MANJINSKO INFORMISANJE U SRBIJI U TEŠKOM POLOŽAJU: SLOBODNI MEDIJI JEDVA PREŽIVLJAVAJU

Najveći broj medija koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina uglavnom su pod uticajem glavnih manjinskih stranaka u svojim zajednicama. ”Mejnstrim” mediji su pod uticajem ili kontrolom političkih elita, kritički glasovi su proterani, a umerene i argumentovane debate ne postoje. Mala šaka slobodnih medija jedva preživljava, njihovi najveći izazovi su ljudski i finansijski resursi. Ovi mediji su neretko izloženi ignorisanjem od strane lokalnih političkih funkcionera i predstavnika javnih preduzeća, koja često ne odgovaraju na novinarska pitanja od javnog značaja. Teško je živeti na jednom manjinskom tržištu, koji je svaki dan sve manji zato što građani odlaze iz ove države.

[divide width=”medium”]

Norbert Šinković, foto: Autonomija.info

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Norbert Šinković izjavio je da je manjinsko informisanje u Srbiji u izuzetno teškom stanju, kao i da je značajan broj manjinskih medija ugašen kao rezultat neuspešne privatizacije, a oni koji su preživeli taj period su dobrim delom pali u ruke nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

“Ovo uglavnom znači da su pod uticajem glavnih manjinskih stranaka u svojim zajednicama. Nažalost nisam siguran u kojoj meri su nacionalni saveti spremni da obezbede autonomiju tim redakcijama i da poštuju slobodu medija. Oni mediji koji pokušavaju da prežive u tom suženom medijskom prostoru zaslužuju svaku podršku kako NDNV-a tako i građana”, rekao je Šinković.

Prema rečima Šinkovića, slobodni mediji, stvarali oni na srpskom ili na bilo kom manjinskom jeziku u Srbiji, dele iste probleme, iako su u manjinskim medijima svi ti problemi jače prisutni.

“Ovo je pre svega zato što malo ko se bavi manjinskim informisanjem. Tema je marginalizovana, često i žrtvovana zarad političkih poena. Nedostatak kvalitetnih kadrova, mala zajednica koja ne može da finansira opstanak slobodnih medija ili medija civilnog društva, samo dalje otežavaju položaj tih novinara”, smatra Šinković.

Čaba Presburger, foto: Natalija Jakovljević

Urednik mađarskog portala hu.autonomija.info, čiji je osnivač NDNV, a koji postoji od 2015. godine, Čaba Presburger rekao je da u mađarskoj nacionalnoj zajednici danas skoro i da nema pluralizma.

“’Mejnstrim’ mediji su pod uticajem ili kontrolom političkih elita, kritički glasovi su proterani, a umerene i argumentovane debate ne postoje. A mala šaka slobodnih medija jedva preživljava, imaju stalne finansijske ali i kadrovske probleme. Nedostatak dobrih kadrova (novinara, urednika, snimatelja itd.) je inače jedan od krucijalnih problema ne samo slobodnih medija nego i ostalih, no propagandne mašinerije i partijska glasila možda ne gledaju na to kao na problem, nego kao na mogućnost, ali to je već druga priča”, kazao je Presburger.

Janoš Toke (privatna arhiva)

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika Családi Kör (Porodični Krug), osnovanog 1990. godine, Janoš Toke rekao je da je to list za celu porodicu, da svim članovima porodice, od najmlađeg do najstarijeg, nudi nešto interesantno, i da sadrži što više tekstova o ljudima iz Vojvodine.

Toke je podsetio da je list od jula 2017. godine preuzela Fondacija Sloboda Štampe, čiji je osnivač portal Szabad Magyar Szó (Slobodni Mađar So). Koncept je ostao isti, samo je nedeljnik kadrovski“podmlađen”.

[quote color=”#000000″ bgcolor=”#e8e8e8″ bcolor=”#af2c28″]Takođe, osnovan je i portal Slobodna Reč, kaoi fejsbuk stranica gde se najzanimljiviji članci prevode i objavljuju i na srpskom jeziku.[/quote]

Kako je Toke rekao, Csaladi Kor ne trpi pritiske, iako su pojedini političari iz Saveza Vojvođanskih Mađara (SVM) odbijali da im daju izjavu ili intervju.

