Ivanišević: Zajedničkom saradnjom ulagati u destinacijski turizam na lokalnom nivou

Pokrajinski sekretar za privredu i turizam Nenad Ivanišević izjavio je u intervjuu za portal Slobodna reč da su, usled pandemije korona virusa, privreda, a posebno turizam pretrpeli najveće gubitke i štetu, gde je osetan pad noćenja stranih turista, koji su generisali značajan finansijski priliv.

„Sa druge strane smo uspeli da razvijemo domaće destinacije, tako da je pored gubitka značajnog dela prihoda, turizam ipak na neki način prihodovao od domaćih turista, unutrašnjim migracionim turizmom. U tom domenu, najveći teret pada na pleća gradskih hotela, jer su izostala veća okupljanja, veće manifestacije, ali i kongresi kao jedan od važnih elemenata turizma u Vojvodini“, kaže Ivanišević.

On je govorio i o ideji Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam da upravo lokalne turističke organizacije budu nosioci turizma na lokalu, i da se zajedničkom saradnjom, ulaže u lokalni, mikro destinacijski turizam, koji će predstavljati ozbiljan mehanizam za privlačenje stranih, ali i domaćih turista.

Prema njegovim rečima, Sekretarijat razgovara sa privrednicima i osluškuje šta su realne potrebe, kako bi „iznašli pravi odgovor koji će zaista biti od pomoći, a ne samo privid podrške“.

Dodaje da će u pogledu ugroženih sektora, svakako ulagati u otvaranje novih biznisa, tačnije u startapove, jer je „sam početak veoma težak, pogotovo u privredi zahvaćenoj ovom globalnom pošasti“.

Na koji način se epidemija korona virusa odrazila na privredu i na turizam u 2020. godini?

Ono što čitavu godinu karakteriše jeste pandemija korona virusa, i mere prevencije širenja ove zarazne bolesti koje su na snazi, a to je ono što ni na koji način nije moglo da se predvidi početkom godine koja je na izmaku. Svi pokazatelji i parametri jesu uslovljeni aktuelnom situacijom, a to se ne može statistički izbeći, što je posebno evidentno u oblasti turizma, gde je osetan pad noćenja stranih turista, koji su generisali značajan finansijski priliv. To je, u neku ruku, i logičan sled događaja, jer strani turisti nisu mogli da posećuju našu zemlju. Sa druge strane smo uspeli da razvijemo domaće destinacije, tako da je pored gubitka značajnog dela prihoda, turizam ipak na neki način prihodovao od domaćih turista, unutrašnjim migracionim turizmom. Domaći turisti su putovali po svojoj zemlji, otkirvajući neka mesta koja im do sada nisu bila poznata ili su o njima čitali samo na internetu ili u časopisima. U tom domenu, najveći teret pada na pleća gradskih hotela, jer su izostala veća okupljanja, veće manifestacije, ali i kongresi kao jedan od važnih elemenata turizma u Vojvodini, posebno u gradu poput Novog Sada.

Ideja Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam jeste da upravo lokalne turističke organizacije budu nosioci turizma na lokalu, a u saradnji sa krovnom Turističkom organizacijom Vojvodine i resornim sekretarijatom, ulažu u lokalni, mikro destinacijski turizam, koji će, kao sastavni deo mreže lokalnih turističkih organizacija u Vojvodini, predstavljati ozbiljan mehanizam za privlačenje stranih, ali i domaćih turista koji su radi da novac potroše u svojoj zemlji.

Što se tiče oblasti privrede, ona je zavisna od svetske, globalne privrede i globalnog tržišta. S tim u vezi, odgovor države bio je veoma značajan i, u neku ruku, sačuvao je i održao privredni život. Sve što se u proteklih godinu dana dešava na svetskoj, a potom i na domaćoj sceni, otvorilo je mnogo pitanja i izazova, koje je potrebno prevazići adekvatnim institucionalnim odgovorom, putem finansijskih mera, ali i putem onih logističkih, koordinacionih mera koje se odnose i na usmeravanje privrede na nove, redovne tokove koji joj mogu pomoći da opet, punom težinom stane na svoje noge.

Mi, kao Sekretarijat, razgovaramo sa privredom, sa turističkim radnicima, sa svim relevantnim institucijama i organizacijama, osluškujemo šta se na terenu dešava i šta su realne potrebe, kako bi iznašli pravi odgovor, odgovor koji će zaista biti od pomoći, a ne samo privid podrške. Potrebno je da se vrati poverenje javnosti u institucije, jer je iza rada mnogih veliki trud, znanje i zalaganje, a trebalo bi ga jedino učiniti vidljivim i, kao što već napomenuh, dostupnijim široj javnosti.

Koliko je AP Vojvodina ove godine izdvojila sredstava pomoći za privredu i turizam?

