Na dan kada je zabeležen prvi slučaj zaraze koronavirusom, sve što su u Subotici novinari dobili bilo je spuštanje slušalice i odbijanje poziva. Ako novinari ne mogu da dođu do zvaničnika i postave pitanja u vezi sa koronavirusom koji se pojavio u Subotici, šta da očekuju građani, kome oni da se jave?
„Ako mi kao novinari ne možemo da dođemo do zvaničnika i postavimo pitanja, šta tek da očekuju građani, kome oni mogu da se jave?“, rekao je za Cenzolovku subotički novinar koji je u petak, 6. marta – kada je objavljeno da je u Subotici zabeležen prvi slučaj zaraze koronavirusom u Srbiji – bezuspešno pokušavao da dobije bilo kakvu informaciju o slučaju koji je uznemirio građane i koji su želeli da o tome što pre saznaju što je moguće više.
Za tako važne informacije morali su desetak sati da čekaju da u taj grad dođe ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
[quote color=”#000000″ bgcolor=”#e2e2e2″ bcolor=”#af2c28″]Prijatelj zaraženog muškarca je novinarki Nove S ispričao da je pokušavao da dođe do bilo koga iz nadležnih službi da mu kažu da li bi trebalo da bude pregledan ili smešten u karantin. Kada je pozvao bolnicu, rekli su mu da zove Infektivno, u Infektivnom da zove infektologa, on mu je rekao da trenutno vozi, u Ministarstvu zdravlja su mu rekli da zove Sanitarnu inspekciju u Subotici, tamo se uključivao faks, onda mu je infektolog, kad ga je konačno dobio, rekao da on nije nadležan[/quote]
Informacije koje javnost dobija u protekla četiri dana su centralizovane i dolaze jedino iz Beograda, od ministra zdravlja i epidemiologa Predraga Kona.
Tako su novinari i građani u Subotici ostali uskraćeni za izjave lokalnih epidemiologa, zdravstvenih radnika, pa i samog gradonačelnika o tome zbog čega ovaj grad nema kontakt osobu koja bi na adekvatan način obaveštavala novinare o temi za koju vlada ogromno interesovanje javnosti. I koja je važna za zdravlje ljudi – ni oni koji su se interesovali kako da provere zdravstveno stanje zbog kontakta sa zaraženim nisu mogli da dođu do te informacije.
Na taj način se povećao i broj lažnih informacija na društvenim mrežama.
„Dok mi deset sati čekamo ministra, koji je jedini pozvan da daje izjave, po društvenim mrežama se masovno šeruju dezinformacije. U svim ranijim krizama postojala je bar jedna osoba u Subotici koju su novinari mogli u bilo koje doba pozvati i dobiti najaktuelnije informacije. Ono što su novinari sada dobili jeste spuštanje slušalice i odbijanje poziva“, ističu pojedini subotički novinari, koji su nas zamolili da ne objavljujemo njihova imena, pošto misle da bi im u Subotici zbog ovakvih izjava bilo onemogućeno da dođu do bilo kakvih informacija.
Nova S i N1: Nemoguće dobiti bilo kakvu informaciju
Novinarka Televizije Nova S Sanja Ignjatović Eker za Cenzolovku kaže da je u petak, kada je objavljeno da je zabeležen prvi slučaj koronavirusa i da je pacijent u izolaciji u Opštoj bolnici u Subotici, bilo logično da će se mnoge novinarske ekipe uputiti u taj grad da izveštavaju.
Pokušaj da gledaocima daju tačnu, proverenu i preciznu informaciju u ovako delikatnoj situaciji, sa mesta gde je slučaj zabeležen, samo je delimično urodio plodom.
