CINS: Orban „kupuje“ uticaj u Srbiji preko vojvođanskih medija

Oko 12 miliona evra su građani Mađarske platili rad mađarskih medija u Srbiji od 2011. do kraja 2019. Istraživanje CINS-a pokazuje da je susedna država finansirala informativni sadržaj i kupovinu nekretnina medija koji sadržajem i vlasničkim vezama pokazuju bliskost sa Fidesom, strankom premijera Mađarske Viktora Orbana, što sagovornici CINS-a ocenjuju kao kupovinu uticaja. CINS otkriva i zašto je funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara tražio otkaz glavnog urednika najstarijih mađarskih novina u Srbiji, kao i zbog čega su glasovi vojvođanskih Mađara važni za rezultat na evropskim izborima.

Blizu granice sa Mađarskom, u Subotici, nalazi se najveća mađarska medijska kuća u Srbiji – RTV Pannon. Vlasnik dve radio stanice, portala i televizije zapošljava 129 ljudi, a RTV Pannon već 15 godina izveštava na mađarskom i srpskom jeziku.

Za ovaj medij, u čijem sastavu se nalaze TV Pannon, Pannon radio, Subotički mađarski radio (Szabadkai Magyar Rádió) i portal PanonRTV, od 2011. do kraja 2019. godine Vlada Mađarske je preko državne Fondacije Bethlan Gabor uplatila više od devet miliona evra, od čega skoro polovinu 2019. godine. Osim toga, Fondacija je (zaključno sa 2020. godinom) za Pannon izdvojila još najmanje 3,5 miliona evra, za koje nije poznato da li su isplaćene. (Više o tome OVDE.)

Tako je RTV Pannon dobio većinu od oko 12 miliona evra koliko su svi mađarski mediji registrovani u Srbiji dobili za informativni sadržaj, rad i razvoj organizacije, kupovinu nekretnina i medija. Za to vreme, smatraju sagovornici Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), mediji zastupaju interese mađarske vlasti, promovišu premijera Mađarske Viktora Orbana i njegovu Fides partiju i tako šire njihov uticaj u Srbiji.

„Znaju i da izmisle da se, na primer, više stotina migranata okupilo u Severnom Banatu, i samo čekaju momenat da probiju ogradu. Onda mi odlazimo tamo i ispadne da je umesto više stotina reč o samo 40-50 migranata koji su uglavnom mirni. U tim slučajevima traže da izvestimo da ih je ipak 400, bez obzira što to ne možemo dokazati kroz video. Desilo se i da u Budimpešti izmisle da su migranti provalili i opljačkali kuće i da napadaju stare ljude koje žive tamo. Na licu mesta se ispostavlja da to nije baš tako, da su samo ušli u jednu praznu kuću, a pljačkanje se svodi na skidanje starog poda i loženje vatre jer je bilo 10 stepeni“, rekla je osoba zaposlena u RTV Pannon koja je želela da ostane anonimna.

Dodaje da se „naručivanje“ takvog izveštavanja i medijskih manipulacija radi i kroz Mađarski nacionalni servis MTVA pa se kasnije koristi za prvi program servisa – M1. Ipak, nisu svi spremni da se povinuju naredbama, već samo nekolicina novinara.

Direktor RTV Pannon-a Ištvan Bodžoni kaže da nije on taj koji je u svakodnevnom kontaktu sa MTVA, ali tvrdi da RTV ima nezavisnu uređivačku politiku:

„Radimo ono što je objektivno, ono što se događa“.

Pannon je od MTVA dobio i opremu i novac za proizvodnju sadržaja, 81.912 evra u 2013. i 2015. Bodžoni kaže da imaju „jako dobru saradnju“, ali da su detalji toga „poslovna tajna“.

Više od 1,7 milijardi evra za Mađare kroz Bethlen Gabor

Ova priča je nastala u saradnji sa kolegama iz Slovenije, Hrvatske, Slovačke i Rumunije, u okviru međunarodnog projekta HUNGARIAN MONEY, ORBÁN’S CONTROL. Našim državama je, uz Ukrajinu, Fondacija Bethlen Gabor uputila najveći broj donacija.

Ova fondacija je osnovana 2011, godinu dana nakon što je Viktor Orban postao premijer Mađarske. Zadatak ove fondacije je, kako piše na njihovom sajtu, ostvarivanje ciljeva u vezi sa nacionalnom političkom strategijom mađarske Vlade.