Činjenica je da koliko god sredstava da je izdvojeno iz budžeta, uvek je malo i uvek nešto nedostaje za sve ono što želite da postignete, a da svima na samom kraju, kao ishod, bude dobro, znajući da ste u procesu zaista podigli kvalitet života građanki i građana.  Posmatrajući sa aspekta sredstava koja su dostupna Sekretarijatu, oko 400 miliona za privredu i turizam u AP Vojvodini, te oko 40 miliona za oblast zapošljavanja, a samo povećanje koje smo ostvarili od više od 60 odsto, zahvaljujući naporima Pokrajinske vlade, može da predstavlja zaista veliku razliku u odnosu na prethodni period. Svojim merama i ulaganjem u nabavku mašina, opreme, softvera, repromaterijala, u žensko i socijalno preduzetništvo, kreativnu, inovativnu i građevinsku industriju, od naredne godine i, po prvi put , u startapove, kao i u kapitane turističke projekte, a zarad očuvanja ove veoma značajne grane i njenih poslenika, siguran sam da ćemo dočekati i sam kraj ove pandemije spremni za novi ,,maraton“, jer pored učestvovanja, ipak je važno i stići do cilja, videti onu zastavicu na kraju staze i priznati sebi, ali i drugima koji vas posmatraju na odgovornom mestu, da ste učinili sve u svojoj moći da ciljeve za sveopšte dobro i ostvarite.

Da li su u novoj godini u planu još neka podsticajna sredstva države za ove ugrožene sektore?

Među prioritetima, bilo je neophodno da Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam uspostavi i učvrsti mrežu socijalnih partnera, ustanovi nove kanale saradnje i povezivanja, odnosno modele udruživanja sredstava i resursa, najpre sa Pokrajinskim socijalno-ekonomskim savetom, sindikatima, Turističkom organizacijom Vojvodine, Razvojnom agencijom Vojvodine, Razvojnim i Garancijskim fondom AP Vojvodine, kao i sa Fondom ,,Evropski poslovi“, sa ciljem da na što bolji i efikasniji način pomognemo privredu, a u skladu sa zakonom i sa našim nadležnostima. Svi navedeni socijalni partneri Pokrajinske vlade i Sekretarijata su neizostavan deo prilikom kreiranja podsticajnih mera namenjenih privredi, turizmu i zapošljavanju, jer postoji spona među našim programskim strukturama koja se može nadgraditi i učiniti vidljivijom, transparentijom i, nadasve, dostupnijom široj javnosti i zainteresovanim učesnicima budućih konkursa.

U pogledu ugroženih sektora, svakako ćemo ulagati u otvaranje novih biznisa, tačnije u startapove, jer je sam početak veoma težak, pogotovo u privredi zahvaćenoj ovom globalnom pošasti. Putem konkursa za zapošljavanje, koje ćemo kreirati na osnovu Pokrajinskog akcionog plana zapošljavanja, a po njegovom usvajanju u 2021. godini, zajedno sa Pokrajinskom službom za zapošljavanje, koja će biti i spona Sekretarijata i filijala na lokalnu, ali i Nacionalne službe za zapošljavanje, obuhvatićemo prevashodno teže zapošljaive kategorije stanovništva. To podrazumeva žrtve nasilja u porodici, rodno zasnovanog nasilja, pripadnike romske nacionalne zajednice, decu žrtava ratnih sukoba, osobe sa invaliditetom, i slično. Ovo su kategorije stanovništva kojima je zaista u najvećoj meri potrebna pomoć naše institucije, ali i relevantnih institucija na svim nivoima.

Imate li podatak koliko se firmi ove godine ugasilo iz navedenih sektora, a koliko takvih firmi je u Vojvodini?

Ove podatke je veoma teško sagledati, posebno iz trenutne perspektive, kada je vođenje statistike u toku, a samo prikupljanje podataka relevantnih za sačinjavanje pregleda stanja veoma teško, vođeno od strane različitih subjekata. Sigurno je da će privredne komore Srbije i Vojvodine, kao i Republički zavod za statistiku i Agencija za privredne registre u toku 2021. godine, u svojim kvartalnim izveštajima imati poprilično precizan pregled stanja u privredi, koji će zasigurno moći da posluži kao smernica ili putokaz za dalje delanje i kreiranje mera podrške na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou.

Vojvodina, a posebno Subotica, ima veliki turistički potencijal i predstavlja jedan od značajnih gradova na turističkoj mapi Srbije, s obzirom na mnoge objekte građene u stilu mađarske varijante secesije. Kakvi su vaši planovi kad je u pitanju Subotica i na koji način ovaj grad može da unovči svoje potencijale u budućnosti?

Jedinice lokalne smaouprave su nam od izuzetne važnosti, jer na njih nije stavljen poseban akcenat u prethodne četiri godine, već mahom na privredne subjekte. S obzirom da i sam dolazim iz Subotice i emotivno sam za nju vezan, kao i za njena okolna mesta, ona je ipak samo jedna karika u lancu lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine. Planiramo značajna sredstva za gradove i opštine, njihove strateške, infrastrukturne i kapitalne projekte od značaja za kvalitet života naših sunarodnika, ali svaka karika je važna, njeno jačanje podrazumeva i jačanje čitavog lanca. Prema tome, lokalne samouprave mogu da očekuju našu punu podršku. Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam će ih učiniti važnim partnerima u borbi protiv siromaštva i nezaposlenosti, u borbi za očuvanje privrede, a posebno turizma koji je, čini se, ovom pandemijom pretrpeo najveće gubitke i štetu.

Evidentno je da je opštinama i gradovima dosta toga potrebno, pa tako i samoj Subotici, da postoje problemi i nedostaci, ali isto tako je neophodno da lokalne samouprave identifikuju sopstvene probleme i definišu sve aspekte u okviru kojih im je potrebna pomoć, kako bi nama olakšali put ka sredstvima neophodnim za prevazilaženje tih problema. Na taj način, svako shodno svojoj odgovornosti i svojim nadležnostima može da radi svoj posao na najbolji mogući način i docnije dođe do pozitivnih efekata.