„Već na putu ka Subotici bilo mi je jasno da od predstavnika Grada i Opšte bolnice u Subotici nećemo imati baš nikakvu zvaničnu izjavu, niti informaciju. Rečeno nam je ‘da je ministar sve rekao na vanrednoj konferenciji’. Posle našeg objašnjenja da ćemo te izjave svakako koristiti, ali da su nam neophodne informacije o tome kako će bolnica danas funkcionisati, u smislu da li da se pacijenti javljaju direktno bolnici u slučaju potrebe, kome da se obrate ako su bili u kontaktu sa zaraženom osobom i sve ono što građane interesuje u ovakvoj situaciji, ponovo smo dobili isti odgovor, da izjava u bolnici neće biti“, navodi Ignjatović Eker.
[quote color=”#000000″ bgcolor=”#e2e2e2″ bcolor=”#af2c28″]Utisak Nataše Kovačev sa N1 je da su nadležni rešili da strogo centralizuju informisanje i spreče da se u javnosti pojavi bilo šta što nije kontrolisano, a da je rezultat bio upravo suprotan i da se pojavilo more neproverenih informacija koje su samo mogle doprineti širenju panike[/quote]
Novinarka N1 Nataša Kovačev potvrđuje za Cenzolovku da je u danu kada je registrovan prvi slučaj zaraze koronavirusom u Srbiji, u gradu u kome se pojavio bilo nemoguće dobiti bilo kakvu informaciju od nadležnih.
„U subotičkoj Opštoj bolnici govorili su da po nalogu Ministarstva zdravlja neće davati izjave za medije, ali i da nemaju ništa novo da nam kažu u odnosu ono što je rečeno na pres konferenciji koju su tog jutra održali ministar i epidemiolozi. Isti odgovor dobili smo i u Zavodu za javno zdravlje Subotice. Gradska vlast takođe nije bila voljna da novinarima odgovara na pitanja o tome da li će i na koji način pojava koronavirusa uticati na funkcionisanje grada i održavanje javnih skupova“, kazala je Kovačev.
Ona je dodala da su i u privatnoj klinici, u kojoj se oboleli najpre lečio od upale pluća, bili nemi na pozive Televizije N1. Dvoje zaposlenih u toj klinici, kako je kasnije objavljeno, takođe je bilo pod nadzorom.
Novinarima gotovo sva vrata zatvorena
Sanja Ignjatović Eker je potvrdila da su kod predstavnika Grada Subotice naišli na zatvorena vrata.
„Sa njima nismo uspeli čak ni telefonom da stupimo u kontakt, pa smo tako ostali uskraćeni za informacije da li će ili neće biti otkazana javna okupljanja, manifestacije, uvedene vanredne mere i slično. To smo saznali tek kasnije posle podne, kada su poslali saopštenje sa sastanka Kriznog štaba. Čak ni to saopštenje nisu dobili svi mediji – jer nas, pretpostavljam, nemaju sve u mejling listi – nego su nam kolege prosleđivale mejl“, ističe novinarka Televizije Nova S.
Utisak Nataše Kovačev je da su nadležni rešili da strogo centralizuju informisanje i spreče da se u javnosti pojavi bilo šta što nije kontrolisano, ali da je rezultat bio upravo suprotan:
„More neproverenih informacija koje su samo mogle doprineti širenju panike. Čak je i najavu da ministar zdravlja dolazi u Suboticu u ranim večernjim satima bilo teško proveriti. Novinarima je na kraju preostalo jedino da ga sačekaju i, ako se pojavi, postave mu pitanja na koja su čitavog dana pokušavali da dobiju odgovore.“
Sanja Ignjatović Eker smatra da je u ovakvoj situaciji, kada je gotovo ceo svet na nogama zbog koronavirusa, nužno da i u Srbiji sve nadležne institucije međusobno koordiniraju, da se jasno zna ko može da izlazi pred novinare sa zvaničnim informacijama.
[quote color=”#000000″ bgcolor=”#e2e2e2″ bcolor=”#af2c28″]Neophodne su nam informacije o tome kako će bolnica funkcionisati – da li da se pacijenti javljaju direktno bolnici u slučaju potrebe, kome da se obrate ako su bili u kontaktu sa zaraženom osobom i sve ono što građane interesuje u ovakvoj situaciji. Dobili smo odgovor da izjava u bolnici neće biti (Sanja Ignjatović Eker, Nova S)[/quote]
Ali bi i nadležni morali da razumeju novinare koji očekuju da na raspolaganju moraju imati osobu koja je zadužena da im pruži informaciju.
