Nasilje, mržnja i bes prema migrantima legalizovani na društvenim mrežama

Odakle takva uporna erupcija mržnje na društvenim mrežama na sam pomen migranata? Da li su ljudi prosto takvi – opsednuti strahom prema nepoznatom i drugačijem ili je takva atmosfere veštački stvorena? Zašto imamo potrebu da budemo nasilni prema nemoćnima, pravdajući to teorijama zavere i lažima koje se šire po Fejsbuku i Tviteru?

Nakon što je Cenzolovka nedavno objavila tekst o rasističkim izlivima mržnje, pretnjama i pozivima na progon migranata u Srbiji, našu Fejsbuk stranicu preplavile su stotine komentara koji obiluju upravo govorom mržnje prema migrantima, ali i prema organizacijama koje im pomažu ili novinarima koji izveštavaju o problemima koje ti ljudi imaju.

Nisu samo tabloidi odgovorni za ovakvo povećanje verbalnog nasilja. I građani na društvenim mrežama, bez bilo kakve odgovornosti i empatije napadaju migrante i iskaljuju svoje nezadovoljstvo i gnev na njima. Epidemija mržnje i dezinformacija širi se brže od kovida. Pretnje i pozive na progon i nasilje niko ne sankcioniše, društvene mreže sporo ili uopšte ne reaguju.

Prema mišljenju stručnjaka koji su govorili za Cenzolovku, nasilje je „legalizovano“ i postalo je dominantan obrazac komuniciranja.

Trpeće manjinske i marginalizovane grupe, ali će posledice osetiti i naše društvo, jer se upravo na primeru migrantske krize godinama „uvežbava“ kako duboko mrzeti onoga ko se po nečemu razlikuje od nas.

Administratori društvenih mreža nisu u stanju da uklone sve te otvorene pozive na progon migranata, kažu naši sagovornici, koji misle da se protiv mržnje može boriti činjenicama, osećanjima i toplim ljudskim stavom.

Janjić: Nasilje postaje dominantan obrazac komuniciranja

„Migranti se predstavljaju kao horda manijaka, terorista i silovatelja koja je preplavila Srbiju u nameri da prigrabi sve privilegije za sebe i da je islamizuje“, kaže za Cenzolovku urednik portala Fake News Tragač Stefan Janjić.

Prema njegovim rečima, lažne vesti o migrantima najčešće izgledaju tako da direktno, najjednostavnijim jezičkim i vizuelnim sredstvima, provociraju gnev i govor mržnje.

„Pored toga što nisu istinite, one najčešće nisu ni aktuelne, pa se tako godinama provlače jedne te iste laži. Što znači da proces proizvodnje dezinformacija nije čak ni kreativan, kao u drugim oblastima, već je ustrojen tako da na dnevnom nivou korisnike zatrpava repriziranim povodima za iskazivanje besa“, navodi Janjić.

On smatra da administratori antimigrantskih grupa na društvenim mrežama – čak i kada bi hteli – ne bi mogli da sankcionišu svaki primer poziva na nasilje, progon ili ubijanje migranata.

„Reč je o ogromnoj zajednici koja poruke mržnje kreira tom brzinom i u tolikom broju da su pravovremene i sveobuhvatne kontramere unapred osuđene na propast“, kaže Janjić.

On upozorava da nasilje postaje dominantan obrazac komuniciranja, a da se učesnici nadmeću u stvaranju što kreativnijih poruka mržnje, za šta bivaju nagrađeni gomilom pozitivnih reakcija svojih istomišljenika.

„Dakle, nasilje ne samo da je legalizovano već se i ohrabruje“, smatra Janjić.

Prema njegovim rečima, tabloidi koji prednjače po broju lažnih vesti i širenju ksenofobije uglavnom nisu naročito zainteresovani za migrantske teme.

„Budući da su prorežimski, ovi mediji su svesni toga da bi manipulativni sadržaji o migrantima lako stvorili odijum prema vlastima i zbog toga ćute. Ipak, iznova se pojavljuju mali portali, bez impresuma i registracije u APR-u, koji su usko fokusirani na migrantske teme. Njihovi sadržaji plasiraju se na Fejsbuk kroz antimigrantske grupe i tako se stvara privid verodostojnosti narativa, budući da vest sa nekakvog portala naoko deluje kredibilnije od obične Fejsbuk objave“, objašnjava Janjić.