“Naši šefovi su čitaoci, a ne političke organizacije ili Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine. Generalno je teško živeti na jednom manjinskom tržištu koji je svaki dan sve manji zato što mnogi građani beže iz ove države”, kazao je Toke.

Dodao je da i drugi mediji imaju problema sa dobrim kadrovima, i da im nedostaju novinari.

“Nekima možda i više ne trebaju profesionalni novinari, dovoljni su im i držači mikrofona ili diktafona, ali kod nas nije tako. Dopisnike imamo, ali nam trebaju novinari”, rekao je Toke.

Izlazak iz zatvorene manjinske kutije

Vladimira Dorčova Valtner (privatna arhiva)

Osnivačica i odgovorna urednica srpsko-slovačkog portala Storyteller iz Maglića, koji je nastao krajem 2017. godine, Vladimira Dorčova Valtner rekla je da je više razloga uticalo na njenu odluku da prestane da radi u pokrajinskom manjinskom mediju kao urednica: od spoljašnjih i unutrašnjih pritisaka.

“Od političkih pritisaka od strane tadašnje opozicije u Nacionalnom savetu Slovaka, do unutrašnjih redakcijskih u koje je spadalo ponekad nerazumevanje moje vizije modernog manjinskog lista sa online izdanjem i intimnih razloga, kao što je moja stalna potreba za novinarskim izazovima u obradi i formatiranju novinarskih priča i želja da izađem iz zatvorene manjinske kutije”, kazala je Dorčova Valtner.

Kako je rekla, redakcija ne trpi konkretne pritiske, ali se dešava da vladajuće političke (i manjinske) strukture ne odobravaju njihove medijske projekte i da lokalna vlast ne odgovara na njihova pitanja.

“Ono sa čime se poslednjih meseci suočavamo jeste ignorisanje našeg medija od strane lokalnih političkih funkcionera i rukovođećih u lokalnim javnim preduzećima, kada na naša novinarska pitanja od javnog značaja apsolutno ne odgovaraju, odnosno totalno ignorišu i pitanja, i naš portal”, kazala je Dorčova Valtner.

Slično ostalim medijima, najveći izazov ovog portala su ljudski resursi, jer redakcija ima novinare i fotoreportere koji su angažovani jedino po projektima.

“Nemamo zaposlene novinare i to je posledica finansijskih izazova, jer projektno finansiranje je dobro samo za te konkretne projekte, ali ne i za finansijsku stabilnost i održivost, odnosno za zapošljavanje novinara”, smatra Dorčova Valtner.

[quote color=”#000000″ bgcolor=”#e8e8e8″ bcolor=”#af2c28″]Dorčova Valtner je rekla da je portal Storyteller pokrenut pre tri godine u formi bloga još u vreme kada je radila u listu “Hlas ljudu” kao odgovorna urednica, ali već tada je najavila svoj odlazak i na blogu je počela da gradi svoju zajednicu, kada je u startu odlučila tri stvari: da se isproba u preduzetničkom novinarstvu, da portal bude dvojezičan i da se prave priče u raznim formatima koje inspirišu na promene uz naglasak na digitalnom storytellingu. Objavljuju se i analitički tekstovi, kraće reportaže i vesti. Takođe, prate se i svetski novinarski trendovi: od digitalnog storytellinga, sa svim segmentima koji prate ovu vrstu novinarstva, do podkasta i offline događaja.[/quote]

Novinari da preuzmu odgovornost za sopstvenu karijeru

Šinković smatra da je saradnja među manjinskim medijima više nego potrebna, a NDNV kroz svoje programe nudi i povezivanje novinara, ali i mogućnost zajedničke saradnje.

“Naš portal Autonomija.info na mađarskom jeziku je jedna od tih mogućnosti. Mislim da je saradnja ključ opstanka, ali istovremeno je bitno i to da novinari preuzmu odgovornost za sopstvenu karijeru i da ako već nemaju slobodu u svojim redakcijama, neka pokrenu sopstvene medije, kao medije civilnog društva. NDNV je uvek tu da im pomogne”, kazao je Šinković.

