Žitelji Malog Iđoša od jula prošle godine uporno, i za sada neuspešno, traže da se pronađu i kazne zagađivači rečice Krivaje koja na svom 109 kilometara dugom toku protiče i kroz ovu varoš i iz koje se širi nesnosan miris.
U Ekološkom udruženju Grinhed smatraju da se radi o industrijskom organskom zagađenju koje se upušta u vodotok u Industrijskoj zoni kod Bačke Topole.
“U više navrata imali smo okrugle stolove. Jednom prilikom saradnici Zavoda za zaštitu javnog zdravlja u Subotici vadili su ozorke i analizirili fizičko hemijsku i mikrobiološku ispravnost. Tada je utvrđeno da je u Krivaji sasvim zamro život”, kaže predsednica Udruženja Grinhed, biolog Valerija Puškaš.
Sedamdesetdvogodišnji Jožef Vehonj čiji plac izlazi na samu obalu Krivaje kaže da je smrad koji se širi često nesnosan a dobro se seća kada je Krivaja puna ribe i kupača.
“Rodom sam iz Bačke Topole. Tamo smo se kupali. Iđiška omladina je upravo na Krivaju naučila da pliva jer nisu imali baze. Takva je bila Krivaja”, dodaje Jožef Vehonj.
Po svemu sudeći zagađenje će dobiti svoj epilog na sudu jer će DTD Ribarstvo iz Bačkog Jarka tražiti nadoknadu štete koju su pretrpeli zalivajući 28 hektara pod paprikom u Lovćencu vodom iz Krivaje. Šteta je procenjena na oko 100 hiljada evra kaže tehnolog Danilo Filipendin.
– Rezultati analize pokazali su da voda nije adekvatna ni za navodnjavanje, kupanje, rekreaciju ili industrijsku upotrebu. U vodi je povećana koncentracija amonijum jona, ukupnog azota i ukupnog fosfora – kaže Danilo Filipendin.
Žitelji Malog Iđoša kažu da će uskoro organizovati protestne skupove pa čak i blokadu saobraćajnica kako bi nadležni, konačno, preduzeli adekvatne mere u zaštiti reke Krivaje.
Izvor: RTV (Nenad Jovićević)
Jedan Komentar na
“KO JE KRIVAC ZA SMRAD IZ KRIVAJE?”
Žibel..
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.