Imam, dico, tužnu vist. Red je da se tako kaže. Napuštila nas je teta Marga. Sarana je, po baćinom stručnom sudu, bila baš lipa, iako nije došlo puno svita. Znate, bilo je zdravo vrućina na taj dan kad smo je otpravili u njezinu vičnu kuću na Bajskom groblju. A i dice nije imala. I lipe godine je proživila, ko i svi iz baćine grane. Kad ovaj svit napušti tako kako matoro čeljade, nema puno gledača sa strane pa da se posli po sokaku pripovida ko je i u kolikoj miri suzu puštio za dragim nam pokojnikom.
E, mogo bi baćo tako nabrajat do sutra da opravda svoju tetu. A teta je bila pravi uncut. Ta je za života znala svima čorbu zakuvat, da je po familije posvađala. Kad je vidiš da iđe, znaš da ti na vrata kuca kaka nevolja. I onda teti triba štogod, a uvik joj je štogod tribalo el kaki andrak falilo, pa neće niko da se lati tog ćoravog posla, neg ajd ti, Kate, ti znaš izać s njom na kraj.
Tako je Kata tetu i saranila. Dico moja, šta tu kaki artija triba prikupit i šta sve triba poplaćat! Da mi je kogod divanio, ne bi mu virovala. Nije da sarana ne košta, uvik je koštala, al kako su naše varoške kere taj niki cinovnik razradile, ta to je štogod. Oblačenje tete je koštalo 1.528 dinara. Da smo je i kupali, al to smo priskočili, platili bi isto. Da je teta kojim slučajem bila tetak, tribalo bi je i brijat za 509 dinara. Do kraja nisam razumila šta se posebno calenzuje 2.390 dinara priprava pokojnika za obred, al pripravili smo tetu kako dragi Bog zapovida – po toj cini.
Sam ceremonijal sarane je košto 11.677 dinara, al na to je tribalo dodat i 611 dinara za korišćenje specijalni kaki kolica na groblju za privoz pokojnika. To vam nije, dico moja, privoz tete do Bajskog groblja, već samo po groblju. Ono prvo košta 6.005 dinara. Srićom, nije bilo zdravo puno cvića, pa nismo morali platit još i 357 dinara, opet za nika specijalna kolica za privoz cvića od kapele do grobnog mista. Onda, tu je i kovčeg, i dušek, i nakucavanje slova na kovčeg, pa križ, vinci, sviće, trake, i na kraju župnik po zdravo, zdravo lipoj cini – brez PDV-a.
Čeljadi moja, danas nije lako i jeptino živit, a više nije lako i jeptino ni umrit. Oma sam se sitila pokojnog babe. On je, znate, uvik govorio: „Kad bacim kašiku, vi mene, dico, lipo otpravite u bunar“. Babo je zdravo volio ovozemaljski život, i nije puno mario ni di će ni kako bit saranjen.
Al ne i naša teta. Ta je poslidnje godine i poslidnje dane samo o tom divanila. Te kaki ćemo kovčeg kupit, u čem ćemo je saranit, a najvećma joj je bilo bitno da lip pokrov izaberemo. Prava drama. I tako je do kraja trevila da zdokne 5. kolovoza, a baš su se taj dan u varoši, ne znam čerez čega, sirene za opasnost oglasile i zazvonila nika silna crkvena zvona.
Vidiš, kažem ja baći, i kad je nema, pravi kaku larmu. Valjda je to, čeljadi, poslidnja tetina uncutarija bila.
Budite pozdravljeni,
Vaša Kata
[clear]
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.