Nela Tonković: Vrednost je u ljudima koji stvaraju grad

Jednim odmerenim gestom, polaganjem venčića kraj spomen-table, bez suvišnih reči, uz prebiranje misli tokom minuta ćutanja, Margareta Bašaragin pozvala nas je da se prisetimo vrednosti koje su izvojevale slobodu. Ukazujući nam na njih, dodala je jednu vrednost našoj sadašnjosti.

U razgovoru sa Anom Marijom Rosi, autorkom emisije “Čuje se odjek koraka”, u leto 2019. godine, istoričar Mirko Grlica izgovorio je jednu rečenicu duboke sumnje i zapitanosti nad gradom čijoj je prošlosti posvetio čitav svoj zreli život: „Kada bih danas trebalo da uradim stalnu postavku u našem muzeju, ne znam kako bih nacrtao Suboticu i šta bi to bile njene vrednosti.“

Stalne postavke muzeja pričaju priče o identitetu (one najbolje o identitetima), o onome što je jednom društvu važno i onome što želi da istakne kao svoje istine. Ako su u istine ponekad utkana i pitanja – utoliko bolje, identiteti se razvijaju, vrednosti preispituju, značenje pomaka stalno razmatra i iznova vrednuje.

Nakon višedecenijskog posvećenog proučavanja subotičke istorije, nakon bezbroj značajnih stranica ispisanih o njenim ključnim ličnostima, događajima, ali i „običnim ljudima“, nakon mnoštva izložbi koje su oživljavale subotičku prošlost, Mirko Grlica bio je zapitan o današnjim vrednostima koje pokreću ovaj grad:

„Naš grad poslednjih godina ne liči na Suboticu koja je bila prepoznatljiva u širem, ne samo srpskom, već srednjoevropskom prostoru. To je bio grad koji je bio poznat po veoma mešovitom sastavu stanovništva, to je uvek shvatano kao jedan veliki kvalitet ovog grada i ove sredine, a pogotovo ta tolerancija i, rekao bih, harmoničan život ljudi – to je takođe bilo nešto što je bilo prepoznatljivo.“

Mirko Grlica preminuo je svega godinu dana nakon citiranog razgovora, u ranu jesen prošle godine. Uz veliko delo koje je ostavio, nama su ostala i sva njegova pitanja.

Pitanje o vrednostima grada u kojem živimo i koji stvaramo jeste centralno pitanje. Bez njegovog razrešenja trajanje u vremenu se pretvara u tumaranje po mraku.

Zbog toga o vrednostima slušamo sa svih strana: kada o njima govore političari na vlasti, građani se zasipaju tvrdnjama o „subotičkim vrednostima“ koje izviru pravo iz srca prošlosti i traže da ih usvojimo i ponovo oživimo u sadašnjosti. Samo što je prošlost za one koji na taj način o njoj govore uvek slavna i, kako naše društvo slabi, postaje sve „slavnija“. Najčešće, međutim, te „subotičke vrednosti“ nisu ništa drugo do odglumljene zabrinutosti za tradiciju, pri tom loše shvaćenu, i zajednicu, s namerom veoma podeljenu.

Vrednosti se, daleko iskrenije, ispoljavaju kroz dela onih koji o njima retko govore. Kroz činove građanske solidarnosti i istinske želje da se grad pobrine i bude tu za svakog svog stanovnika, bez obzira na njegov identitet.

Prošlog četvrtka bili smo svedoci jednog čina sećanja i odavanja poštovanja ljudima bez čije hrabrosti i žrtve ne bismo bili baštinici slobode.

Naime, u septembru se navršava tačno osamdeset godina od kako je Žuta kuća u Štrosmajerovoj ulici bila pretvorena u mesto zloglasnog mučenja onih koji su se protivili strahotama fašizma.

Na sveže obnovljenoj fasadi Žute kuće vidljiva je i restaurisana spomen-tabla sa reljefno izvedenim rečima „Svedok tvojih sećanja, deo tvoje svesti“ i zabeleženim godinama 1941. i 1944, što je period u toku kojeg su unutar zidova ovog zdanja zatvarane, mučene i ubijane žene i muškarci koji nisu želeli da njihov grad i celi svet potonu u pakao mržnje koji je pokrenuo Drugi svetski rat.

Oni nisu ćutali, protivili su se, bili su hrabri, zaboravljali su na sebe i borili se za sve. Oni nisu zaslužili da budu zaboravljeni jer je njihova borba bila borba – za istinske vrednosti čovečanstva.

Na te vrednosti podsetila nas je proteklog četvrtka Margareta Bašaragin, nastavnica nemačkog i engleskog jezika i doktorka rodnih studija. Istražujući građu u Istorijskom arhivu Subotice i želeći da otkrije ko su sve bile antifašistkinje našeg grada, došla je do podataka o ženama zatočenim u Žutoj kući.

Jednim odmerenim gestom, polaganjem venčića kraj spomen-table, bez suvišnih reči, uz prebiranje misli tokom minuta ćutanja, Margareta Bašaragin pozvala nas je da se prisetimo vrednosti koje su izvojevale slobodu. Ukazujući nam na njih, dodala je jednu vrednost našoj sadašnjosti.

Danas smo bliži odgovoru na ono pitanje Mirka Grlice. Vrednost je u ljudima koji stvaraju grad.