Obrazovanje tokom epidemije korona virusa: Većina učenika za redovnu nastavu u školama

U poslednjih sedam meseci, od početka epidemije korona virusa u Srbiji, način obrazovanja učenika je bio organizovan na različite načine u školama. U martu su sve škole prešle na onlajn nastavu. Nakon dugog raspusta, od septembra, učenici su se vratili u školske klupe i danas imaju redovnu nastavu, dok su se pojedine škole organizovale po kombinovanom modelu, pa deca jedan dan idu u školu, a drugi dan prate onlajn nastavu, ali ima i škola u kojima se način održavanja nastave menja na nedeljnom nivou.

Šta o tome misle sami učenici, počev od prvaka u osnovnim školama, preko učenika viših razreda, srednjoškolaca i studenata, za naš portal su govorile različite generacije đaka i podelili sa nama svoja pozitivna i negativna iskustva o tome da li im je ove godine otežano učenje, imaju li „rupe u znanju“, na koji način se štite od korona virusa…

O eventualnim posledicama koje učenici trpe zbog sve veće međusobne distance, nedostatka kontakta sa nastavnicima i profesorima, sa nama su razgovarali i psiholozi osnovnih i srednjih škola u Subotici.

Osnovci: „Mnogo je bolje i lakše da se ide svaki dan u školu“

Učenici su u svim školama podeljeni u A i B grupe. U isto vreme se u učionicama nalazi oko 15 ili manje đaka i svako ima svoju klupu. Časovi su skraćeni i traju 30 minuta. U svim prostorijama postoji dezinfekciono sredstvo, a maske se najčešće nose dok deca govore u učionici.

Filip ima 10 godina i ide u peti razred Osnovne škole „Kizur Ištvan“ u Subotici. Nastavu pohađa isključivo u školi i smatra da je to mnogo bolje jer učenici imaju neposredan kontakt sa nastavnicima.

„Za razliku od drugih, mi svaki dan idemo u školu. U našoj školi nemamo ništa digitalno, ali moji prijatelji u drugim školama idu jedan dan onlajn, a drugi dan slušaju nastavu u školi. Mi možemo lakše da razumemo gradivo, da pitamo ako nam nešto nije jasno, ako pogrešimo, odmah možemo lako ispraviti. U digitalnom obrazovanju nije moguće baš tako lako ispraviti greške i mnogo teže je poslati nastavnicima domaći“, kaže Filip.

On smatra da će deca koja imaju onlajn nastavu više zaostajati u učenju od onih koji redovno pohađaju nastavu u školi.

„Imam dobar razlog za to. Ako jedan dan ideš u školu i radiš neko gradivo, recimo, množenje i deljenje, onda sutradan na RTS-u ne mora da bude to, može da bude sabiranje i oduzimanje, skroz drugo gradivo, a nastavnici to ne kontrolišu, i onda sledeći dan ti imaš rupu u znanju za taj jedan dan. Imaš velike rupe u znanju koje nisi upotpunio i onda mnogo više moraš kući da vežbaš i imaš mnogo manje slobodnog vremena“, kaže Filip.

Trajanje časova je skraćeno, podseća Filip i dodaje da se nastavnici trude da što brže objasne gradivo da učenici razumeju.

„Moraš puno vežbati kući, baš je zahtevno. Ako budeš vežbao i ako ne budeš ostavljao sve za poslednji trenutak – uspećeš“, smatra Filip.

Prema njegovim rečima, preventivne mere nošenja maski i dezinfekcija ruku su veoma dobre.

„Mislim da je to jako dobro, sve te mere… Dezinfikujemo stolove posle nastave, nosimo maske kada pričamo, a možemo nositi maske i kad ne pričamo. Dezinfikujemo ruke, pazimo, držimo distancu, u hodnicima nosimo maske, kad idemo u toalet ne smemo se naguravati. Na velikom odmoru napolju ne nosimo maske“, objašnjava Filip.

Dodaje da nastavnici, ukoliko neko prekrši ove mere, upozoravaju učenike na to.

„Recimo, kad neko treba da čita neki sastav, onda ga nastavnik opomene, ’ajde, sada stavi masku kad budeš pričao’“, kaže Filip.

Devojčica koja ide u peti razred Osnovne škole „Sonja Marinković“ u Subotici, a čiji roditelji nisu želeli da se njeno ime objavi, kaže da je obim gradiva, posebno od petog razreda, mnogo veći i da ima mnogo više obaveza nego ranije.

