Taksistkinja iz Subotice Dušanka Đurović izjavila je za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) da je nju i njenog kolegu, prošle nedelje, tokom obavljanja posla, u Martonošu, selu između Horgoša i Kanjiže, u ranim večernjim časovima, presrela grupa vidno alkoholisanih meštana, koji su im preprečili put i sa šipkama i palicama im pretili, psovali na mađarskom i srpskom jeziku, samo zato što su prevozili migrante.
Još jedan slučaj pretnje meštana ova taksistkinja je doživela u Bačkim Vinogradima, svega dva dana pre incidenta u Martonošu. Naime, crni džip koji je vozio jedan meštanin preprečio joj je put, bahato se ponašao, psovao i pretio joj batinama, iz istih razloga – samo zato što je prevozila migrante. Slučaj je prijavila u policiji na Paliću, kraj Subotice.
Martonoš: Grupa „samoorganizovanih“ meštana „brani“ selo od migranata
„Kolega i ja smo došli sa dva taksi vozila. Ulazimo u slabo osvetljeno selo, ja idem kao prvo vozilo, prolazim pored kuća, a ispred mene iskaču ljudi, njih oko 30-40, iskaču iz žbuna, kapija, mašu motkama, policijskim pendrecima, šipkama, letvama, urlaju… ’vratite se, doneli ste ovde ova g…a, smeće, nećemo da vas vidimo, razbićemo vas, neće ovi u naše selo’… Znači, bili su pijani, smrdi sve na alkohol. Strašno, nenormalno, nekulturno!“, kaže Dušanka Đurović u razgovoru za VOICE.
Prema njenim rečima, situacija je izgledala potpuno „filmski.“
„Oko nas su bila i vozila, dva auta mađarskih registarskih tablica koja su nas blokirala, lupali su šipkama po vozilu. Prišla su mi tri čoveka koja su izgledala da su trezna i rekli da se okrenemo i da idemo, da nam neće ništa, ali da ne žele da u njihovo selo dolaze migranti, i dodali da za ovo imaju odobrenje od policije“, objašnjava Đurović.
Zatražila je da joj pokažu papir o tome, ali su rekli da ga nemaju. Zvali su policiju, ali, kako kaže, nisu mogli da ih čekaju na licu mesta zbog situacije u kojoj su se našli.
„Okrećemo se i odlazimo u Policijsku stanicu u Horgošu gde smo podneli prijavu. Primetila sam da su nas četiri vozila pratila sve do stanice. Rekli smo policiji da nas prate, da su to oni… Legitimisali su ih i rekli nam da su to neki muškarac i žena i da oni nemaju nikakve veze sa tim“, kaže Đurović.
Dodala je da ne razume „rasističku ideju koja se u poslednje vreme javlja ovde“ i ne razume toliku ksenofobiju, kada su mnogi od građana i sami bili izbeglice i selili se zbog ratova iz devedesetih godina 20. veka.
Bački Vinogradi: Crni džip preprečio put taksistkinji zbog prevoza migranata
„U Bačkim Vinogradima me autom presreo mlad čovek koji je vozio kamionet ’range rover’, prvo me obilazio, da bi me zgurao i preprečio put, nakon čega je izašao napolje i počeo da preti: ’vrati se odakle si došla, neću više nikad ovde da te vidim, dovodiš ove (migrante), razbićemo ti auto i tebe ako se pojaviš ponovo’“, priseća se Dušanka Đurović.
Kako kaže, okrenula se i otišla i odmah prijavila slučaj policiji na Paliću.
„Ugrozio je moju bezbednost i bezbednost mojih putnika. Ja sam za moje putnike odgovorna, bez obzira ko je u pitanju. Da sam išla brže, možda bi došlo i do sudara i ko zna čega još. Ometa me u poslu, u obavljanju moje delatnosti za koju sam registrovana, za koju plaćam poreze i doprinose. Vrlo sam revoltirana načinom razmišljanja koje ne vodi nigde, stavom ljudi, gde jedna potpuno neosnovana mržnja eskalira u ovako nešto“, kaže ona.
Podsetila je da to nisu prvi napadi, da se nedavno u Apatinu dogodio verbalni napad na taksistu koji je prevozio migrante, a snimak je vrlo brzo postao viralan na društvenim mrežama.
„Taksisti se boje, i mnogi neće da o tome da govore javno. Taj čovek iz Apatina je to objavio na društvenim mrežama i nakon toga su krenuli ovi napadi ovde“, smatra Dušanka Đurović.
