SUBOTICA: “ODLAZAK U PENZIJU ZA VELIKI BROJ LJUDI PREDSTAVLJA ODLAZAK U SOCIJALNE SLUČAJEVE”

Najveći broj penzionera u Subotici, zbog niskih penzija, jedva preživljava mesec i zbog toga, oni koji su još uvek zdravi i sposobni za rad, nastavljaju da rade i nakon penzionisanja.

Naši sagovornici su rekli da su razlozi za ovakvu odluku, u najvećem broju slučajeva, finansijske prirode, kako bi dopunili porodični budžet ili pomogli svojoj deci u daljem školovanju.

Raspon penzionerskih plata, u pojedinim slučajevima, u javnom sektoru, može da dosegne i 470 evra mesečno, plus penzija, dok je najveći broj penzionera osuđen na minimalnih 110 evra (13.000 dinara), što ih više svrstava u kategoriju socijalnih slučajeva, jer nisu u mogućnosti da sebi obezbede ni najosnovnije životne potrebe.

Šandor Ađoš (63) je tri godine nezaposlen i nedostaje mu još dve godine do penzije, a ima 21 godinu radnog staža. Ranije je radio u školi i kod privatnika kao radni terapeut. Kako bi preživeo, “na crno” obavlja zidarske poslove i može da zaradi prosečno oko 300 evra mesečno. On je rekao da će nastaviti da radi i nakon penzionisanja, sve dok mu zdravlje dozvoli.

Dodao je da će njegova buduća penzija najverovatnije iznositi svega oko 13.000 dinara.

“U Srbiji svako mora da se snađe nekako i niko ne zna pouzdano da kaže koliko godišnje zarađuje, za razliku od onih koji žive u inostranstvu, jer se to uvek menja. Većina ljudi dobija pare ’na crno’, a ne zvanično i ovde je reč o preživljavanju. Živi se od jednog do drugog dana”, kazao je Ađoš.

[quote color=”#000000″ bgcolor=”#e2e2e2″ bcolor=”#a52626″]

Na osnovu izveštavanja RSE, sredinom godine objavljeni su podaci Fonda za penzijsko osiguranje Srbije koji su pokazali da više od 100.000 penzionera u Srbiji ima penzije niže od 100 evra, pa se mnogi od njih odlučuju da i u trećem dobu pronađu poslove kako bi obezbedili osnovne životne potrebe.

Takođe, oko 35.000 penzionera u protekle dve godine u Srbiji je tražilo posao, pokazali su podaci Republičkog fonda za penziono i invalidsko osiguranje. Broj pokazuje one koji su podnosili zahtev za novo određivanje visine penzije, nakon što su na radni staž dodali još koju godinu. Prosečna penzija u Srbiji iznosi oko 26.000 dinara (oko 200 evra), ali mnogi penzioneri primaju višestruko manje.

[/quote]

Krstin: U Srbiji se ne može živeti ni od plate, a kamoli od penzije

Stanko Krstin (privatna arhiva)

Član Upravnog odbora Unije poslodavaca Vojvodine i član predsedništva Unije poslodavaca Srbije Stanko Krstin rekao je da se u Srbiji ne može živeti ni od redovne prosečne plate, a kamoli od penzije koja je uvek manja od plate.

Krstin je kazao da najveći broj penzionera nastavlja da radi zbog teškog materijalnog stanja u kom se nalaze, dok je njegova pozicija ipak drugačija.

“Ja sam ovde izuzetak, ja sam penzioner-vlasnik i direktor svoje firme, ja imam drugačiji odnos prema firmi i prema radu. Ne radim zbog male penzije, koja je i kod mene mala, radim zbog toga što je firma moja. Možda se za mene može reći da sam radoholičar, ali meni rad pričinjava zadovoljstvo”, rekao je Krstin.

Prema njegovim rečima, nedostatak radne snage je sigurno drugi od uzroka zašto penzioneri nastavljaju da rade, ali je prvi uzrok – popunjavanje budžeta.

“Nemački poslodavci već predlažu da se radni vek produži do 70 godina života, za sada za one koji to žele, verovatno bi kasnije to postalo obaveza. Veliki deo zakona prepisujemo iz Evrope, tako da bi to i nas stiglo, ili će nas stići u budućnosti”, smatra Krstin.

Dodao je da je krajem oktobra ove godine država najavila povećanje penzija za 5.000 dinara, što će neznatno popuniti budžet penzionera, ali, u svakom slučaju, to nije dovoljno.

“Nažalost, odlazak u penziju za veliki broj ljudi predstavlja odlazak u socijalne slučajeve. Penzioneri ne smeju biti socijalni slučajevi. Pošteno su zaradili svoje penzije. Svi znamo da su do devedesetih godina penzioni fondovi bili puni, nakon toga ih je neko ispraznio. Na drugoj strani, mali broj ljudi se volšebno obogatio. Ovo treba u svakom slučaju ispitati i po potrebi procesuirati”, podsetio je Krstin.