Dodao je da će se NDNV ove godine naglašeno baviti novinarima i novinarkama na lokalu, da vide koje su njihove potrebe, da ih ohrabre, da im pokažu da nisu sami i ponude im rešenja.

“Upravo ovih dana se završava selekcija 20 mladih pripravnika i pripravnica, koji će na platformama NDNV ali i kod partnerskih medija raditi sa starijim kolegama i usvajati nove veštine. Naša želja je da njima obezbedimo mesto u tim redakcijama. Činjenica da imamo više od 50 prijavljenih a dobar deo govori neki manjinski jezik, pokazuje da uprkos bednoj situaciji u medijima, mladi su spremni da rade i da uče. To je ono što nas ohrabruje”, kazao je Šinković.

Presburger je rekao da je njihova primarna ciljna grupa mađarska nacionalna zajednica u Vojvodini ali i šira čitalačka publika regiona, dakle svi oni koji se interesuju za dešavanja vezana za vojvođansku mađarsku zajednicu.

“I naši autori su oni koji su na neki način vezani za ovu zajednicu, dobro poznaju lokalne prilike, slobodnog su uma, imaju svoje mišljenje i kritički stav prema vlastodršcima i, što je jako bitno, da pišu pod svojim imenom i prezimenom, to jest ne kriju se iza pseudonima kada pišu komentare. Naše teme su vezane za javni život i političku scenu Vojvodine i vojvođanske mađarske zajednice”, kazao je Presburger.

Toke je rekao da Családi Kör uglavnom kupuju penzioneri, ali da list u poslednje vreme ima i mlađu čitalačku publiku, bavi se temama koje se tiču svih starosnih kategorija, iz različitih oblasti koje se tiču dešavanja u Vojvodini, i u svetu.

Csaladi Kor (Porodični Krug)

“Od celog prihoda 85-90 odsto zarađujemo od prodaje novina, a ostalo sakupljamo na konkursima, zbog toga nas je samo petoro u redakciji. Nedavno smo podigli cenu lista sa 100 na 120 dinara, što se nije odrazilo na dosadašnji tiraž ovog nedeljnika”, kazao je Toke.

Családi Kör ima saradnju i sa mađarskim portalom Szabad Magyar Szo, portalom Magločistač i drugima.

Obzirom da je reč o tradicionalnom mediju, Toke smatra da će novine uskoro biti luksuz, zato što štampa mora da bude na kvalitetnom papiru gde možete da čitate istraživačke i druge interesantne tekstove, zbog toga Családi Kör svoju budućnost vidi na internetu.

“Zbog toga smo sad i napravili novu stranicu za Családi Kör, i imamo pretplatu na PDF varijantu, i tako bilo ko, iz bilo koje zemlje može da čita najnoviji broj našeg lista. Onaj, ko na primer živi u Mađarskoj ili u Nemačkoj, i danas pretplati na Családi Kör, dobije PDF, i ako izrazi želju, štampano izdanje mu pošaljemo na odabranu adresu u Srbiji”, kazao je Toke.

Dorčova Valtner je rekla da Storyteller insiraciju crpi iz lokalne zajednice jer su se opredelili da im ona bude fokus, a teme koje se često obrađuju jesu iz oblasti kulture, pa i kultura otpora koja je bila jedna od njihovih tema za serijal članaka, zatim, ekologija, društvene teme, ljudska i manjinska prava i drugo.

“Volimo da predstavljamo ljude i njihove priče koje su drugačije: od devojaka i žena koje rade organske bašte i prirodne preparate, znači i žene su nam u fokusu. Jednom rečenicom: teme i priče od javnog značaja”, kazala je Dorčova Valtner.

Dodala je da se njihovi dugoročni planovi ogledaju u kadrovskoj i finansijskoj stabilnosti i novinarskoj profesionalnosti, to jest, da portal bude održiv da bi mogao da informiše o pričama od javnog značaja i da ima izgrađenu svoju zajednicu.

