Migrant ispred Železničke stanice, Subotica, foto: Natalija Jakovljević RSE
Na temperaturi od dva stepena i kiši, u čekaonici subotičke železničke stanice, zatičemo tridesetogodišnjeg Mohameda Alama iz Avganistana u pocepanim patikama, bez čarapa.
Na ovoj stanici gotovo svakodnevno boravi nekoliko grupa migranata u čijoj čekaonici se povremeno greju ili se skrivaju u napuštenim vagonima. Naime, u poslednjih mesec dana povećan je broj migranata u Subotici, Somboru i u Kanjiži, dva grada i jednoj opštini u Vojvodini u blizini srpsko-mađarske granice.
Mohamed Alam pešači već godinu i 40 dana, foto: Natalija Jakovljević RSE
Alam želi da ode u Nemačku. Ispričao nam je da pešači već godinu i 40 dana. U Avganistanu je ostavio ženu, dvoje dece i majku.
“Tamo ima mnogo problema, nema posla, nema ničega”, kaže Alam.
On priča da je pokušao da ode u Prihvatni centar.
“Rekli su mi da je puno. Ovde sam spavao, ali ovo nije život”, ispričao je Alam.
U Subotici je upoznao svog sunarodnika, 18-godišnjeg Bilala koji takođe pokušava da stigne do Nemačke. U Avganistanu je ostavio majku.
“Tamo ima mnogo smrti, moj tac je takođe poginuo”, rekao je Alam.
Bilalova krajnja destinacija je Nemačka, foto: Natalija Jakovljević RSE
Na subotičkoj železničkoj stanici je i jedna sirijska porodica sa dvoje dece od 9 i 11 godina. Njihov otac, 25-godišnji Mohamed Daut kaže za RSE da u Subotici borave oko mesec dana i da su nekoliko puta bezuspešno pokušavali da pređu granicu sa Mađarskom.
On je ispričao da su probali da pređu granicu 6-7 puta, ali da ih je mađarska policija sprečila u tome i vraćala nazad.
Ne zna da u Subotici postoji Prihvatni centar, ali ne bi voleo da ostane tamo sa svojom porodicom, nego da idu dalje.
“Mi smo jako umorni, veoma je hladno, znamo da ne možemo odavde dalje”, rekao je Daut.
Želi da nastavi školovanje i da bude lekar jer je u Siriji takođe studirao medicinu.
Pomoć usmerena na BiH
Mohamed Daut, foto: Natalija Jakovljević, Magločistač
Najveći broj migranata ne želi da ide u prihvatne centre već da nastave svoj put prema Nemačkoj ili u drugim državama Evropske unije.
Tibor Varga iz nevladine organizacije Istočno-evropska misija iz Subotice, koji godinama pomaže migrantima odnoseći im hranu, vodu i odeću, rekao je za RSE da je u poslednjih mesec dana povećan broj migranata u Subotici, da ih oko železničke stanice ima oko 100, a kod Horgoša (graničnog prelaza na sprsko-mađarskoj granici) nešto manje.
“Pojedini od njih se dalje kreću prema Tisi, kod naselja Martonoš, u blizini opštine Kanjiža, pokušavaju da pređu reku i zbog toga ponovo postaje aktuelna situacija u Subotici”, kazao je Varga.
Prema njegovom mišljenju, situacija je najbliža onoj kakva je bila u jeku izbegličke krize 2015. godine, kada su ljudi dolazili i pokušavali da pređu granicu.
“Oni koji borave po šumama, napravili su privremeno neke šatore, nešto da se sklone i da pokušaju da pređu (granicu), ali je pitanje da li će to da uspe i šta će biti dalje, ako se tu nagomilaju ljudi”, upozorio je Varga.
On je kao jedan od problema naveo da je pažnja organizacija koje pomažu migrantima sada preusmerena na Bosnu i Hercegovinu, i da zbog toga nema mnogo pomoći, koja je ranije dolazila sa strane.
U centrima ima mesta
Tibor Varga, foto: NJ, Magločistač (arhiva)
Svetlana Palić iz Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije navela je u pisanoj izjavi za RSE da je u poslednje vreme povećan broj migranata u prihvatnim centrima, kao i broj migranata u Somboru i Kanjiži koji se nalaze van centara.
“Komesarijat za izbeglice i migracije čini sve da migranti uđu u centre u kojima, inače, mesta ima. U ovom trenutku u centrima je smešteno 4.375 migranata, a kapacitet je 6.000”, navela je Palić.
Prema njenim rečima, u Somboru je bilo nekoliko stotina migranata izvan centra, ali je oko 400 njih prevezeno u Prihvatni centar (PC) u Preševu, na jugu Srbije.
“Inače, migranti koji žele da uđu u centre ne mogu da biraju u koji će da idu, već se rasposređuju u skladu sa kapacitetima koje Komesarijat ima i u skladu sa napravljenim rasporedom. Na primer, postoje centri u kojima su samo samci, kao što su PC Obrenovac i PC Adaševci, i u kojima su isključivo porodice kao što je u PC Subotica i Šid Stanica”, navela je Palić.
U Subotičkom prihvatnom centru je smešteno 13 porodica, uglavnom iz Sirije i Avganistana. Svi oni čekaju na izlaz u zavisnosti od dinamike kojom mađarska strana prima na dve kapije (Horgoš i Kelebija), od dve nedelje do dva meseca.
Svetlana Palić navodi da ljude koji su sami ne primaju, a da i porodice prelaze u Mađarsku veoma sporo.
Jedan Komentar na
“POVEĆAN BROJ MIGRANATA U SUBOTICI: ‘OVO NIJE ŽIVOT’”
Migrante sazaljevamo ali ne treba njih varati prevariti, treba njima kazati jasno a to i Varga i Svetlana trebalo bi da zna da Madjarska nece dozvoliti ulaz i ako treba sa VOJSKOM ce zastititi svoju granicu. Madjarima je otacbina madjarska i to ce i ostati ! Madjarska ce sama odnosno madjarski narod preko svoji sa vecinskim glasova izabrani politicara stoji i stajace na ovom stavu i nece se doci do promena, protivnici ucine sve koriste ogromnu propagandu i sredstava protiv zelje i stava naroda ali promena ne moze biti. Madjari su hriscani i Oni hriscanstvo i njihovu drzavu odbraniti od svakog uzurpatora i u tome daju ogroman pomoc ostalim hriscanima i drzavama. zalimo migrante ali treba kod svoji kuca da naprave red i tamo da rade, skoluju, i sa svojom radom da postavi temelj svojih drzava gde ce u sreci i ziveti.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.