KATINA NEDILJA: POPRAŠENI DIREKTORI POPLAŠENI RADNIKA

To znate, dico moja, danas zovu nikim mobingom. Oma manja plata, drugo radno misto, pritnje otkazom, a mož ti se trevit i da te direktor plene, i ne možeš mu ništa jel on nije odgovoran prid zakonom već polaže račune samo svom šefu iz partije koja ga je metnila tu di jeste. Znate, dico, u poslidnje vrime ti direktori javni kuća, svi su niki sumljivog pedigrea. Pak ako imaje kake krivične prijave iz ranijeg života, pak ako se diče kupljenim diplomama, obaška ako baš uopće ne znaju poso koji tribaju da radit

Znate, dico, kod nas u poslidnje vrime sve češće mož čovik pročitat u novini kaku vist o tom da je niki direktor natuko svoje radnike. Jeto, u našoj varoši se tako već par nedilja divani o Muzičkoj škuli. Kaka cirkus se tamo zbiva i jel to po žanru komendija jel tragedija, ja vam ne bi znala kasti. Al vist je ta da je direktorica te škule jednoj zaposlenoj zavrnila ruku, na drugu nasrnila svojim tilom, i metnila kake lance u nikoj kancelariji da čeljad ne mogu prić njevoj sekretarici.

Direktorica te škule, dabome, tira po svom i kaže da je rič o takima što prave nevolje i da joj je tribalo cile dvi godine da uvede red međ brezobraznim nastavnicima-linčinama koji čak ni artije u dnevniku nisu tili popunjavat.

Ja sad ne znam kome virovat, al vrlo mi ne mriši pod nosom to što naša Muzička škula nije jedina ovaka. Bilo je slični visti i o direktorici nike subatičke fabrike „Biznis inkubator“, koja još uvik radi iako je i sud kazo da je bilo zlostavljanja na radu jedne tamo zaposlene. Slična prisuda je doneta i protiv direktora Istorijskog arhiva prija koju godinu. U obadva slučaja izrečena nika mala novčana kazna, i tiraj dalje.

Ondak, baš prija koju nedilju izbila je na svitlost dana i buna u glavnom madžarskom listu. Pobunili se novinari protiv svoje urednice, a ova, dico moja, ni pet ni šest, već njim odgovorila priko istog tog lista – na naslovnoj strani! Te njene kolege neradnici, te neće da iđu na teren, te ne znaju postavljajat pitanja. Sličnu propovid je na početku držo kod Mlične pece i direktor našeg lokalnog radija kad se prid njegovim kamerama i magnetofonima branio od optužbi kolega za cenzuru i maltretiranje.

E, dico moja, ovi slučajovi su samo vr ledenog briga. Koga god da sritnem na sokaku, a da je digod upošljen, nikom nije dobro. Sirota čeljad, koja za koru kruva zarađivaju kod privatnika, njima odavno nije kako triba i zbog tog su zdravo bisni na sve one koji rade po kakim javni kućama. Em njim manja plata, em rade na crno, em nemaje dana godišnjeg odmora, ne znaju šta je to plaćen prikovrimeni rad jel ne znaje ni koje njim je radno vrime, ne smiju se ni razbolit. Oma dobiju otkaz.

Još uvik je po pitanju ti prava radnika malo bolja situacija u javnom sektoru, al taj sektor je misto brezobrazni gazda uzjašio niki drugi andrak – politika. Stranke se pritvorile u biroe za zapošljavanje, pa koliko podiliš letaka el skupiš kaki potpisa, da ne kažem koliko si hamišan da druge ljudi privariš i privoliš da glasaje baš za tvoju opciju, toliko su ti veće šanse da te digod stranka uglavi. I sve bi to za tebe bilo lipo da se s vrimena na vrime vlast ne minji. Onda nastupaju nevolje. Jll ćeš prić u tu partiju iz koje ti je novi direktor, uvuć rogove i ćutit, jel ti ne gine kako maltretiranje.

To znate, dico moja, danas zovu nikim mobingom. Oma manja plata, drugo radno misto, pritnje otkazom, a mož ti se trevit i da te direktor plene, i ne možeš mu ništa jel on nije odgovoran prid zakonom već polaže račune samo svom šefu iz partije koja ga je metnila tu di jeste. Znate, dico, u poslidnje vrime ti direktori javni kuća, svi su niki sumljivog pedigrea. Pak ako imaje kake krivične prijave iz ranijeg života, pak ako se diče kupljenim diplomama, obaška ako baš uopće ne znaju poso koji tribaju da radit. A siroti radnici, oni ćute i trpe. I u tom javnom, još većma u privatnom sektoru. Uglavnom i ne razumim, jel mi nije jasno da se ne mogu takim organizovat i svi do jednog stat imenom i prizimenom da brane ono što njim je pravo. A ondak i i razumim zašto to ne rade. Ta nema države da i brani!

Jevo vam primer, dico. Kaže mi baš snaš Klara da je njezina ćer imala problema s direktorom u nikoj našoj javnoj kući. Svidila se direktoru snaš Klarina cura, tio je vodit u niku banju na stručno svitovanje. Ova odbila, jel zna šta je u banji umisto svitovanja čeka, a za kaznu je oma dobila niki „aneks ugovora o radu“, manju platu, na koncu i otkaz. Bilo je tu još tušta gadnog, al tako se svršilo. Pozvala cura inspekciju rada, prijavila svoje nevolje, a umisto pomoći, dobila odgovor: „Tako vam to danas iđe! Ako imate problem, nađite advokata, pa ga tužite!“. Od koji novaca, pita snaš Klara, a pitam i ja vas.

Taki divana, dico moja, slušam svaki dan. I kad mi kogod kaže da je baš zadovoljan kako mu je u fabriki i da poštiva svog direktora jel gazdu, jel i ovaj poštiva radnike, bit će prvi put. Ne znam kad smo postali vaki neljudi. Vrime to ispravit neće, bojim se. Dobro da ste očli.

Budite pozdravljeni,

Vaša Kata

[clear]