Meštani „organizovaniji“ od policije
Dušankin kolega, taksista iz Subotice D.H, koji je želeo da objavimo samo njegove inicijale, potvrdio je za VOICE da je sa koleginicom bio u Martonošu kada se dogodio incident. Kako je rekao, prevozili su šest migranata kada su ih presreli organizovani meštani i verbalno ih napadali i pretili.
„Pojavila su se još neka vozila, tu su bili meštani. Nastao je opšti metež, haos. Pitao sam ih ko su, odgovorili su da brane selo. Pošto govorim i mađarski, počeo sam da razgovaram sa njima i na mađarskom, ali su mi psovali majku i optužili me da na ovom (prevozu migranata) hoću da se obogatim. Ja radim samo svoj posao, rekao sam im i pitao u čemu je problem. Rekli su da idemo nazad i počeli su palicama da lupaju po autu“, navodi D.H.
Dodao je da su policajci tokom uzimanja izjava delovali nezainteresovani i da su svoj posao radili „preko ramena“.
„To je tamo čista anarhija. Oni su više branili situaciju i svoju nemoć nego nas. Nisu svesni da oni moraju da nas štite i da nam pomažu a ne da se slože sa građanima zbog pojedinačnih incidenata“, smatra D.H.
Tokom povratka je „video dvadesetak migranata kako idu po dvoje, a neki ljudi ih motkama drže sa strane, kao robove što teraju“, kaže D.H. i dodaje da je to kao vojska kada ide, a poručnik sa strane.
Poslednji poziv institucijama da preduzmu nešto
Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Đurović rekao je za VOICE da je sve gora situacija u delovima zemlje blizu granice gde ima najviše ljudi, a da je posebno teška situacija tamo gde ima više ljudi van smeštaja, gde su svakodnevni pokušaji prelaska mađarske, hrvatske i rumunske granice.
„Naši timovi primećuju veliki broj migranata u Subotici i u okolini, u mestima duž granice, koji su na otvorenom, sami se snalaze, niko im ne pomaže. To je hronični problem koji poprima sada političke i neke druge razmere“, kaže Đurović.
On je upozorio da su situacije u kojima se građani uključuju da sami rešavaju stvari, kada se pozivaju na samopomoć – to je poslednji poziv da se nešto preduzme u institucijama.
„To znači da ljudi ne veruju više da su institucije efikasne i da mogu i hoće ovaj problem da reše, pa onda oni pokušavaju da zamene državu. To su najopasniji scenariji koji su poznati u svim drugim situacijama, u drugim zemljama, kada je reč o migrantima, gde država zažmuri, kad prosto digne ruke i prepusti taj problem građanima“, smatra Đurović.
Nisu krivi migranti, a ne osuđujem ni lokalne građane, kada se oni skupe da protestuju, kaže Đurović i dodaje da oni svakodnevno vide problem koji ne mogu da reše i to je jedan revolt da se nešto preduzme, sa druge strane, brinu ga slučajevi samoorganizovanih grupa ljudi.
„Mene brinu ove akcije meštana koji prete našim građanima koji prevoze izbeglice ili im pomažu. Tu postoji neko udruživanje interesa koje je daleko od toga da rešava migrantske krize već imaju političku ili drugu pozadinu. To postaje komplikovano i teško je razlučiti šta se dešava“, kaže on.
Dodao je da bez prisustva lokalne vlasti i volje institucija da se rešava ovaj problem, a ovde misli na Komesarijat za izbeglice, koji treba da smešta ove ljude, i policiju – „ovaj problem ne može da se smiri“.
On je podsetio da su mnogi ljudi „gurnuti nazad“ iz Mađarske, prilikom ilegalnih pokušaja prelazaka granice, i da meštani često viđaju isprebijane ljude, mahom muškarce, kako se vraćaju sa granice, a da to nije prijatna slika, niti ona umiruje bilo koga.
On se osvrnuo i na uticaj mađarskih medija koji dopire mahom do lokalnog stanovništva u pograničnim mestima, koji je prisutan i formira javno mnjenje što je više nego jasno.
„Građani su uvek izloženi različitim pritiscima i dezinformacijama od strane medija koji dolaze iz pravca Mađarske, a u to smo se i uverili tokom rada u lokalnim sredinama u Horgošu, Kanjiži, Subotici i drugim mestima. Mnogi ljudi su imali i netačne informacije sa kojima su nam prilazili da nas pitaju o pojedinim problemima. Mnoge dezinformacije kojima su izloženi sigurno utiču na njihove stavove“, ocenjuje Đurović.
VOICE se obratio sa pitanjima o ovim slučajevima Policijskim upravama u Subotici i u Kikindi koje su nadležne za područje Bačkih Vinograda i Martonoša, međutim – odgovore nismo dobili.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.