„Glavni zadatak je promocija subvencija u cilju unapređenja prosperiteta pojedinaca i zajednice, materijalnog i intelektualnog prosperiteta Mađara koji žive u inostranstvu i očuvanja njihove kulture“, navodi se na sajtu Fondacije.

U poslednjih 10 godina Fondacija je u 46 zemalja odobrila grantove crkvama, obrazovnim i kulturnim ustanovama, izviđačima, medijima i pojedincima u iznosu od najmanje 1,7 milijardi evra. Zbog načina na koji Fondacija objavljuje podatke nije nam poznato koliko je tačno novca Fondacija isplatila. Više u tekstu OVDE.

Norbert Šinković, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) kaže da je jasno da netransparentno finansiranje medija pomoću različitih fondacija otvara mogućnost političkog uticaja:

„Vrlo je jasno da u programima tih fondacija, odnosno medija poput Panonije, dominiraju pre svega poruke koje podržavaju kako delovanje Saveza vojvođanskih Mađara, tako i delovanje Orbanove Vlade u regionu. I vrlo je jasno da su upravo ti mediji oslonac Fidesu kada vodi kampanju u Mađarskoj“.

Pored novca iz Budimpešte, Fondacija Panonija, vlasnik RTV Pannon, je pobeđivala i na srpskim konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa. Od 2015. do danas, prema bazi Udruženja novinara Srbije, na 31 pokrajinskom i lokalnom konkursu Panonija je dobila oko 302.000 evra, uglavnom za izveštavanje o vojvođanskim opštinama, ali i za razvoj informativnih emisija na mađarskom.

Osim za medije, milioni iz susedne zemlje stižu i na račune crkvi čiji sveštenici pozivaju da se glasa za Fides, za fudbalske akademije i Nacionalni savet koji je pod velikim uticajem Saveza vojvođanskih Mađara.

Nacionalni savet – alatka za širenje uticaja i kontrolu medija u Srbiji

RTV Pannon ne krije saradnju sa mađarskom Vladom, jer se na samom portalu medija nalazi grb Vlade i logo Fondacije Bethlen Gabor. Mađarska Vlada ne samo da je finansirala informativni program ovog medija, već je ulagala i u njegovo proširenje, kupovinu nekretnina i investicione radove.

Pored Pannon-a, novac su dobijale i najstarije dnevne novine na mađarskom u Srbiji Magyar Szo, najstariji nedeljnik Het Nap, zatim Express TV i radio (URKO), portali Vajdsag Ma i Jo reggelt Vajdasag i još dvadesetak medija. Najmanje 36.000 evra je uplaćeno i novinarskim udruženjima.

Isplate kroz mađarsku fondaciju nisu jedina stvar koja povezuje Magyar Szo, Het Nap i RTV Pannon. Naime, redakcija Het Nap-a, subotičko dopisništvo Magyar Szo-a i Panonov Subotički mađarski radio smešteni su pod istim krovom, u takozvanom Domu medija u Subotici. Druge redakcije Pannon-a rade u susednoj zgradi. Još značajnije, sve ih je osnovao i njima upravlja Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine.

Nacionalni savet, koji se bavi interesima mađarske nacionalne manjine u Srbiji, broji 35 članova, od čega su 16 članovi političke partije Savez vojvođanskih Mađara (SVM), a sa ovom partijom deli i prostorije na Trgu žrtava fašizma u centru Subotice.

SVM je u koaliciji sa vladajućom Srpskom naprednom strankom (SNS), ali je istovremeno i „sestrinska“ partija Fidesa (Fidesz), desničarske stranke Viktora Orbana. Na čelu SVM-a je aktuelni predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine Ištvan Pastor.

Početkom decembra 2020. direktorki Magyar Szo-a, Rozaliji Ekres, potvrđen je poslanički mandat u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Izborna lista Savez vojvođanskih Mađara-Ištvan Pastor ima devet narodnih poslanika.

Prema Kodeksu novinara Srbije, nespojiv je rad u medijima i političkim partijama ili državnim organima. Piše i da se osoba ne može baviti novinarskim poslom ukoliko učestvuje u političkoj ili izbornoj kampanji.

