Tatjana Ljubić, stručnjakinja za medijsku pismenost: Nakon pandemije, klimatske promene sve više u fokusu obmanjujućih sadržaja

Tatjana Ljubić je stručnjakinja za oblast medijskog razvoja i medijske pismenosti. Sarađuje sa međunarodnim i lokalnim organizacijama kao što su UNESCO, Savet Evrope, OEBS, IREX, i druge, radeći na programima koji imaju za cilj da unaprede medijsku pismenosti i kritičko razmišljanje kroz edukacije, kampanje, vođenje projekata, monitoring i evaluaciju i saradnju sa vladinim i nevladinim sektorom. Osnovne studije je završila na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu, a magistarske na Centru za interdisciplinarne studije Univerziteta u Sarajevu.

Tokom avgusta ove godine boravila je tri nedelje u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) kao učesnica Distinguished Hubert Humphrey Fellowskip programa, i tom prilikom stekla uvide u najnovije trendove vezano za razvoj medijske pismenosti, koja kao veština postaje sve potrebnija čoveku 21. veka.

To je najbolje pokazala infodemija vezano za pandemiju korona virusa, a kao sledeća goruća tema koju nameće vreme pred nama su klimatske promene koje će sve više dolaziti u fokus netačnih i obmanjujućih sadržaja, kaže Tatjana Ljubić u intervjuu za Magločistač, naglašavajući da je od primarnog značaja pružiti ljudima tačne informacije u formatu koji oni mogu da čuju.

„Problemi koje imamo sa dezinformacijama, propagandom, (ne)kritičkim odnosom prema medijskim sadržajima su problemi koje delimo sa celim svetom. Ono što je naprednije u Americi nego kod nas su rešenja i iz toga mi možemo da učimo i nadogradimo ideje i inicijative koje već imamo“, objašnjava ona, poredeći prilike u Srbiji i Americi.

Nedavno si kao stručnjakinja koja se bavi medijskom pismenošću dobila stipendiju i provela tri nedelje u Americi. O kakvoj stipendiji je reč i šta ona znači za tebe u profesionalnom smislu?

Radi se o Distinguished Hubert Humphrey Fellowship programu, koji omogućuje praksu i stručno usavršavanje u SAD, a dodeljuje se osobama koje su profesionalci u svojim oblastima i nalaze se negde na sredini karijere.

Mene je za program nominovala Ambasada SAD u Srbiji, za temu kojom se godinama bavim, a to je medijska pismenost. Trinaest velikih univerziteta u SAD-u ugošćuje stipendiste Humphrey programa, a ja sam bila u Sijetlu, na Univerzitetu u Vašingtonu, u njihovom Centru za informisanu javnost (Centre for an Informed Public).

Ja sam bila jedna od 14 učesnika programa iz zemalja Evrope (Turska, Bugarska, Češka, Slovačka, Litva i dr) i Azije (Gruzija, Kirgistsan).

Radost putovanja u vreme pandemije

„Nakon perioda koji se zbog pandemije bazirao na onlajn radu, što je za mnoge bilo iscrpljujuće, velika je radost bila učestvovati uživo u nekom programu. To pokazuje da se kroz odgovorno ponašanje ovakvi programi mogu ostvariti i tokom pandemije – testirali smo se na kovid-19 pre puta, tokom boravka i pre povratka u naše zemlje. U Sijetlu i na Univerzitetu nosili smo maske u zatvorenim prostorima – koje su svuda dostupne – i na taj način omogućili da se sa Zoom-a ili drugih onlajn platformi vratimo ponovo na događaje ’uživo’. Univerzitet u Vašingtonu je čak doneo odluku da će predavanja moći pohađati samo studenti i profesori tj. nastavno osoblje koji su vakcinisani, iako je to u nekim zemljama kontraverzna ili nepopularna oduka. Stopa vakcinisanih osoba u Sijetlu je velika – preko 70%“, prenosi svoja iskustva Tatjana Ljubić.

Kakva sve iskustva nosiš sa održanih seminara i šta je ono najvažnije što možeš da izdvojiš?

To je bilo jedno divno iskustvo u svakom pogledu – profesionalno u smislu znanja, a stekla sam i sjajna prijateljstva sa ostalim osobama koje su učestvovale u programu.