Nastava se odvija jedan dan onlajn, a drugi dan se ide u školu, kaže ona, i dodaje da bi redovna nastava bila mnogo bolje rešenje.

„Ja bih volela da idem redovno u školu jer ovako ne mogu najbolje da savladam gradivo. Sad imamo mnogo obaveza u Gugl učionici i moram više da učim. Kad nešto ne znam, moram da pitam roditelje jer nastavnik nije svaki dan tu“, navodi ona.

Tri prvaka sa kojima smo razgovarali su iz različitih škola i kažu da svaki dan pohađaju nastavu i da vole da idu u školu.

Mateo ide u Osnovnu školu „Kizur Ištvan“ u Subotici. Za njega je škola veoma zanimljiva i voli da uči.

Vidak ide u Osnovnu školu „10. Oktobar“ u Subotici. Kaže da su mu srpski i matematika omiljeni predmeti.

Mia ide u Osnovnu školu „Jovan Mikić“ u Subotici i jako je zadovoljna i veoma se trudi da sve nauči i uradi sve obaveze koje ima.

„Volim kada imam puno domaćeg jer mi je to jako zabavno i imam jako puno obaveza. Ja prvo završim domaći pa se onda igram“, kaže Mia.

Mateo, Vidak i Mia se slažu da se u njihovim školama redovno nosi maska i da im ne smeta tokom trajanja školskog časa.

„Mi svaki dan dezinfikujemo ruke, kad uđemo u školu. Peremo ruke i moramo da stavimo masku da ne bi zarazili druge. Mogu malo da se skinu maske, ali samo kad ne pričamo. Kada imamo nešto da kažemo, onda moramo da stavimo maske da ne bismo druge zarazili“, objašnjavaju prvačići u glas.

Srednjoškolci: „Na ovaj način ne može da se savlada gradivo“

Jovana ide u Gimnaziju „Svetozar Marković“ u Subotici i kaže da je nastava veoma neorganizovana u školama. Njen razred je podeljen u dve grupe, jedne nedelje ide jedna grupa u školu, dok druga pohađa nastavu onlajn, a sledeće nedelje je obrnuto.

„Iskreno mislim da na ovaj način ne može da se savlada gradivo. Većina mojih vršnjaka bi se složila da je ovo jako loše, zato što je veoma loše organizovano. Ni sami profesori ne znaju kako treba da predaju i šta da rade, i dosta njih kaže, ’Snađite se sami, pogledajte na internetu, neka vam druga grupa prenese’, tako da ne znamo ni mi šta da radimo“, navodi Jovana.

Kako kaže, još uvek ne znaju kako će da izgledaju kontrolni i provere znanja.

„Mislim da je ovo baš loše i ne bi trebalo ovako. Može se pratiti na ovaj način nastava, dobijamo sve u pdf formatu, sve ono što se predaje u školi, ali nije to to, u svakom slučaju“, smatra Jovana.

Dodaje da se u hodnicima nose zaštitne maske i da je to jedino što treba da se poštuje.

„U učionicama niko ne nosi masku i svako ima svoju klupu. Ima nas 12 u učionici. Pojedini profesori dok predaju nose maske. Ispred škole, dole u dvorištu i u toaletu se ne nose maske. Svi se pridržavaju samo reda radi. Sredstvo za dezinfekciju obezbeđuje škola, ima ih u svakoj učionici i u hodniku“, kaže Jovana.

Srednjoškolac čiji su roditelji želeli da ostane anoniman zato što potiče iz male sredine kaže da se njemu ovakav oblik onlajn obrazovanja uopšte ne dopada i da ima utisak da su učenici prepušteni sami sebi.

„Polovina profesora uopšte ne drži onlajn časove, samo šalju zadatke. Dobro je što možda možemo da zabušavamo, ali će sve to tek imati posledice kasnije, kad se budem spremao za prijemni ispit na fakultet. Pitam se kako će to tada uopšte da izgleda“, objašnjava on.

On smatra da je nošenje maski smešno, jer se negde nose a negde ne nose i u tome nema mnogo logike.

„Nose se u učionici, kada treba da odgovaramo ili pitamo nešto. Tada učenici stave maske, a nakon što sednu oni ih skidaju. Na velikom odmoru se nose maske, a posle škole svi zajedno odu u kafić i nemaju maske“, objašnjava ovaj srednjoškolac.

