Ustavni sud Srbije proglasio nezakonitim nekoliko stavova Odluke kojom je uređeno sahranjivanje u Subotici, a koja je pre nekoliko godina izazvala veliku buru nezadovoljstva privatnih pogrebnika u Subotici, koji su tvrdili da time javno preduzeće za sahranjivanje ima monopol.
Svojom odlukom, Ustavni sud je za nezakonit proglasio stav po kojem se pod „drugim radnjima“ uz pojam sahranjivanja podrazumevaju „radnje vezane za prenos posmrtnih ostataka unutar groblja, čuvanje posmrtnih ostataka u rashladnom uređaju, kao i priprema prostorije za izlaganje gde se porodica tokom unapred određenog vremena oprašta od pokojnika, organizacija pogrebne svečanosti, kao i organizacija povorke i ceremonijala kod mesta sahranjivanja“.
Takođe, nezakonitim su proglašeni pojedini stavovi koji se odnose na vršioca komunalne delatnosti, i to u delu po kojem poslove uređivanja i održavanja grobalja Grad može poveriti crkvi odnosno verskoj zajednici na osnovu podnetih zahteva, ali ne i stav po kojem je lokalno javno preduzeće zaduženo za održavanje grobalja i sahranjivanje, dok privatni pogrebnici mogu da se bave samo zbrinjavanjem i prevozom pokojnika.
Za takvu odluku sud nalazi opravdanje da je već poništio stav koji definiše „druge radnje koje se smatraju sahranjivanjem“.
„Iz ovoga proizlazi i da se članom 6. stav 1. Odluke, nakon utvrđivanja da odredbe člana 2. stav 2. Odluke nisu u saglasnosti sa zakonom, više suprotno zakonu ne uspostavlja monopolski položaj Javno komunalnog preduzeća, što je bio slučaj pre utvrđivanja nesaglasnosti sa zakonom člana 2. stav 2. Odluke, kojim je suprotno zakonu definisan pojam sahranjivanja“, navedeno je u Odluci suda.
Ovo je drugi put da se Ustavni sud Srbije bavi načinom na koji se uređuje sahranjivanje u Subotici.
Januara 2016. godine Ustavni sud Republike Srbije ocenio je kao nezakonitu Odluku o uređenju i održavanju grobalja i sahranjivanju na teritoriji Subotice, zbog toga što pojedine njene odredbe koje se tiču angažovanja privatnih preduzeća nisu u saglasnosti sa zakonom.
Kako je navedeno u odluci suda, na osnovu podnete inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti, utvrđeno je da nadležno javno preduzeće ne može poveravati drugim preduzećima poslove iz ove oblasti, jer je to u suprotnosti sa Zakonom o komunalnim delatnostima.
„Ustavni sud ukazuje da, za razliku od prethodnog Zakona o komunalnim delatnostima, koji je predviđao da pojedine poslove iz okvira svoje delatnosti javno komunalno preduzeće može poveriti drugom preduzeću ili preduzetniku – važeći Zakon ovu mogućnost ne poznaje. Komunalnu delatnost održavanja groblja, sahranjivanje ili kremiranje mogu obavljati isključivo javna preduzeća ili privredna društva u kojima je većinski vlasnik od najmanje 51 odsto Republika Srbija ili jedinica lokalne samouprave“, navedeno je tada, između ostalog, u odluci suda.
Takođe je navedeno da Skupština grada Subotice spornu odluku, koja je doneta 1998. godine, skoro četiri godine nije uskladila sa novim zakonskim rešenjima iz 2012. godine, iako je imala prelazni period od šest meseci.
Nakon ove odluke Ustavnog suda, Skupština grada pripremila je i usvojila novu odluku o sahranjivanju, nakon dvočasovne rasprave i četrnaest odbijenih amandmana, čije pojedine odredbe su sada proglašene nezakonitom,
Privatni pogrebnici su nakon toga pokrenuli prikupljanje potpisa za građansku inicijativu za izmenu pomenute odluke. Prikupljeno je više od 15.000 potpisa koji su predati Skupštini grada.
Skupština je nakon toga usvojila zaključak kojim je prihvaćena inicijativa. Međutim, umesto izmene odluke, zaključkom je naloženo nadležnima da u roku od 90 dana razmotre modalitete kako bi bila omogućena konkurencija u pogrebnoj delatnosti.
Tvrdnje pogrebnika potkrepila je i Komisija za zaštitu konkurencije, koja je u odgovoru privatnim pogrebnicima potvrdila da pojedine odredbe narušavaju načelo konkurencije.
Izvor: RTV
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.