Željko Crnjaković: Pet stvari koje mediji mogu naučiti od preduzetnika

Preduzetništvo je uvek bila najturbulentnija i najdinamičnija grana poslovanja. Mnogo je pokušaja i promašaja, a većina preduzetnika koji pokušaju da naprave nešto, propadnu u prvih 5 godina postojanja. Sa druge strane, preduzetništvo je jedno od zanimanja koje donosi najviše zadovoljstva i nagrade za one koji se upuste, a zatim tome i prepuste.

Imati dovoljno volje, snage i upornosti kako biste izdržali u preduzetništvu je presudno i to ne može svako. Mediji danas, pogotovo manji, nezavisni mediji su u istoj situaciji. Imati volje, snage i upornosti izgraditi nešto od nule, izdržati dok se sav trud i rad ne isplati i onda to raditi u ciklusima iz godine u godinu, nešto je što samo najuporniji mogu. Ipak, pored upornosti, potrebno je raditi pametnije, fleksibilnije i ne upoređivati se sa velikim medijskim kompanijama i njihovim budžetima, već razmišljati održivo. 

Postavite sebi jasan plan i ciljeve

Preduzetništvo je puno uspeha i neuspeha na svakodnevnom nivou i jedini način da se vaš biznis razvije i napravi rezultate jeste da imate jasan plan šta želite postići.

Bitno je razgraničiti koje su to aktivnosti i usluge koje donose prihod i koje pridodaju uspehu i održivosti poslovanja, a koje su one koje tome ne doprinose.

Treba postaviti ciljeve koji su ambiciozni, ali i održivi. Oni se mogu podeliti na:

Samo postavljanje ciljeva treba da ide baš tim redom: prvo postavite one godišnje, pa redom sve do dnevnih, uvek gledajući koji su to „manji“ koraci koje možete napraviti, a koji vas pomeraju jedan korak bliže onom većem cilju. Proces se radi onoliko često koliko i postavljate ciljeve – one godišnje ćete uraditi jednom, one nedeljne svake nedelje, a one dnevne pred svaki sledeći dan. 

Ovo je bitno zbog toga što treba da imate neki veliki cilj kome težite i koji će vas uvek držati usmerene u pravom smeru. To što je cilj velik znači i da nije lako ostvariv. Samim tim, može se desiti da izgubite elan ili volju na putu ka njegovom ostvarenju. 

Postavljanjem manjih, dnevnih i nedeljnih ciljeva zadajete sebi ciljeve koje možete lakše ostvariti, koji donose rezultate i koji vam daju osećaj postignuća kada ih ostvarite.

Svi manji ciljevi se uvek mogu lako adaptirati i menjati, ali je bitno da se uvek postavljaju u odnosu na to da doprinose većem, godišnjem ili krajnjem cilju.

Ne razbacujte se sa troškovima

Preduzetništvo, kao i bilo koji drugi mali biznis, uvek ima problem sa održivošću, sa prihodima i profitom. Iznosi prometa su drastično manji nego u velikim kompanijama, ali su oscilacije koje „tresu“ mali biznis takve da je ponekad teško ostati na nogama. 

Lako je biti zavidan od velikih budžeta, resursa, timova i opreme koje su dostupne velikim kompanijama. Kao mali biznis, morate trošiti pametno i ulagati tamo gde je neophodno. Naravno da je bitno imati kvalitet, ali uz današnju tehnologiju kvalitet se može naći i u opremi koja košta samo procenat od iznosa opreme koju koriste velike kompanije.

Uzmimo za primer odlazak na neki događaj ili intervju. Neki mediji idu sa skupom i obimnom opremom, televizijskim kamerama, stativima, osvetljenjem, skupim mikrofonima, ali uz malo kreativnog razmišljanja, može se postići kvalitetan snimak i materijal uz pametni telefon na malom stabilizatoru, digitalnim snimačem zvuka sa usmerenim mikrofonom ili bubicom i dobrim izborom pozicije tokom snimanja u odnosu na prirodno svetlo. 

Pametni telefoni, digitalne kamere, digitalni snimači zvuka, računari, internet, dizajn – sve je to nešto za šta trebate opredeliti određeni iznos, ali isto tako treba biti realan u tome šta obavlja posao, a šta je samo lepo imati.

Jedan način kontrolisanja troškova je i pravljenjem liste troškova gde ćete ih podeliti u troškove koji su vam neophodni, one koji su prihvatljivi i one koji su luksuz. Veoma brzo ćete videti da luksuzne troškove nećete ni koristiti, a da ćete prihvatljive troškove lako prekinuti ukoliko je to potrebno. Najteže će biti razgraničiti šta je samo to što je apsolutno neophodno.

Napravite fleksibilan tim

Jedna od prednosti preduzetnika i malih biznisa jeste baš to da su mali sistemi. Kao takvi, oni su lako prilagodljivi različitim situacijama koje zahtevaju skaliranje tima.

Imati stalno zaposlene može da bude veliki benefit, ali isto tako može da bude i veliko opterećenje. Veliki tim može biti koristan, ali morate znati kako da ga iskoristite, a posebno kako da obezbedite dovoljno poslovnog i finansijskog uspeha kako bi isti bio dugoročno održiv.

