Bivša direktorica OŠ „Ljudovit Štur“ u Kisaču Ana Vozar izjavila je da je primer nametanja nove direktorice u toj školi mimo odluke Školskog odbora pokazao da se Nacionalni savet Slovaka, po čijim je instrukcijama u ovom slučaju postupio i resorni pokrajinski sekretarijat, “zaigrao”, kao i da je to telo ispolitizovano.
“Zbog svega toga, pokrenula se lavina, kolektiv se uzbrkao, kao i sindikati. Pokušali smo i da u pokrajinskom sektratijatu dobijemo odgovor, a tamo nam je rečeno da su oni postupili po mišljenju Nacionalnog saveta Slovaka. To je pobudilo sumnju da neko sa strane utiče na odluku sekratrijata”, kazala je Ana Vozar u emisiji Nezavisnog društva novinara Vojvodine “Nacionalni saveti kao partijski poligoni“.
Ona je dodala i da su zaposleni u školi uložili žalbu na odluku Nacionalnog saveta i zbog proceduralnih propusta prilikom izjašnjavanja o ovom pitanju.
Ana Vozar je navela i da škola u Kisaču nije jedina ustanova koja je “ovako prošla”, dodavši da se brojne zloupotrebe od strane nacionalnih savrta dešavaju i u drugim ustanovama.
“Sastav slovačkog savet danas izgleda više politčki nego što bi trebalo. Mislim da tu ima puno skoba interesa”, ocenila je ona.
Prema njenim rečima, i iz samog izbornog procesa u kojem je biran Savet bilo je jasno da će tu biti “puno stranačkih poslušnika i vladajuće stranke i drugih stranaka”, te da “tako izabrani” neće zastupati interese svoje zajednice.
Klasična zloupotreba moći
Istraživačica sa Instituta društvenih nauka Ksenija Marković izjavil je da kadrovske promene u školi u Kisaču predstavljaju “klasičan primer zloupotrebe moći”, ali i da to, nažalost, nije usamljen primer.
“U situaciji kad imamo urušene sve institucije, ovo nije izolovan slučaj. Ovde je reč o tome nacionalni saveti zapravo imaj isti problem kao i sve druge institucije u zemlji. A to su klasični poltički obračun i zloupotreba moći”, istakal je ona.
Dodala je da je ključni problem u tome što ne postoji mehanizam kontrole građana, odnosno mogućnost da ih građani pozovu na odgovornost.
Ksneija Marković smatra da ipak uvek mora postojati i inicijativa iz manjinskih zajendica, te da svaka zloupotreba mora da se prijavi i da se skreće pažnja na kršenje prava.
“Bojim se da je situacija u nacionalnim savetima odraz opšte političke klime i stanja u društvu, u kojem je sve podređeno partijskim interesima Nažalost, u Srbiji su politčke stranke zloupotrebile svoju poziciju i nametnule partijski uticaj i u nacionalnim savetima i u svim drugim institucijama. A to je posebno problematično ako imate političku strukturu koja nije demokratska”, ukazala je ona.
Prema njenim rečima, rano je iznositi procene kako oće se poslednje izmene izbornih propisa za mnjinske liste odraziti na broj mandata, ali smatra da velikih promena u tom pogledu neće biti.
Ksenija Marković je upozorila i da se može postaviti pitanje legitimiteta ovog izbornog procesa zbog toga što je RIK-u i naciponalnim savetima prepušteno da procenjuju da li određena lista zaista predstavlja manjinsku zajednicu.
“Kako država može nekog da registruje, pa da onda naknadno kad izađe na izbore dovodi u pitanje njegov legitimitet?”, zapitala je ona.
Trgovina mandatima
Novinar i član Nacionalnog saveta Rusina Jakim Vinaji ocenio je da i slučaj u Kisaču, ali i brojni drugi primeri pokazuju da se manjinska samouprava urušava.
“Ideja formiranja nacionalnih saveta od početka je bila da se manjinama omogući da same odlučuju o određenim pitanjima. Ali pokazalo se da mi danas ne znamo koja je uloga tih tela, da li oni služe samo za to da se ispoštuje neka forma…”, kazao je on
Vinaji je kritikovao i način finansiranja medija koji izveštavaju na manjinskim jezicima, navodeći da se sredstva troše netransparento i da najveći deo kolača dobijaju mediji koji su na liniji donosilaca odluka, te da niko ne pita zajednicu da li je zadovoljna tim projektom i da li je on opravdan.
Komentarišući poslednje izmene izbornih propisa koje se odnose i učešće manjinskih listi, on je ocenio da će na kraju “mandati koje će dobiti predstavnici manjina biti samo sredstvo za politčku trgovinu od koje će koristi imati oni koj već imaju najviše, a da će najmanje koristi imati manjinske zajednice.
“Iako se najviše govorilo o potrebi depolitizacije, nažalost u konstituisanju i funkcionisanju nacionalnih saveta dešavalo se sve suprotno tome”, naveo je on.
Emisija je emitovana na Fejsbuk stranici Nezavisnog društva novinara Vojvodine, a projekat je podržala Trag fondacija, u okviru programa “Aktivne zajednice”.
NDNV je serijal emisija “NDNV Media Hub” pokrenuo početkom aprila, povodom privođenja naše koleginice Ane Lalić.
Izvor: Autonomija
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.