Subotičanin Ertur Kurdali iz Norveške: Poverenje u sistem ključno

Norvežani “od Drugog svetskog rata nisu imali ovakvo vanredno stanje, verujem da su bili zbunjeni. Morali su da zatvore sve jer nisu znali šta ih čeka, a videli smo situaciju u Italiji i Španiji, to je bio horor. Sad, kad je prvi talas prošao, procenili su svoje kapacitete“, priča za Magločistač Ertur Kurdali, napominjući da on, kao i većina Norvežana, ima poverenje u sistem, državu i stručnjake koji iznose preporuke za ponašanje.

[divide icon=”circle” width=”medium”]

Poslednje dve nedelje broj obolelih od Covid-19 u Norveškoj se smanjuje i ova zemlja je, zajedno sa Austrijom, Danskom i Nemačkom, jedna od prvih koja je počela sa ublažavanjem restrikcija uvedenih pre pet nedelja.

Tako su u ponedeljak, 20. aprila, vrtići ponovo otvorili svoja vrata, što je prvi u nizu koraka postepenog popuštanja mera uvedenih da bi se usporilo širenje korona virusa među stanovništvom.

Kako ovo otvaranje vaspitno-obrazovnog sistema funkcioniše priča nam Ertur Kurdali, Subotičanin koji se prošle godine sa svojom porodicom odselio u grad Mandal na jugu Norveške gde radi kao vaspitač u predškolskoj ustanovi.

“Roditelji su zamoljeni da ne dovode decu u vrtić ukoliko ne moraju, a oko polovina dece je došlo. Dočekujemo decu ispred vrtića jer je roditeljima sada zabranjen ulazak kako bi se smanjio rizik zaraze, a grupe dece ulaze na različite ulaze”, priča Ertur za Magločistač.

[quote]Klovan Laboomba uveseljava i norveške klince

Ertur danas uspešno uveseljava i norveške dečake i devojčice kao što je naše male Subotičane.

Najmlađi Subotičani poznaju Ertura iz škole “Kizur Ištvan” gde je radio kao učitelj, kao i sa brojnih rođendanskih zabava na kojima je kao klovan zabavljao klince.

“Imao sam pet nastupa do sada i ovde, a dobro je što nemam konkurenciju, niko ovo ne radi u gradu gde ja živim. Ne zna još puno ljudi za mene, ali sad kad se smiri situacija sa koronom moći ću da se više reklamiram”, kaže Ertur, te dodaje da je morao da izbaci neke šale iz nastupa koje je u Subotici radio, poput one sa vodenim pištoljem, jer – “Ništa sa pištoljima ne može”.[/quote]

Vaspitačice i vaspitači, kaže, ne nose maske niti rukavice.

Važna uloga roditelja

“Nov način rada podrazumeva da je naša uobičajena grupa podeljena u tri mini grupe, u svakoj je po troje dece i nema mešanja među njima. Deca jedu posebno, svako za svojim stolom, a zajedno smo jedino kada izlazimo napolje. To je malo problematično jer bi oni, naravno, svi da se igraju, pa im prilazimo i kažemo da ne može baš tako. Vidim da su deca pripremljena i da su roditelji pričali sa njima. Svi znaju kako da dobro operu ruke, sigurno su puno vežbali kod kuće”, priča Ertur i objašnjava kako jedna grupa funkcioniše kao mala porodica, te je dozvoljeno da se približe jedni drugima, ali ta grupa ne sme da se meša sa drugim grupama iz vrtića, odnosno, treba da se drži razdaljina.

Na pranje ruku, distanciranje i dezinfekciju, stavljen je poseban akcenat, a kako bi striktne higijenske rutine deci bile zabavne, uz sličice ispravnog pranja ruku deci se pokazuju i kratki crtani filmovi napravljeni baš u ove svrhe, poput ovog:

Dezinfekcija alkoholom se radi u toaletima svaki put nakon što dete završi sa svojim poslom.

