Kako se ruši grad: Novi plan predviđa rušenje više od polovine kuća u nekoliko ulica zaštićene zone centra Subotice

Nacrt Plana detaljne regulacije centra grada Subotice – Zona II, koji je na javnom uvidu do 9. marta, otvara mogućnost rušenja više od polovine objekata u pet ulica u zaštićenom gradskom jezgru. Po ovom planu, u Rudić ulici, ulici Matije Gupca, kao i delu ulice Maksima Gorkog biće moguće rušenje nekih od postojećih objekata, dok bi jedna od najstarijih ulica u gradu, Petra Drapšina, koja se nalazi na svega 30 metara od Gradske kuće, rušenjem 90 odsto objekata dobila potpuno novi izgled, pokazuje istraživanje portala Magločistač.

Zona II je deo zaštićenog gradskog jezgra koje je proglašeno za nepokretno kulturno dobro od velikog značaja za Republiku Srbiju. Ova zona obuhvata ukupno 16 ulica, u kojima su objekti, većim delom stambeni, građeni krajem 19. i početkom 20. veka. Među njima se izdvaja Petra Drapšina, jedna od najstarijih ulica u gradu, čiji je nepravilan, spontani izgled zadržan do danas i predstavlja izuzetnu vrednost koja čuva karakter i dušu samog gradskog jezgra.

Pojedini investitori su tokom proteklih godina na ovom prostoru već kupili neke od kuća, dok se ostale nalaze u privatnom vlasništvu.

Šta predviđa novi Plan?

Prema predloženom Planu, tzv. PDR-u, najveće radikalne izmene doživeće ulice Petra Drapšina, Endrea Bajči Žilinskog, Bledska, kao i deo ulice Maksima Gorkog – od Galerije „Dr Vinko Perčić“ do ugla sa ulicom Matije Gupca. Naime, u ovom delu grada otvara se mogućnost rušenja oko 90 odsto objekata, a na njihovom mestu bi se gradili objekti koji bi po svojoj funkciji bili poslovni i poslovno-stambeni. Objekti bi imali prizemlje, dva ili tri sprata i jedan uvučeni sprat u potkrovlju iako, prema mišljenju arhitekata, višespratnicama nije mesto u zaštićenoj zoni.

Slična sudbina bi zadesila i neparnu (levu) stranu dela ulice Matije Gupca, gde se planira izgradnja novih objekata iste visine kao u gore navedenim ulicama, dok je nešto manje objekata za rušenje određeno i u Rudić ulici, i to njene neparne strane.

Planom se predviđa i izgradnja javne centralne garaže sa oko 100 parking mesta, koja bi bila smeštena na delu prostora između ulica Endrea Bajči Žilinskog, Bledske i Maksima Gorkog. U planu je i otvaranje nove ulice u ovom delu, koja bi se prostirala od Endrea Bajči Žilinskog preko Petra Drapšina a izlazila bi na ulicu Matije Gupca.

U Nacrtu Plana se navodi da su „objekti većim delom devastrani, ruinirani, izgledom i funkcijom narušavaju ambijent gradskog centra“.

Dodaje se da se svi postojeći objekti, unutar svih blokova koji predstavljaju kulturna dobra, zadržavaju u potpunosti, a da objekti mogu biti adaptirani ili zamenjeni novim objektima prema uslovima koje propisuje Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture u Subotici (ZZSK).

Kako to izgleda u praksi, pročitajte u našem prethodnom tekstu o rušenjima u Ulici braće Radić.

Arhitekti: Očuvati zaštićeno gradsko jezgro

Arhitekta Atila Pešti (Pesti Attila) ocenio je za Magločistač da je jezgro grada vrednost koja se ne sme menjati, već se mora očuvati, te da bi bio „greh prepisati ovaj ambijent nekim otuđenim urabnizmom“.

„Ne treba jezgro transformisati, već pametno, fleksibilno, kreativno regulisati i pažljivo obogatiti. Protivim se nabijanju višespratnica u centar grada. Ovo nije samo nepotrebno, već i neukusno za Suboticu – Zonu II. U gradu ima toliko prostora za višespratnice, nemojte graditi kliše zgrade u unikatnom centru jer je za to adekvatno naselje Prozivka gde se grade višespratnice“, apeluje Pešti.

On smatra da nije šteta za neke zgrade ako se na njihovom mestu sagradi nešto lepše, vrednije, uzbudljivije od sadašnjeg, zato što su se procesi velikog sveta uvukli i ovde i primoravaju Suboticu da se takmiči.

“Kako gradska ekonomija nije konkurentna, mora svoje lokalne vrednosti staviti u konkurenciju, kao što su: mir, lepota, harmonija, čist zrak, drveće, hrana, tradicija, događaji, kulturni život itd. Zona II i ulica Petra Drapšina pruža odličan okvir za to“, smatra Pešti.

