budžet. To znači da jednom rukom dajete, a drugom uzimate nazad, pa se postavlja pitanje da li javna preduzeća treba iz svojih prihoda da uplaćuju određena sredstva u budžet ili ta sredstva treba da koriste za nove investicije“, pita Milojević.
Prema njegovom mišljenju, nedovoljno se ulaže u infrastruktura koja bi trebalo da je prioritet gradske vlasti.
„Vidimo da su neki putevi, kanalizaciona i vodovodna mreža u okolnim i prigradskim naseljima u lošem stanju i da bi trebalo više sredstva uložiti u rešavanje tih problema nego ranije“, ocenjuje Milojević.
Odbornici su usvojili i odluke o izradi Plana detaljne regulacije za deo prostora između ulice Jovana Mikića i koridora železničke pruge od Segedinskog puta do Tesline ulice, kao i Plana detaljne regulacije solarne elektrane „Bikovo“ na teritoriji grada Subotice.
Plan detaljne regulacije solarne elektrane “Bikovo” izrađuje se za potrebe naručioca i finansijera izrade projekta, preduzeća Untermolo d.o.o. Novi Sad. Reč je o delu parcele bivše “Azotare”, a obuhvat je 70 hektara zemljišta i planira se izgradnja solarnog postrojenja za proizvodnju električne energije.
Poslednja sednica Skupštine grada Subotice za ovu godinu, na kojoj će se raspravljati o budžetu za 2022, trebalo bi da bude održana pre katoličkog Božića.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.