Jedan od najilustrativnijih primera dezinformacija o migrantima jeste onaj o izgradnji džamije u selu Dučina u opštini Sopot, kaže Janjić i dodaje da su proverili katastarske podatke i utvrdili da kostur zgrade, na koji je neko u Fotošopu dodao i minarete, zapravo predstavlja nedovršenu botaničku baštu.

„Ovaj primer pokazuje kako se ostrašćenoj publici u svakoj zgradi može ukazati džamija, u svakom zločinu lik migranta teroriste, u svakom programu pomoći izbeglicama ideja o islamizaciji Srbije“, navodi Janjić.

U tom svetlu, novinari Fake News Tragača su u više navrata primetili da se akcioni planovi opština u Srbiji u vezi sa izbeglicama tumače kao pomoć migrantima s Bliskog istoka i severa Afrike, a zapravo je reč o pomoći srpskim izbeglicama iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

„Neposredne posledice kontinuiranih kampanja dezinformisanja osećaju migranti koje učestalo maltretiraju različite ’narodne patrole’ i ekstremni desničari. Posredne posledice osetiće celo društvo, kroz bilo koju drugu temu koja uključuje male, manjinske i marginalizovane grupe, jer se upravo na temi migrantske krize već godinama vežba kako kvalitetno i duboko mrzeti onoga ko se po nečemu razlikuje“, smatra Janjić.

KIRS: Snažna antimigrantska kampanja zasnovana na netačnim tvrdnjama

U Komesarijatu za izbeglice i migracije (KIRS) kažu za Cenzolovku da je u vreme vanrednog stanja, u martu 2020. godine, na društvenim mrežama krenula snažna antimigrantska kampanja koja se zasnivala na tri netačne tvrdnje.

„Prvo da država tajno naseljava migrante. Istina je bila da su migranti zbog vanrednog stanja morali svi da budu u centrima, a ne po ulicama i na otvorenom, i zato su organizovano prebacivani do centara. Druga netačna tvrdnja je da se migrantima kupuju kuće. Kuće se kupuju za naše izbeglice iz ratova devedesetih, izbeglim i prognanim iz BiH i Hrvatske, kao i raseljenima sa Kosova i Metohije. I treća je da se migrantima daje deset evra dnevno. Više nevladinih organizacija imalo je projekte sa ograničenim trajanjem da migrantima pomognu na mesečnom nivou sa određenim iznosom koji se koristio za osnovne potrebe, putem kartice. Novac nisu mogli da podižu, već isključivo da nešto kupe u prodavnici“, navode u KIRS-u.

Prema njihovim navodima, ove neistine se povremeno vraćaju u opticaj, ali sada je dominantna kampanja koja ima za cilj da izazove i pojača strah kod našeg stanovništva od migranata kroz svakodnevne tvrdnje da migranti napadaju naše ljude.

„Poslednji primer je iz Šida, gde je poljoprivrednik prijavio da je migrant ’odbrojavao’ sugerišući da ima bombu. U policiji je novinarima koji su istraživali ove navode rečeno da je migrant tražio cigaretu od poljoprivrednika“, podsećaju u Komesarijatu za izbeglice i migracije.

U KIRS-u kažu da dezinformacije mahom dolaze sa društvenih mreža, ali da ovako uporno stvarana antimigrantska atmosfera utiče i na gotovo ceo medijski prostor.

„Dešava se i da ozbiljni i odgovorni mediji, i elektronski i štampani, proveravajući sumnjive manipulativne sadržaje koji se masovno dele na mrežama, daju tim sadržajima veći značaj nego što oni zaslužuju. S druge strane, antimigrantska kampanja kao fenomen postala je i redovna tema u ozbiljnim medijima, što je dobro“, navode u Komesarijatu.

Dodaju da je Komesarijat više puta reagovao saopštenjima i da su ukazivali na antimigrantsku kampanju i širenje lažnih vesti.

„Podržavamo svaki tekst i svaku redakciju koja se bavi ovom temom i uvek izlazimo u susret medijima koji proveravaju informacije“, kažu u KIRS-u.