“I objekat se dezinfikuje svakodnevno, igračke, neke tri puta na dan, neke i četiri. Dobili smo tabelu sa uputstvima za to, a imamo i specifičan raspored koliko puta dnevno treba prati ruke”, kaže Ertur.

Norvežani imaju poverenje u sistem i državu

Deluje mu, međutim, da su vaspitači bili više zabrinuti od roditelja.

“Pitali su se – kako ćemo sve to deci da objasnimo. Mada je to možda i moj utisak, jer se kod nas često moralo improvizovati pa smo mi na to naviknuti. Primećujem ipak da Norvežani lakše menjaju sistem. Mi, kad neki sistem uspostavimo, kruti smo u promenama, dok oni lakše menjaju svoju rutinu. To je njihova velika prednost – ok, radimo nešto novo i ako ne uspe iz prve, nema veze, nije to ništa strašno.”

[quote]Norveška je malo manja od Srbije, sa 5,3 miliona stanovnika.

U vreme objave ovog teksta, u ovoj zemlji je registrovano 7.275 obolelih od korona virusa, od kojih je 186 preminulo od Codid-19.

Ukupno je testirano 148.656 osoba, dok je u Srbiji taj broj 48.636.[/quote]

Prodavnice, samoposluge, druge trgovine poput butika su otvorene, kao i kafići i restorani sa restrikcijama vezanim za broj osoba koje mogu da budu u objektu.

“Ali nisu posećeni kao što je to bilo ranije,” primećuje Ertur.

“Mislim da su se uplašili i zabrinuli na početku, gledajući vesti – imao sam taj utisak. Oni od Drugog svetskog rata nisu imali ovakvo vanredno stanje, verujem da su bili zbunjeni. Morali su da zatvore sve jer nisu znali šta ih čeka, a videli smo situaciju u Italiji i Španiji, to je bio horor. Sad, kad je prvi talas prošao, procenili su svoje kapacitete“, zaključuje Ertur, napominjući da on, kao i većina Norvežana, ima poverenje u sistem, državu i stručnjake koji iznose preporuke za ponašanje.

Nakon vrtića, u narednim sedmicama otvoriće se osnovne, potom i srednje škole.

Ograničeno kretanje u zemlji, ali bez policijskog sata

Norveška nije uvodila policijski sat, niti restrikcije kretanja za bilo koju starosnu grupu, ali jeste za kretanje u druge delove zemlje. Mere su se najviše odnosile na kretanje u manjim grupama do pet osoba, te održavanje fizičke distance među ljudima.

“Norvežani inače imaju distancu”, kaže Ertur, a zabrana koja ih je jako pogodila je zabrana odlaska u vlastite vikendice, pogotovo tokom uskršnjih praznika.

“Privremeni otkaz” brojnim Norvežanima

Preko 350.000 Norvežana je dobilo privremeni otkaz što podrazumeva da je poslodavac oslobođen obaveze plaćanja poreza, ali radni odnos nije prekinut. Oni to nazivaju “permitering”.

“Svako je od države dobio novac da može platiti račune, kupiti hranu i slično. Poslodavac je bio dužan dve nedelje da plaća zaposlenika nakon privremenog otkaza, međutim, država je preuzela obaveze za sve zaposlenike nakon dva dana. To će Norvešku da košta oko dve milijarde eura mesečno, tako da to nije jeftino”, kaže Ertur.

Ovo je jedna velika kriza, u svakom smislu – emotivnom, psihičkom, finansijskom, smatra on, ali kriza je uvek i šansa da se nešto promeni na bolje.

“Čak sam čuo da su kod Kineza u njihovom znakovnom pismu znakovi za krizu i šansu dosta slični. Kad god je neki veliki problem, to je i prilika da se ljudi ujedine”, zaključuje Ertur.

Razgovarala: Tatjana Ljubić (Magločistač)

[clear]