Kada je reč o mogućnosti građana da sami sebi uplaćuju određeni iznos sredstava u privatni penzioni fond ili privatno osiguranje, Krstin je rekao da privatni penzioni fondovi sigurno jesu jedna od opcija, a možda i jedina, i dodao da se uz sadašnje plate državni fondovi neće dovoljno napuniti.

“Ja za moje zaposlene već nekoliko godina uplaćujem i privatni penzioni fond, to mogu i drugima savetovati, ali za to je potrebno da uplatilac ima sredstava da uplaćuje, većina zaposlenih to ne može da uplaćuju”, rekao je Krstin.

Podsetio je, ukoliko pojedinci nemaju dovoljan broj godina staža, da su moguće dve opcije: da nisu dovoljno godina radili ili da poslodavac nije uplaćivao doprinose.

“Kada je reč o neodgovornim poslodavcima, ja bih bio strog i tražio da poslodavac ove obaveze isplati”, kazao je Krstin.

[quote color=”#000000″ bgcolor=”#e2e2e2″ bcolor=”#a52626″]Na sajtu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje navedeno je da muškarci pravo na starosnu penziju mogu ostvariti sa 65 godine života i najmanje 15 godina staža osiguranja, kao i sa 40 godina staža osiguranja i najmanje 57 godina i osam meseci života (prevremena starosna penzija). Žene pravo na starosnu penziju mogu ostvariti sa 63 godine i najmanje 15 godina staža osiguranja, kao i sa 38 godina i šest meseci staža osiguranja i najmanje 57 godina života (prevremena starosna penzija). Zatim, pripadnici oba pola sa 45 godina staža osiguranja, bez obzira na starost.[/quote]

Vasović: U Srbiji angažovano 744 penzionera vozača autobusa

Milan Vasović, foto: Natalija Jakovljević, Magločistač

Izvršni direktor za saobraćaj u J.P. Subotica Trans Milan Vasović rekao je da je trenutno u ovom preduzeću, na osnovu ugovora, zaposleno 12 vozača penzionera koji dobijaju istu platu, u proseku 55.000 dinara, koju dobijaju i vozači koji nisu u penziji.

Vasović je kazao da je od 2015. godine do danas iz Subotica Transa otišlo oko 100 vozača u inostranstvo da radi.

“Ljudi odlaze tražeći drugačije uslove života i rada. Po mom mišljenju, osnovni problem zbog kojih vozači odlaze je visina plate, a iza toga dolaze i uslovi rada”, smatra Vasović.

Prema njegovim rečima, ovo preduzeće oseća nestašicu vozača na tržištu i zbog toga pokušavaju na različite načine da nadomeste nedostajući broj vozača.

“Jedan od načina je da organizujemo obuku vozača koji već poseduju C kategoriju, da polože i za autobus, to finansiramo i onda ih ugovorom vežemo da određeno vreme rade za nas. Moram priznati da je to dalo samo polovične rezultate. Ljudi koji uglavnom konkurišu su vremešni i u prilično kasnoj fazi života počinju da uče nešto potpuno novo. Imaju malo drugačije psiho-motorične sposobnosti nego mladi ljudi koji sa 20-tak godina polažu za vozača autobusa”, rekao je Vasović.

Dodao je da angažuju ljude koji su u penziji, a vozači su autobusa, s obzirom da vozači autobusa imaju beneficirani radni staž, oni ranije odlaze u penziju nego neke druge kategorije radnika.

Vozni park Subotica Transa, foto: Natalija Jakovljević, Magločistač

“Međutim, oni imaju preostalu radnu sposobnost, što je potvrđeno i lekarskim pregledima koji donose sa lekarske komisije, odnosno, ispune zakonske norme da mogu uspešno i dalje da upravljaju autobusom. Naravno, pojavljuju se i drugi problemi. Stariji ljudi imaju slabije vreme reagovanja, ali su često veoma iskusni, i svojim iskustvom mogu da nadomeste neke nedostatke koji se pojave vremenom”, kazao je Vasović.

Podsetio je da je početkom novembra na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu održan razgovor na temu bezbednosti saobraćaja u prevozu putnika gde je konstatovano da je slična situacija u celoj zemlji i da je trenutno u državi angažovano 744 penzionera koji su vozači autobusa.

“U celoj zemlji je evidentan nedostatak vozača autobusa, a situacija je slična i u Zapadnom delu Evrope. Na tržištu istočno-evropskih zemalja pronalaze vozače, mobilišu ih da rade za njih nuđenjem boljih pogodnosti i plata Međutim, pitanje je šta će se desiti kada se i taj rezervoar regrutovanja vozača isprazni? Broj kojim se barata u Zapadnoj Evropi je manjak od oko 150.000 vozača privrednih vozila, autobusa i teretnih vozila”, rekao je Vasović.