SVM se i reklamirao u Magyar Szo-u za šta je medij, prema godišnjim finansijskim izveštajima Agencije za sprečavanje korupcije, od 2016. do 2020. primio više od 13.000 evra.

Nijedan od tri medija – Magyar Szo, Het Nap, RTV Pannon – nije kritički nastrojen prema Orbanu, SVM-u i svom osnivaču Nacionalnom savetu, ali često prenose njihova saopštenja.

Tako građani koji prate programe RTV Pannon-a mogu da se informišu da je premijer Orban dobio petog unuka, zatim da se vakcinisao protiv gripa, ali i da pročitaju izveštaj o Orbanovoj skromnosti, sagledanoj u poetičnom opisu kako bosonog nosi hleb pod pazuhom dok letuje na Jadranu.

U mađarskoj parlamentarnoj predizbornoj kampanji 2018. godine, Magyar Szo je opoziciju prikazao kao ljude čiji je jedini cilj da sruše Orbana da bi se dokopali moći. Pored toga, prenosili su Pastorove izjave da građani treba da glasaju za koaliciju predvođenu Orbanovom strankom.

Norbert Šinković, predsednik NDNV-a, prati rad mađarskih medija i izveštavanje pred te izbore ocenjuje kao pristrasno:

„Taj narativ koji je prisutan i u Mađarskoj, a u vezi sa podelom ‘mi’ i ‘oni’, ‘ova strana’, ‘ona strana’, to se pojavljuje i u Magyar Szo-u i u drugim medijima. To je priča koju mi vidimo. Ta vrsta neutralnosti ili ta vrsta izbalansiranosti koja se zahteva za vreme neke kampanje, prosto, prema mojoj proceni, nije bila prisutna u Magyar Szo-u“.

Dragan Đukanović, vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i direktor Centra za spoljnu politiku, smatra da se u Vojvodini uticalo i na rezultat na poslednjim izborima za Evropski parlament.

„Kada su Mađari, odnosno oni koji imaju mađarsko državljanstvo, glasali u Srbiji, bila je ta jasna kampanja da se podrži Orban i Orbanova opcija na izborima (…) i da se na taj način učešće broja poslanika iz njegove partije poveća u Evropskom parlamentu“, objašnjava Đukanović.

Sa ovime se slaže Šinković koji dodaje da je „svaki glas bitan“. Mediji u Vojvodini su vrlo aktivno pratili pokrajinsku kampanju Fidesa u vezi sa evropskim izborima, kaže Šinković.

Kupovina medija forintama građana Mađarske

Oglas za prodaju državnog Javno informativnog preduzeća Bačka Topola objavljen je 2015. godine. Kao jedini kupac javilo se Udruženje za regionalnu komunikaciju (URKO). Cena je bila nešto viša od 31.000 evra, a za taj novac URKO je dobio televizijsku i radio stanicu.

CINS otkriva da je novac za kupovinu stigao iz Mađarske. Naime, Fondacija Bethlen Gabor je za tu namenu 2015. uplatila 64.600 evra. Od tada je URKO, odnosno njihova ćerka firma Informativni centar Bačka Topola, vlasnik Express Channel-a i lokalne radio stanice Radio regije.

Od 2017. godine, mađarska Vlada za udruženje URKO svake godine izdvaja sedam miliona forinti, odnosno oko 20.000 evra, za troškove održavanja televizije.

Direktorka Informativnog centra Bačka Topola, Kornelia Mirić Namestovski, je bila na izbornoj listi SVM-a na parlamentarnim izborima 2020.

U prilog tome da mađarska vlast kontroliše uređivačku politiku ovih medija govori i slučaj nekadašnjeg glavnog urednika Magyar Szo-a Čabe Presburgera koji je 2011. otpušten. SVM ga je okrivio za svoj neuspeh na izborima, jer je dao jednak prostor svim partijama, umesto da favorizuje Pastorovu partiju.

„Nisam hteo da pravim partijski bilten. (…) Nismo ‘na adekvatan način izveštavali o nekim događajima SVM-a’“, rekao je Presburger za CINS.

„U Magyar Szo-u ne možete uopšte pročitati nikakve kritičke stavove. (…) Od 2011. je sve gore i danas zaista ne može niko da napiše ništa što je ne samo protiv Orbana, sada ne može ni protiv Vučića. Jedno vreme je mogla da se kritikuje bar vlast u Srbiji, ali više ni to“, objašnjava on.