Studenti: „Jako je teško pratiti onlajn nastavu, prepušteni smo sami sebi”

Mila Vukičević studira na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Do sada su imali nastavu preko Gugl učionice, Skajpa i Mudla (Moodle). Profesori su im slali sve materijale ili su snimali svoj glas i postavljali u Gugl učionicu, i na taj način su pratili nastavu.

„Mislim da je moguće onlajn ispratiti nastavu, ali iz mog ličnog iskustva, to je jako teško, zato što imamo dosta predmeta. Studiram nemački jezik i teško je jako kada moramo sami da učimo i moramo sami da prevodimo dosta toga, ali ćemo izdržati nekako. Tu motivacija najviše trpi jer nismo toliko motivisani kada moramo od kuće da radimo domaće i da učimo. Prepušteni smo sami sebi“, kaže Mila.

Ona navodi da sada mnogo više vremena provodi učeći nego što je to bilo pre pandemije.

„Moramo da prepišemo sve što nam pošalju, da dopunjavamo sve i da učimo. Mnogo više vremena nam treba i ne možemo da savladamo gradivo kao kada nam profesori uživo objasne“, objašnjava Mila.

Prema njenim rečima, studenti se pridržavaju mera zaštite od korona virusa.

„Pri ulasku na fakultet moramo svi da dezinfikujemo ruke i bez maski nije dozvoljeno da se uđe. Kontrolišu nas na ulazu. Podeljeni smo u manje grupe i bilo nas je od petoro do desetoro u učionici. Možda je to na početku trajalo samo nedelju dana nakon čega je bio zabranjen odlazak na fakultet“, kaže Mila.

Emir Kahrimanović takođe studira na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. On kaže da brucoši nekoliko puta nedeljno idu na predavanja, a ostali onlajn pohađaju nastavu.

„Oni koji imaju praktičnu nastavu, oni idu svakako. Mislim da sve zavisi od volje profesora i studenata. Ne primeti se toliko razlika, ako se ljudi potrude – do individualca je sve. Deluje mi da nema neke drastične razlike jer je moj smer svakako teorijski“, navodi Emir.

Poput Mile, smatra da se studenti pridržavaju mera zaštite, da su svesni problema i da nisu oni ti koji šire zarazu, kako se moglo čuti u pojedinim medijima, nego da virus šire isključivo neodgovorni građani.

Psiholozi: „Svakodnevna nastava najzdravija za učenike“

Psihološkinja u Osnovnoj školi „Kizur Ištvan“ u Subotici Dijana Mirković David rekla je za naš portal da ova škola broji 704 đaka i spada u ređe škole u kojima se nastava odvija svakodnevno.

„Deca se i ovako nalaze u specifičnim okolnostima, kao i nastavnici, s obzirom da se radi sa pola odeljenja i radi se skraćeno. Čini nam se da je ovo najzdraviji način da deca funkcionišu. Ograničenja su minimizirana i jedino se negde gubi socijalizacija jer se naša deca sve manje druže, sve više su distancirana. Oni su već generacija koja sve želi na brzinu, nastava postaje brza i sve mora brzo da se odradi, sa nekom fizičkom distancom što vremenom vodi i do socijalne distance“, kaže Mirković David.

Ona navodi da postoje i mnoge prednosti, da deca mogu da dolaze svaki dan u školu i da vide svog nastavnika i da nastavnik vidi učenika, što je veoma važno, pogotovo za viša odeljenja.

„Nama su tu uključene pubertetlije koji su dobrim delom sada u buntu, postaju lenji, komforni, traže izgovore da ne rade. Pre će otići za računar da bi se igrali, a ne da bi učili. Ovim načinom rada, nastavnik može da prati učenika, da ga usmerava, pohvali kada treba, ali isto tako i da ga pogura. Nema onih praznih rupa, da ga vidi sporadično kada se već gubi kontakt između nastavnika i učenika, što posle stvara dodatnu distancu prema radu od strane učenika“, objašnjava Mirković David.

Psiholog u Ekonomskoj srednjoj školi „Bosa Milićević“ u Subotici Igor Bem rekao je za naš portal da je potreba za kontinuitetom u radu i učenju u obrazovnom procesu suštinska, posmatrajući proces sa svih aspekata školovanja, odrastanja, razvoja, socijalizacije, ali ovakav način to ne omogućava u potpunosti.