U centrima za azil 4.598 migranata

Komesarijat za izbeglice i migracije, prema svom osnovnom zadatku, obavlja prihvat i zbrinjavanje migranata u centrima u kojima im je sve obezbeđeno – od smeštaja i hrane do medijske nege. U ovom trenutku, u 18 prihvatnih centara i centara za azil boravi 4.598 migranata. Njihovo prosečno vreme zadržavanja u Srbiji je prema poslednjim podacima 26 dana.

Kišjuhas: Ljudi koji imaju antimigrantska osećanja veruju da su migranti zli

Na koji način se može objasniti neverovatan broj teorija zavere oko migranata, za koje ne postoje nikakvi dokazi, sociolog Aleksej Kišjuhas kaže za Cenzolovku da ljudi čitaju ili po internetu pretražuju ono što unapred žele da vide ili u šta veruju.

„I teorije zavere koje šire mržnju i ksenofobiju odgovaraju na tu funkciju – da potvrde ono u šta unapred verujemo. Otuda njihova uporna popularnost, uprkos dokazima. Dakle, ljudi koji imaju antimigrantska osećanja već veruju da su migranti zli i naopaki, pa će i takvi medijski sadržaji imati svoju publiku i popularnost. I, naravno, samo dodatno širiti mržnju i ukopavati ljude u njihovo sopstveno lažno uverenje“, smatra Kišjuhas.

Ljudi veruju u sve i svašta, veruju i da je Isus iz Nazareta hodao po vodi i lečio dodirom, kaže Kišjuhas i dodaje da se srednjovekovnom teologu Tertulijanu (doduše, lažno! I ovo je bila „lažna vest“!) pripisuje izreka: „Verujem, jer je apsurdno“.

„Teorije zavere su veoma utešna verovanja, koliko god to zvučalo paradoksalno. Ako verujemo da ljudi-gušteri vladaju svetom, da globalna kabala pije krv deci po picerijama, to jeste strašno – ali to ipak znači da bar neko vlada ili upravlja tim svetom. Znači da ima nade, i da postoji dežurni krivac, pa i rešenje za sve zlo što nam se dešava. Istinita alternativa – a to je da nema nikakve male grupe moćnika koja tajno upravlja svetom, već je sve veoma kompleksno, difuzno i krajnje nasumično – zapravo je još strašnija misao“, kaže Kišjuhas.

Prema njegovim rečima, ljudi su, nažalost, krajnje ksenofobna bića.

„U našim umovima imamo fantastične kapacitete i za saradnju i empatiju, ali su ove prakse obično rezervisane za pripadnike našeg ’plemena’ i/ili za one koji su nam slični (a što naučnici nazivaju homofilijom)“, kaže Kišjuhas.

On navodi da je tribalistička logika „Mi, dobri – Oni, loši“ drevna, evoluirana i da čini arhitekturu našeg uma.

„A samorazumljivo je da se osećanja straha i ugroženosti osnažuju upravo u trenucima krize. I nije to samo ekskluziva u Srbiji. U naciji koju su bukvalno stvorili emigranti, Sjedinjenim Državama, na vlast je došao predsednik Tramp na osnovu upravo antimigrantske platforme“, podseća Kišjuhas.

Kišjuhas, međutim, smatra da se na svest građana, kada je u pitanju sprečavanje širenja mržnje i rasizma prema migrantima, ne može uticati hladnim činjenicama, ne bezličnim brojkama, već takođe – osećanjima.

„Onim što se pomalo sarkastično naziva ’toplom ljudskom pričom’, i ja u tome prepoznajem veliku ulogu medija. Personalizovanim i pozitivnim pričama o konkretnim migrantima, njihovoj deci, njihovom životu, a koje bi izgradile empatiju. Ksenofobija, pa i rasizam, verovatno će zauvek biti deo ljudske prirode i ljudskog društva, ali se vekovima taj krug empatije ipak raširio i na ljude koji nisu sasvim kao mi, odrasli beli muškarci – na žene, na decu, na etničke i verske manjine, na homoseksualne osobe, pa čak i na ne-ljudske životinje“, smatra Kišjuhas.

Dodaje da to ide sporije nego što bismo voleli, ali da ne smemo prestati da ga širimo.