Kada ste mali biznis, kao i sa troškovima, korisno je sagledati koji su to najneophodniji članovi tima – bez kojih biznis ne može da funkcioniše i da li možete da ih zaposlite. Ne samo da ih zaposlite, već da iz meseca u mesec kreirate dovoljno prometa kako bi obezbedili plate svih članova tima i pokrili sve ostale obaveze.

To ne znači da ne treba da koristite pojedince koji su vam povremeno potrebni kako bi vaš biznis imao benefita od njihovih znanja ili usluga. Ključ uspeha je kreiranje fleksibilnog tima i mreže saradnika čije delove možete aktivirati ili deaktivirati po potrebi. To znači da kroz kreiranje mreže saradnika sa kojima sarađujete po projektu, ugovorite takav odnos da ih možete angažovati onda kada vam je potrebno, tj. onda kada se posao koji morate obaviti „prelije“ preko mogućnosti vašeg osnovnog tima. Uvek postoje samostalni reporteri, snimatelji, montažeri, dizajneri, animatori i drugi specijalizovani radnici koji sarađuju sa više medija, agencija i poslodavaca i čije usluge možete angažovati za jedan projekat. Cilj jeste napraviti takvu mrežu saradnika sa kojom imate dobre odnose i koji znaju da mogu da računaju na vas s vremena na vreme za angažman i izvor prihoda.

Imajte na umu da saradnike birate po kvalitetu, ali i odgovornosti i načinu na koji pristupaju svakom projektu, a to ćete utvrditi već tokom prve saradnje. Važno je da imate poverenja da će ono što ste ugovorili i biti odrađeno. Sa druge strane, važno je i da vaši saradnici imaju poverenja u vas. 

Da bi vam vaš fleksibilan tim bio dostupan onda kada vam je to potrebno, morate izgraditi odnos koji se zasniva na poverenju, poštovanju, profesionalnosti, transparetnosti cene projekta ili usluga koje tražite i međusobnom razumevanju.

Naučite da se adaptirate

Pomenuli smo već da je prednost preduzetnika i malih biznisa mogućnost lakšeg prilagođavanja, ali ne samo da je prednost, već je ta sposobnost ključna za uspeh i preživljavanje svakog malog biznisa.

Adaptacija na različite situacije (fluktuacije u poslovanju, odlazak i dolazak ljudi, nestalnost u izvorima finansiranja, promene u zakonodavstvu i sl) je presudna. Kao mali biznis nećete uvek imati spremna sredstva da prebrodite svaku prepreku ili pauzu koja nastane u poslovanju.

Uzmimo samo primer pandemije koja je pogodila čitav svet, pa tako i medije. Pandemija je donela mnogim medijima smanjenje aktivnosti, nemogućnost izlazaka na teren, drastična smanjenja budžeta, otpuštanja, a sa druge strane informacije i vesti nikada nisu bile potrebnije za širu javnost. Sve je stalo, na nekoliko meseci, a kada je krenulo, bilo je potrebno adaptirati se na novonastalu situaciju.

Adaptacija ponekad podrazumeva:

• Biti spreman na nekoliko meseci pauze u poslovanju
• Biti spreman na promenu načina poslovanja
• Biti spreman da primenite kreativno razmišljanje u rešavanju problema
• Biti spreman na diverzifikaciju usluga

Prilagođavanje poslovanja na probleme koji se mogu javiti znači da ne gledate na problem kroz prizmu samosažaljenja i nemoći ili frustracije, već da gledate na taj isti problem sa listom mogućih rešenja i konstantnog pokušavanja da ga prebrodite.

Kada se spotaknete, nije kraj

Kada gledamo decu kako se spotaknu, padnu ili ne uspeju nešto iz prvog pokušaja, šta im obično kažemo? Da ustanu i da pokušaju ponovo. Dobro je poznato da sa preduzetništvom prolazimo kroz istu situaciju.

Neće vam sve ići od ruke. Nećete uspeti iz prve. Nećete se svima svideti. I to je sve u redu.

Tako na primer, nisu svi podkasti uspešni, ma koliko se trudili da rade dosledno i koliko god radili na kvalitetu. Mnogi nisu izabrali dobru nišu i koliko god da su ulagali, nisu napravili značajan uspeh. No, oni koji su uspeli da priznaju sebi da moraju da promene ceo koncept, ponekad i celu temu, znali su sledeći put bolje istražiti tržište i lansirati neki novi brend koji bi uspeh postigao brže. 

Oni koji žele da biraju lakši put, neće izabrati preduzetništvo, a neće izabrati ni medije kao svoj profesionalni poziv. Potrebno je da nešto radimo i testiramo kako bismo videli gde ćemo pogrešiti i kako da to izbegnemo sledeći put. Cilj je da nas svi ti porazi ne dotuku i da nam ne ubiju volju za ono čime smo odlučili da se bavimo.

Svaka greška je neka lekcija.

Nikada niste izgubili, samo ste nešto naučili.