Specijalni izaslanik predsednika Srbije za rešavanje pitanja nestalih s Hrvatskom, Veran Matić, izjavio je da Srbija i Hrvatska treba da teže i da rade na sporazumu o prijateljstvu, kao što su to učinile Nemačka i Francuska 1963. godine.
“Kroz zajednički projekat koji i danas postoji, Francuska i Nemačka su razmenile posete više od devet miliona mladih. I vidimo gde su danas odnosi te dve zemlje. Moramo raditi na duge staze, ali moramo početi raditi, široko, sveobuhvatno”, rekao je Matić u intervjuu za nedeljnik “Hrvatska riječ” iz Subotice.
Po njegovim rečima, važno je da se sve institucije uključe u taj proces, od izgradnje infrastrukture, poput pruge Zagreb-Beograd, kako bi se napravio najbrži put do luke Rijeka, kao što je to sada auto-put, zatim da se reka Sava, “koja nas spaja”, očisti tako da ponovo bude plovni put, da se radi na razmeni poseta mladih u obrazovnom sistemu, do razmene u kulturi.
“Nove generacije, koje su stasale sa istorijskim sećanjem samo na ratove i zločine devedesetih, treba da se upoznaju i da shvate kako su im nametnuta mržnja i negativni stereotipi, a kako oni sami imaju prostor za razmenu svojih talenata, sposobnosti, znanja, zabave”, naveo je Matić.
On je rekao da misli da bi i predstavnik Srbije trebalo da ima svoje mesto na ovogodišnjoj komemoraciji “Dan sećanja” u Vukovaru, u novembru.
“Pre dve godine izrazio sam želju da, kao specijalni izaslanik predsednika Srbije za rešavanje pitanja nestalih, učestvujem u obeležavanju Dana sećanja. Pitao sam kabinet predsednice Hrvatske da li je to prihvatljivo i dobio odgovor da se obratim gradonačelniku Penavi, što sam uradio putem izaslanika predsednice Hrvatske i dobio odgovor da nisam poželjan. Ipak sam došao dan ranije i pridružio se delegaciji Srpskog narodnog vijeća, odajući počast svim žrtvama na svakom mestu stradanja”, naveo je Matić.
Dodao je da želi da i ove godine bude na komemoracijama i u Vukovaru i u Škabrnji, isto kao što je nedavno posetio Varivode i Grubore.
Rekao je da očekuje da će i predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetiti neka od mesta u Srbiji u kojima su stradali Hrvati tokom devedesetih godina 20. veka.
“Verujem da je važno da se o tome postigne dogovor s predstavnicima hrvatske zajednice u Srbiji. Mislim da se premalo zna o ovome u Srbiji i mora se naći načina da ta mesta budu obeležena i pristupačna za sve koji ih žele obići kao mesta sećanja”, kazao je Veran Matić.
Ocenio je da je potrebno naći nove načine za rad na potrazi za nestalima i da je važno imati zajedničke timove za potragu, kao i uvide u arhive obeju strana.
“Nažalost, politizacija prevladava. Zbog toga je veliki zadatak na vladama obe države da postignu dogovore kojima će se eliminisati politizacija i zloupotreba. Ovo je humanitarno pitanje, ali još nisu tako postavljeni prioriteti. Još pitanje ratnih zločina nadvladava humanitarno pitanje potrage za nestalima, a to su paralelni procesi i nestali se moraju tražiti i bez potrage za ratnim zločincima”, rekao je Matić.
Dodao je da želi da više predstavnika hrvatske zajednice u Srbiji bude u ministarstvima koja utiču na položaj Hrvata i drugih manjina.
“Verujem da bi se onda znalo više o položaju zajednice i donosile odluke koje bi efikasnije rešavale važna pitanja”, rekao je Matić.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.