On je mišljenja da je neophodno razviti neku vrstu harmonije sa okolinom, prilagoditi se ljudima za koje je neki prostor stvoren, odnosno, suština je na ovoj zajednički negovanoj emociji.

„Kao arhitekta, smatram da, ako želimo da dobro obavimo posao, jednostavno moramo da se zaljubimo u lokaciju u kojoj radimo, moramo da nađemo ’zajednički glas’ sa tim određenim prostorom“, kaže Pešti.

„Ako je vlast pre 14 godina srušila Narodno pozorište, nepokretno kulturno dobro od velikog značaja za grad i Republiku, onda je moguće sve srušiti osim Gradske kuće i Sinagoge. Za sad“ – ovako najnoviji Plan za centralnu gradsku zonu vidi bivši gradski arhitekta, doktor tehničkih nauka iz oblasti arhitekture i urbanizma Žombor Sabo (Szabó Zsombor).

Duh grada je već odavno promenjen, smatra on, što se vidi i na glavnom gradskom trgu gde je nedavno srušena stara Zelena fontana od pečujske Žolnai keramike i izgrađena nova parterna fontana od milion evra koja njemu izgleda „kao neko korito za pranje veša“.

Šta kažu stanari ulice Petra Drapšina?

Vlasnik kuće u ulici Petra Drapšina u kojoj se nalazi lokal „Samo pivo“, Ognjen Vučković, protiv je ovakvog planskog rešenja. On za sada nema nameru da prodaje svoju kuću investitorima, i ima u planu da uloži primedbu Sekretarijatu za građevinarstvo na ovakvo rešenje.

„Mi smo ovu kuću kupili pre godinu dana u dobrom stanju, i zbog toga smo i ušli u kredit. Ko bi u ovoj ulici, osim onog zadnjeg dela, i pristao da je proda. Ima nekih kuća koje su prastare, ali to treba da se reguliše, da ne može da se gradi baš svašta“, smatra Vučković.

Prema njegovim rečima, pojedini stanari su sad počeli da renoviraju kuće i veruje da bi takva obnova pomogla da se vrati duh ulici, jer se ona nalazi u strogom centru grada i jedna je od retkih koja ima krivudavu kaldrmu. Međutim, ne vidi dobru volju vlasti da se tu nešto promeni na bolje.

„Ja znam kako će oni da rade. Tu neće biti apsolutno vođenja računa o samom izgledu centra grada, tako da sam naravno – protiv“, kaže Vučković.

On navodi da je ova ulica davno izgubila duh kao i mnoge druge ulice u Subotici zato što su zapuštene.

„U srednjoj školi sam izlazio sa društvom ovde. Ona je bila jedna od glavnih ulica za izlaske i provod, a nakon toga godinama nismo ni prolazili tom ulicom jer nije bilo ništa u njoj“, kaže Vučković.

Dodaje da nije protiv modernizacije, ali da to mora da se radi sa smislom i stilom.

„Neminovno je da mora da dođe do nekih promena, ali to mora da se uradi po takvom urbanističkom planu da se, ako se i gradi neka modernija zgrada umesto stare zgrade, ona uklopi u celinu zato što svaka kuća ima svoju priču“, smatra Vučković.

Do naše posete, niko vlasnike kuća u ovoj ulici nije obavestio da se menjaju planovi za nju, a objavljivanje planske dokumentacije na zvaničnoj internet stranici Grada vide kao neadekvatan način informisanja stanara o planiranim izmenama u njihovoj ulici.

„To bi moralo svima da dođe pismeno na adresu, da se ljudi obaveste, jer je ovo samo način kako da niko ne sazna za to“, smatra Vučković.

Čuveno Hajzlerovo kupatilo u ulici Petra Drapšina nekada je bilo omiljeno mesto Subotičana i jedan od simbola grada. Srušeno je 2007. godine, a danas je ovaj prostor ograđen i zarastao u korov. Na njegovom mestu najverovatnije je u planu izgradnja stambeno-poslovnog objekta. Uvidom u Katastar nepokretnosti, ovo gradsko građevinsko zemljište je u privatnom vlasništvu preduzeća „Dunav Coop“.

Siniša Mijatov je vlasnik kuće u ulici Petra Drapšina pored koje se već duže vreme nalazi ograđena površina gde je u planu izgradnja novog objekta.

Mijatov kaže za Magločistač da podržava očuvanje starog jezgra grada, da se kultura ne narušava, ali da mu se ne sviđa ni kako sada ovaj deo grada izgleda zbog ograđenih delova, gde su već odavno porušeni neki objekti, „pa izgleda kao smetlište u sred centra grada“.