Pre svega, program nam je predstavio koje se inicijative provode u Americi kada je u pitanju borba protiv dezinformacija i razvoj kritičkog razmišljanja kroz medijsku pismenost. Čuli smo nove ideje i stekli nove perspektive o stvarima na kojima i sami radimo, kao što su edukacijske metode u obrazovanju, istraživanja, budući narativi dezinformacija, algoritmi, poverenje u medije…

Tokom gotovo tri sedmice imali smo zaista intenzivan program: preko 50 predavanja i sastanaka sa organizacijama i osobama koje su nam profesionalne važne.

Primera radi, direktor centra Jevin West nedavno je izdao knjiga Calling Bullshit koja se bavi razvijanjem skepticizma u u svetu koji je vođen podacima. Suosnivač centra, Chris Coward, sa timom je razvio escape room, čiji sam ja veliki fan, na temu dezinformacija. Rade na inovativnim edukativnim formatima koji su namenjeni za razne publike – ne samo za studente univerziteta. Organizacije poput MediaWise ili IThrive Games takođe eksperimentišu sa formatima za edukaciju, od WhatsApp kurseva, preko rada sa TikTok-erima i penzionerima, do snažnog uključivanja emotivnog aspekta u proces učenja, kroz igre i simulacije.

Sijetl – grad grandža

„Soundgarden, Nirvana i Perl Jam neki su od najpoznatijih bendova koji su izrasli u Sijetlu. Posetila sam Muzej pop kulture, gde mi je posebno upečatljiva bila izložba Nirvane, benda koji je obeležio odrastanje moje generacije. U tom muzeju se nalazi najveća svetska izložba ’memorabilija’ Nirvane, omogućava jedan intimniji uvid u razvoj ovog benda, sa preko 200 predmeta poput instrumenata i odeće, fotografija i audio snimaka.“

Kada je medijska pismenost u pitanju, koje su sličnosti i razlike kada posmatramo Ameriku i Srbiju i da li postoje modeli koji su primenjivi i kod nas, ali se za sada niko time još ne bavi?

Jasno je da ne postoji silver bullet – jedno rešenje za probleme dezinformacija.  Problemi koje imamo sa dezinformacijama, propagandom, (ne)kritičkim odnosom prema medijskim sadržajima su problemi koje delimo sa celim svetom. Poverenje u medije je nisko, okruženi smo sa previše informacija, a društvene mreže dodatno raspiruju ovu infodemiju. Takođe, problem je intergeneracijski – iako su mladi vešti u korišćenju digitalnih tehnologija, lako mogu da upadnu u klopku netačnih ili obmanjujućih sadržaja. Stariji građani, odrasli, nemaju puno prilika da nadograde svoje znanje i nauče kako da budu kritičniji prema informacijama. U tom smislu razlike nisu velike. Ono što je naprednije u Americi nego kod nas su rešenja i iz toga mi možemo da učimo i nadogradimo ideje i inicijative koje već imamo.

Na primer, u Centru smo videli sjajan model saradnje sa tehnološkim divovima poput Twitter-a, gde se preporuka Centra usvojila kao politika ove platforme. Radi se o obeležavanju sadržaja koji je netačan ili obmanjujući od strane naloga koji to učestalo rade. Oni to nazivaju repeated offenders, odnosno „ponovljeni prestupnici“.

Napomenula bih nešto što sam puno puta čula, ne samo u Americi, već u svim ovim programima – važno je da razvijamo kritičko razmišljanje i skepticizam, a ne generaciju cinika. 

Infodemija i veliki broj dezinformacija vezano za aktuelnu pandemiju korona virusa i vakcinaciju obeležili su godinu za nama. Koje teme će u narednom periodu biti goruće, u smislu podložnosti za kreiranje velikog broja dezinformacija? Da li je to, možda, globalno zagrevanje čije poslednice se osete već danas i u Srbiji?

Tako je, u narednom periodu teme o kojima će biti puno dezinformacija su svakako pandemija virusa korona, događaji poput izbora, ali i klimatske promene.

Klimatske promene će sve više dolaziti u fokus netačnih i obmanjujućih sadržaja. Važno je naći pravi način za razgovor o ovim temama i pružiti ljudima tačne informacije u formatu koji mogu da čuju. To je izazov za sve nas.

Koji su tvoji dalji planovi? Kako ćeš u praksi primeniti ono što si naučila u Americi?

Informacije, znanje i kontakte već delim sa organizacijama sa kojima sarađujem. Takođe, imam još koleginica i kolega u Srbiji koje su Humphrey stipendisti i  sa kojima mogu zajedno da radim na projektima koji mogu da unaprede medijsku pismenost u Srbiji.