Ovogodišnja sezona Nobelove nagrade počinje danas objavljivanjem laureata za medicinu, a tokom cele nedelje će biti saopštena imena dobitnika za fiziku, hemiju, književnost i mir.
Nobelova nagrada za medicinu prošle godine je pripala Amerikancima Vilijamu Kelinu (William Kaelin) i Gregu Semenzi (Gregg Semenza), i Britancu Piteru Retklifu (Peter Ratcliffe) za istraživanje o prilagođavanju ćelija promenljivom snabdevanju kiseonikom, što je važno u borbu protiv raka i anemije.
Ovogodišnji dobitnici u oblasti medicine su, pak, dva američka i jedan britanski naučnik za otkirće virusa hepatitisa C. Prizanje je dodeljeno Britancu Majklu Hotonu (Michael Houghton) i Amerikancima Harviju Alteru (Harvey Alter) i Čarlsu Rajsu (Charles Rice), saopštio je danas Nobelov komitet. Nobelov komitet naveo je da su trojica naučnika svojim radom doprinela da se objasni glavni izvor hepatitisa koji se prenosi krvlju i koji se nije mogao objasniti prethodno otkrivenim virusima hepatitisa A i B.
Kako je ranije najavljeno, u utorak će biti saopšteno ime laureata za fiziku, u sredu za hemiju, u četvrtak za književnost a u petak za mir. Ime dobitnika nagrade za ekonomiju se uvek na kraju saopštava, narednog ponedeljka.
Nobelove nagrade postoje zahvaljujući švedskom naučniku i industrijalcu Alfredu Nobelu, pronalazaču dinamita, koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za doprinos čovečanstvu.
Alfred Nobel (1833-1896) je odredio institucije koje će dodeljivati nagrade svake godine, među kojima su Švedska akademija za književnost, Institut Karolinska za medicinu, Švedska kraljevska akademija za fiziku i hemiju, kao i Odbor za mir koji specijalno bira norveški parlament.
Povodom svoje 300. godišnice, Centralna banka Švedske 1969. godine ustanovila je i Nobelovu nagradu za ekonomiju.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.