„Već duže vreme je u planu da se nešto radi ovde i situacija je godinama napeta. Ako većina proda kuće, onda ću morati i ja da prodam jer ću ostati na kraju ulice sam. Sve to naravno zavisi i od cene“, objašnjava Mijatov.

Dodaje da će se konsultovati sa svojim komšijama, da možda zajedno ulože Gradu primedbe na ovakvo rešenje.

„Bilo bi mi žao da se sve ruši, a sa druge strane, Grad bi trebalo da nam da neke kredite da možemo da obnovimo svoje objekte jer ovako izgleda ružno“, kaže Mijatov.

Kako izgleda život u kući oko koje je gradilište?

S obzirom na to da neretko zaštićeni i objekti predviđeni za rušenje često stoje jedni pored drugih, građani koji ne žele da prodaju svoje objekte rizikuju da im dvorište postane – gradilište. To pokazuje primer Ane Zilih (Anna Zillich).

Njena kuća u Ulici braće Radić se tako našla na sred gradilišta, nakon što su sa leve i desne strane prošle godine srušene dve kuće bez vrednosti, a na tom mestu je u toku izgradnja mađarskog obdaništa. Ona je investitoru prodala i deo svoje bašte, pa se radovi odvijaju i preko tog dela njenog placa.

Zilih za Magločistač kaže da radovi sada nisu tako bučni u odnosu na period rušenja dve kuće, kada je bila velika buka, mnogo bagera i mnogo prašine.

„U početku je bilo jako teško. Kada se rušila kuća pod brojem 67, to mi je jako teško palo jer sam sa vlasnicima te kuće tokom 60 godina bila u prisnoj vezi. Jako sam bila pogođena da su prodali tu kuću za plac. Moglo je to da se proda nekoj porodici da živi ovde. Imali su divno dvorište sa borovima, a ne da se ovako poruši“, smatra Zilih.

Kako kaže, druga kuća, sa njene desne strane je bila za rušenje, jer je bila u ruiniranom stanju, a u njoj 15 godina niko nije živeo.

Prema Izmenama Plana detaljne regulacije za deo prostora oivičen ulicama Maksima Gorkog, Beogradski put, Blaška Rajića, Senćanski put, a koji obuhvata i Ulicu braće Radića, „za rušenje su planirani svi objekti koji nisu u skladu sa planiranom namenom ili objekti koji su unutar utvrđenih regulacija ulica, dok se svi objekti od vrednosti zadržavaju“.

Dodaje da je investitor korektan prema njoj, kao i radnici, da ne može ništa loše da kaže za njih, ali da je period rušenja bio nepodnošljiv i da ga je trebalo preživeti.

Batinić: Građani da zaštite svoje ulice

Subotičanin Miodrag Batinić, koji je proteklih godina prisustvovao pojedinim javnim raspravama i sednicama Komisije za planove, kaže za naš portal da je način obaveštavanja građana o planskim izmenama neadekvatan tj. morao bi biti direktniji.

„Stanari ne čitaju Službeni glasnik, ne prate zvaničnu stranicu sajta Grada i oglasnu tablu državnih organa. Stanovnici u čijim su ulicama planirane promene zajedno treba da nastupaju i da se obrate nadležnim institucijama kako bi zaštitili svoju ulicu“, smatra Batinić.

On podseća da je 2012. godine bio održan protest građana zbog objavljivanja Plana generalne regulacije centra Subotice koji je otvarao mogućnost rušenja 1.065 kuća i 415 pomoćnih objekata u širem centru grada i izgradnje višespratnica.

Neformalna grupa građana „Nasmeši se Subotici“ tada je delila obaveštenja građanima u vidu umrlica, na kojima je pisalo „Ova kuća je predviđena za rušenje“. Na taj način je javnost bila alarmirana, a sve je rezultiralo time da je predloženi Plan 2013. godine bio stavljen van snage.

„Uništava se ono što je tradicija. Oni rade kako misle. Ulica braće Radić je zaštićena ulica, pa rade u njoj šta hoće“, konstatuje Batinić.

Građani primedbe na rešenja predviđena Nacrtom Plana detaljne regulacije centra grada Subotice – Zona II, u toku javnog uvida, mogu u pisanoj formi dostaviti Sekretarijatu za građevinarstvo do 9. marta. Javna sednica Komisije za planove biće održana 16. marta u Plavoj sali Gradske kuće sa početkom u 13 časova.

Inače, na sajtu Javnog preduzeća za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje Subotica nijedan planski dokument nije dostupan, iako postoji jasna kategorizacija svih dokumenata sa nazivima, pa čak i odeljak “Planovi u izradi”.