“Nastavnici i učenici su se u proteklih par meseci obučili za korišćenje pojedinih platformi za učenje. Nastavnici pripremaju materijale, snimaju i drže onlajn časove, ali je i pored toga očekivano od učenika da samostalno realizuje određene aktivnosti i usvajaju znanja iz materijala koji dobijaju od nastavnika. Verujem da je svima ovo veliki izazov. Adaptacija na novonastalu situaciju izvesno podrazumeva promene, koje su često frustrirajuće za sve aktere u procesu, ali se svi trudimo da prepreke savladamo i što bolje se prilagodimo na trenutne uslove i omogućimo kontunuitet u radu“, smatra Bem.

Dodaje da u razgovoru sa učenicima, oni i sami izveštavaju o promenama u načinu učenja i pristupu radu, koji nije na nivou koji je bio tokom redovnog pohađanja škole, a efekti ovakvog načina rada će se videti u vremenu koje je pred nama.

Mirković David dodaje da će škola raditi na tome da grupa A i grupa B ne budu fiksirane, nego će se one međusobno mešati, kako učenici ne bi izgubili kontakt sa drugim delom odeljenja i da ostane taj osećaj bliskosti sa grupom.

„Sva deca u školskom obrazovanju već imaju rupu šest meseci, u smislu onlajn nastave, pa su dosta radila ali su možda manje uspela da nauče jer to nije najkvalitetniji oblik nastave. Deca u drugim školama koja pohađaju nastavu delom onlajn i delom u školi su stavljena pred veći izazov zato što gube kontinuitet rada. To zahteva visoku organizaciju i odgovornost od strane deteta i podršku porodice, dok su te škole pod određenim psihološkim pritiskom“, navodi Mirković David.

Bem je podsetio da su srednje škole organizovale svoj rad u skladu sa mogućim kapacitetima i izjašanjavanjem roditelja po kom modelu žele da njihova deca pohađaju nastavu.

“U pitanju su bile dve mogućnosti – kombinovani model (jedna nedelja onlajn a druga u školi) ili nastava na daljinu (onlajn). Naša škola radi po kombinovanom modelu i svega dva odsto učenika ima isključivo onlajn nastavu. Časovi u školi traju 30 minuta. Organizacijski je bilo vrlo zahtevno iskombinovati grupe i prilagoditi se zahtevima ali smo u tome uspeli i za sada ovaj način organizacije funkcioniše“, navodi Bem.

Mirković David smatra da je veoma važno razvijati odgovornost kod deteta, pohvaljivati dete u onome što uspe, kada pokazuje želju za radom.

„Prosto da negde primetimo da je to zahtevan momenat, da ono uspeva u tome i postaje samostalno, da računar koristi na pravi način, da to nisu samo igrice i filmovi. Moramo da pomognemo da dete organizuje dan, da tačno zna kad će da ustane, kad će da ide na trening ili na neke svoje vannastavne aktivnosti, kada će da prati nastavu i kad će da uči. Ako roditelj pomaže deci, reč je o višim odeljenjima, i uči umesto deteta, to dete nosi rizik da neće naučiti stvari koje su mu od važnosti i da će to uticati na količinu i kvalitet znanja“, objašnjava Mirković David.

Škola vodi računa o merama zaštite od širenja virusa

Ona navodi da su svi učitelji i nastavnici na početku školske godine razgovarali o merama zaštite od širenja korona virusa sa roditeljima, kao i sa učenicima o važnosti brige o sebi i o drugima.

„Oni to shvataju različito, ali to najviše zavisi od toga kako roditelji pristupaju pandemiji. Ako roditelji nemaju dvosmerne poruke, i ako kažu da se maske nose zato što se mora, onda je dete zbunjeno i ne zna šta da radi. Ako roditelj pristupa na jedan konstruktivan, zdrav i racionalan način, onda deca to prevazilaze bez nekih teškoća“, objašnjava Mirković David.

Dodaje da je saradnja dobra između roditelja i škole i da se ne dozvoljava da u školu dođe dete koje je bolesno.

Bem navodi da način na koji će se ići u školu zavisi isključivo od odluke nadležnog ministarstva.

„Organizacijska prilagođavanja su kontinuirana i zavise od novonostale situacije. U slučaju ukidanja mera i dobijanja uputstva da se krene sa redovnom nastavom, mi smo spremni“, kaže Bem.

Tekst na mađarskom jeziku možete pročitati na portalu Szabad Magyar Szó.