Presburger dodaje da je, dok je on bio urednik, kontrola sadržaja išla preko novinara koji su bili u kontaktu sa političarima.

„Tada su oni (političari) imali svoje novinare u Magyar Szo-u, koji su odmah, čim su im telefonirali, odmah su išli da naprave neki intervju ili neku reportažu, pa sam ja bio u problemu. Jednostavno, morao sam neke restrikcije da uvodim da više ne treba da objavimo besmislene intervjue.“

Presburger je sa kolegama iz Magyar Szo-a i Het Nap-a 2016. protestovao zbog pritisaka koje su smatrali da SVM vrši na medije preko Nacionalnog saveta. Naime, Nacionalni savet želeo je da onemogući da članovi redakcija učestvuju u izboru glavnih urednika medija čiji su oni osnivač.

Protest nije urodio plodom, jer je Nacionalni savet usvojio novi Statut, prema kom isključivo oni biraju uredništva, bez konsultacije sa novinarima.

Subotički advokat Laslo Joža bio je predsednik Nacionalnog saveta od 2002. do juna 2010. i funkcioner SVM-a do 2015. Kako je rekao za CINS, on je bio inicijator Presburgerove smene – koji je odbio da sarađuje u jednoj „potpuno banalnoj stvari“.

„Trebalo je da organizujemo neki skup o poziciji medija, pozvao sam ga da mi pomogne da to organizujemo zajedno. On je rekao ne, on je nezavisna ličnost. Možda sam i ja pogrešio, ali ja sam to shvatio kao nekooperativnost koja nije vezana za redakcijsku politiku. Moram priznati, predsedništvo SVM-a se složilo sa mnom.“

Kroz rad na predlogu zakona o nacionalnim manjinama, on je podržao ideju da Nacionalni savet osniva medije, jer je verovao da je bilo bolje da „izabrano predstavničko telo mađarske zajednice bude vlasnik našeg tada najozbiljnijeg medija“. Motiv je našao u 90-im godinama prošlog veka, kada su Magyar Szo i Het nap bili u vlasništvu Srbije, pa je režim Slobodana Miloševića diktirao uređivačku politiku.

„Kasnije sam se morao uveriti u to da političke ambicije koje upravljaju Nacionalnim savetom uslovljavaju to da će biti političkog uticaja. Tokom tih osam godina dok sam ja bio, partijski uticaj se nije ostvario u Magyar Szo-u“, tvrdi Joža.

Ustavni sud je 2014. godine ocenio neustavnom praksu da nacionalni saveti preuzimaju vlasništvo nad medijima. Ipak, mediji koji su tada već bili „u rukama“ nacionalnih saveta tamo su i ostali, odlučio je sud.

U odgovoru CINS-u, Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine demantovao je da kontroliše medijske sadržaje, koji su, kako su rekli, u nadležnosti glavnih i odgovornih urednika. Umesto toga, iz Saveta tvrde da daju saglasnost na plan rada i finansijski plan ustanova, kao i na njihove programske i finansijske izveštaje.

Novac Fondacije Bethlen Gabor takođe ne utiče na uređivačku politiku:

„Vlada Mađarske nikada ne uslovljava sredstva iz Fonda Bethlen Gabor na ovaj način, već samo transparentno, u skladu sa uslovima iz zakona o budžetskom sistemu Mađarske“.

Mađarska nagrađivala RTV Pannon

U avgustu 2019. direktoru RTV Pannon-a Bodžoniju uručena je mađarska državna nagrada Oficirski krst, za razvoj ove medijske kuće. Nagradu mu je u Budimpešti uručio Žolt Šemjen, potpredsednik Vlade. Istog dana iz Budimpešte je stiglo još jedno odlikovanje – nagrada Zoltan Kaloš za Mađare koji žive u inostranstvu. Ovoj medijskoj kući odato je priznanje za verodostojno informisanje na maternjem jeziku vojvođanskih Mađara, neophodno i važno izveštavanje tokom migrantske krize, jačanje mađarsko-srpskih odnosa i komunikacijske aktivnosti između delova nacija.

U istraživanju je učestvovala Virag Đurković.