“Veliki zalogaj za nas će biti pripremiti realan i održiv medijski biznis model koji će verovatno doneti neke transformacije u redakciji i na portalu, ali to će biti neophodno jer naša vizija je da “Storyteller” bude slovačko-srpski lokalni portal koji je nezavisan i objektivan i koji i kroz online izveštavanje i kroz offline događaje motiviše članove i članice naše zajednice da aktivno učestvuju u promenama i izgradnji boljeg društva”, smatra Dorčova Valtner.

Manjinski mediji izloženi političkim pritiscima

Šansu za promenu stanja u manjinskim medijima, prvenstveno onima koji su pod kontrolom nacionalnih saveta, još pre dve godine u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine videli su u Izmenama zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, želeći da se promena odnosa prema manjinskim medijima zakonski okviri kroz taj proces. Tada je donet i priručnik pod nazivom “Informisanje na jezicima nacionalnih manjina – na sporednom koloseku”.

žužana Serenčeš, foto: Autonomija.info

Međutim, već radna verzija predloga izmena koje su u međuvremenu usvojene, u ”informativnoj sferi” zapravo nije ponudila nikakva nova rešenja kojima bi se mogle otkloniti već opisane manjkavosti, a tiču se pre svega odgovornosti i obaveza manjinskih nacionalnih saveta kao osnivača ustanova i privrednih društava, odnosno fondacija kao izdavača medija, kao i sve do sada nerešenog pitanja finansiranja ovih izdavača.

“Radnom verzijom, slično ranijem zakonskom rešenju, ponovo je propuštena prilika i potreba da se utvrde i preciziraju ne samo osnivačka prava nacionalnih saveta nacionalnih manjina, nego i principi njihove odgovornosti u ovoj oblasti kao, praktično, posrednih (preko ustanova, privrednih društava i fondacija) osnivača manjinskih medija”, ocenila je tada medijska ekspertkinja Žužana Serenčeš.

Po njenoj oceni ponuđenih izmena zakona, očiti su nedostatak i slabašnost

propisanih mehanizama koji bi trebalo da zaštite uređivačku autonomiju i nezavisnost.

“Dodatno onespokojava i činjenica da se u posebnom Akcionom planu

za ostvarivanje prava nacionalnih manjina u delu koji se tiče informisanja na jezicima nacionalnih manjina pitanje medijskih sloboda i pluralizma, odnosno zaštite od političkih pritisaka na uređivačku politiku – ne pominje niti jednom rečju. Tim više, zbog javnog interesa koji treba da se ostvaruje kroz rad medija čiji izdavači su ustanove, privredna društva, odnosno fondacije osnovane od strane manjinskih nacionalnih saveta, odnosno potrebe da se osigura da oni izveštavaju na način koji je u najboljem interesu manjinske zajednice kao složene celine, a ne samo njenih delova, neophodno bi bilo Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina jasno definisati i odgovornost i obavezu nacionalnih saveta kao osnivača da stvore odgovarajuće pretpostavke i uslove koji će obezbediti i osigurati ostvarivanje javnog interesa u obaveštavanju/informisanju manjinske zajednice. Nadasve u pogledu obaveze da mediji koje izdaju ustanove, privredna društva i fondacije koje su osnovali moraju istinito, blagovremeno, potpuno, nepristrasno i profesionalno da informišu građane-pripadnike manjinske zajednice, zadovolje potrebe u informisanju svih delova (manjinskog) društva, bez diskriminacije, omoguće slobodno formiranje i izražavanje njihovog mišljenja, da podstiču pluralizam političkih, verskih i drugih ideja i omoguće manjinskoj javnosti da bude upoznata sa tim idejama, ne služeći interesima pojedinih političkih stranaka i verskih zajednica, kao ni bilo kom drugom pojedinačnom političkom, ekonomskom, verskom i sličnom stanovištu ili interesu”, ocenila je Serenčeš tom prilikom.

Piše: Natalija Jakovljević

Tekst na mađarskom jeziku pročitajte na portalu Szabad Magyar Szo (Slobodni Mađar So)