„U suprotnom, dešava se to da smo toga dana u Subotici sve nezvanično saznavali. Desilo se i to da mi je ispred bolnice, dok sam izveštavala, prišao prijatelj zaraženog muškarca i ispričao da od jutra, na dan kada je objavljen slučaj korone, pokušavao da dođe do bilo koga iz nadležnih službi da mu kažu da li bi trebalo da bude pregledan ili smešten u karantin, jer je oko dve nedelje ranije bio u kontaktu sa zaraženim. Kada je pozvao bolnicu, rekli su mu da zove Infektivno, u Infektivnom da zove infektologa, on mu rekao da trenutno vozi, da ga pozove za 10 minuta. U Ministarstvu zdravlja su mu rekli da zove Sanitarnu inspekciju u Subotici, koja je nadležna za koronavirus, tamo se uključivao faks. Onda mu je infektolog, kad ga je konačno dobio, rekao da on nije nadležan. Na kraju je taj muškarac došao u Opštu bolnicu, gde je u razgovoru sa epidemiologom zaključio da nije u rizičnoj grupi“, ispričala nam je Ignjatović Eker.
Prema njenim rečima, taj primer dobro opisuje kakve su informacije potrebne građanima. Upravo takve informacije su i novinari tog dana želeli da dobiju od nadležnih u bolnici u Subotici, ali nisu uspeli. Do njih su došli tek na kraju dana, kad je ministar Lončar stigao u Suboticu.
Po rečima Sanje Ignjatović Eker, od novinara svi očekuju da izveštavaju objektivno, istinito i da pravovremeno pruže sve informacije od javnog interesa, ali da tog dana to nije bilo moguće jer su im gotovo sva vrata bila zatvorena.
RTS je sutradan dobio izjavu direktora Opšte bolnice u Subotici.
„Ne vidim zašto je bio problem da dan ranije i televizijama Nova S, N1 i kolegama iz nekoliko lokalnih medija direktor bolnice takođe da izjavu i odgovori na pitanja od značaja za građane“, rekla je Ignjatović Eker.
[quote color=”#000000″ bgcolor=”#e2e2e2″ bcolor=”#af2c28″]
BEZ ODGOVORA OD MINISTARSTVA ZDRAVLJA I GRADONAČELNIKA SUBOTICE
Cenzolovka do objavljivanja ovog teksta nije dobila odgovore od Ministarstva zdravlja i od gradonačelnika Subotice Bogdana Labana o tome zbog čega je davanje informacija centralizovano, te da li će subotički novinari dobiti kontakt osobu koja će biti zadužena za informisanje javnosti.
Zasad, građani Srbije, a pre svega oni koji su boravili u rizičnim područjima, neophodne informacije mogu da dobiju putem broja 064/8945-235.
Situaciju u Srbiji možete pratiti na sajtu koji je pokrenulo Ministarstvo zdravlja: covid19.rs. Podaci na sajtu se ažuriraju dva puta dnevno, u 8 i u 18 časova.
[/quote]
3 Komentara na
“NOVINARI U SUBOTICI NEMAJU KOME DA SE OBRATE ZA INFORMACIJE O KORONAVIRUSU”
Uh, jebote, jači neki novinari iz baš uglednih medijskih kuća … Ni na oranju ne bi pronašli zemlju … Ovaj tekst je najobičnije palamuđenje zlonamernih nesposobnjakovića
Nazalost postoji i preti korona virus ali je dosta vec samo o tome ceo dan pricati, samo na toalet papiru jos nema vesti o tome ! Ima puno drugi tema i mozda cak i vaznije od korone molim Vas predjite i na neku drugu temu , novinari i sve medije vec postaju dosadni, znam pisati o koroni je vrlo laka tema ali sto je suvise ipak je preterano suvise.
Sta reci… Dno dna.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.