HAJDUKOVO – Broj izbeglica iz Sirije, Avganistana i Pakistana koji pristižu u Srbiju raste iz dana u dan, međutim, gotovo podjednak je i broj onih koji na isti način, ilegalnim putevima pokušavaju da pređu u susednu Mađarsku.
Migranti za prelazak najčešće koriste večernje sate, dok se u toku dana odmaraju u napuštenim zgradama i skloništima u blizini granice. Za ovaj pravac mnogi su čuli i pre samog polaska na put, potvrdio nam je i dvadesetogodišnji Sarik iz Avganistana.
“Mislim da je lakše ovuda, veliki je rizik od toga da završite u zatvoru u Rumuniji, koji može trajati od šest do 18 meseci. To je glavni razlog”, rekao je Sarik.
Zbog povećanog priliva migranata iz pravca Makedonije, granična policija u Srbiji angažovala je sve kapacitete kako bi sprečili zloupotrebe i krijumčarenje ljudima, posebno u blizini Mađarske, gde je pritisak na granicu višestruko uvećan.
“Ljudski kapaciteti ili ono sa čime mi raspolažemo u svakom slučaju nije dovoljan broj u odnosu na lica koja pokušavaju da pređu državnu granicu, ali ono što je MUP preduzeo, to je pomoć kolega iz drugih regionalnih centara, a imamo i pomoć kolega iz Austrije, koji su prisutni ovde sa nama”, rekao je zamenik načelnika Regionalnog centra granične policije prema Mađarskoj Nenad Sekulić.
Utabane staze migracija, trenutno vode lokalnim putevima do njiva i vinograda, mnogi pokušavaju da do Evrope stignu i nasipima uz reku Tisu, međutim, nije mali ni broj onih koji pokušavaju da prate prugu od Subotice do Segedina.
Rezultati pojačanih srpsko-mađarskih patrola na granici sa Makedonijom očekuju se u narednim danima i na severu Vojvodine, gde je zbog reljefa terena granicu koja se prostire na oko 175 kilometara gotovo nemoguće kontrolisati u celosti.
Stručnjaci za migracije napominju da bi ovaj vid kontrole granica mogao izmestiti rute kretanja iregularnih migracija na susednu Rumuniju i Bugarsku.
Izvor: RTV (Ivana Buš Jović)
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.