Dodao je da u Subotica Transu ne mogu dati plate koje može dati neki prevoznik u Nemačkoj, kao i da je činjenica da će se odliv vozača nastaviti.

“Ne vidim načina na koji će se situacija radikalno promeniti na bolje”, kazao je Vasović.

[quote color=”#000000″ bgcolor=”#e2e2e2″ bcolor=”#a52626″]

Subotica Trans ove godine dobio 10 voznih jedinica

Vasović je rekao da je vozni park relativno zastareo, ali da je Gradska uprava ove godine načinila veliki napor i popunila vozni park sa 10 voznih jedinica.

“Međutim, taj trend bi trebalo nastaviti svake godine da bi se efekti jasno videli i da korisnici osete jasan boljitak. Prosečna starost autobusa je više od 15 godina”, kazao je Vasović.

[/quote]

Tibor Valkovič, foto: Natalija Jakovljević, Magločistač

Vozač autobusa Subotica Transa Tibor Valkovič je u penziji od 2016. godine. On je rekao da je 30 godina proveo u ovom javnom preduzeću i da je nastavio da radi i nakon penzionisanja.

“Novca nikad nije dosta, ali da budem iskren, ja sam otišao u penziju, imao sam tri meseca pauze i nekako mi je falio onaj kontakt sa ljudima i volim da vozim”, kazao je Valkovič.

Po njegovim rečima, u planu je da vozi dok mu zdravlje to dozvoljava.

“Kad osetim da nemam više toliko refleksa, što je stvarno potrebno za ovaj posao, da čovek bude pažljiv i kako treba, ja ću ostaviti posao sam. Ne treba da neko napravi nešto zbog toga što hoće da zaradi. Mislim, ja ne razmišljam tako”, rekao je Valkovič.

Dodao je da je imao 41. godinu radnog staža i da su ga onda kaznili zato što nema 65 godina i zbog toga sada ima penziju 33.000 dinara.

“To je po mom mišljenju nepošteno jer sam ja odradio svoje preko 40 godina, i onda me još kažnjavaju zato što sam počeo na vreme raditi i imam takav staž”, smatra Valkovič.

Podsetio je da penzioneri danas teško mogu živeti od svojih penzija.

“Ima i zemljoradničkih penzija gde ljudi dobijaju po 7.000 ili 8.000 dinara što je nedovoljno za plaćanje računa, a ne za život”, kazao je Valkovič.

Penzioneri često rade kao čuvari, u obezbeđenju

Marko Kujundžić (61) je penzioner koji na osnovu ugovora radi kao čuvar, u obezbeđenju, u jednom subotičkom javnom preduzeću. On je u penziji od januara 2018. godine, a počeo je ponovo da radi već nakon dva meseca.

“Radimo po ugovoru koji se obnavlja na svakih šest meseci. Imamo ista prava kao i oni koji nisu u penziji. Takođe, imamo i godišnji odmor, dva puta po 10 radnih dana i plaćeni godišnji odmor sa nešto nižim primanjima i obezbeđen putni trošak”, rekao je Kujundžić.

Prema njegovim rečima, planira da radi još nekoliko godina, a kao čuvar mesečno zaradi 35.000 dinara, plus penzija koja iznosi 30.000 dinara.

“Planiram još nekih četiri godine da radim, ako bude zdravlja, jer penzija je mala i zbog toga i radim. A verujem da i drugi rade zbog malih penzija, svi koji su fizički, psihički i zdravstveno sposobni da rade dodatno. Mnogi ljudi koji odu u penziju ne mogu da rade dalje, neki nisu sposobni, neki nisu zdravi, neki ne razmišljaju o tome, već smatraju da su dosta radili. Ja kažem – ko može, neka radi zbog novca”, kazao je Kujundžić.

[quote color=”#000000″ bgcolor=”#e2e2e2″ bcolor=”#a52626″]

Tačna evidencija o radno angažovanim penzionerima u Srbiji ne postoji. U Fondu PIO su početkom godine izjavili za list Blic da postoje tri kategorije penzionera. To su oni koji su bili zaposleni, u okviru kojih su i vojni penzioneri, zatim oni koji su radili u samostalnim delatnostima i poljoprivredni penzioneri. Svaka od ovih kategorija ima tri vrste prava: u slučaju starosti starosnu i prevremenu penziju, za slučaj invalidnosti invalidsku penziju i u slučaju smrti porodičnu penziju.

Ukoliko poslodavac radno angažuje penzionera po bilo kom osnovu, on ima obavezu da podnese prijavu na osiguranje i da mu uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko, kao što čini za ostale zaposlene. Doprinose za zdravstveno osiguranje za penzionere uplaćuje RF PIO.

[/quote]

Dragoslav Novaković (65) je od avgusta ove godine u penziji. Napravio je pauzu od 10 dana i onda je, na osnovu ugovora, nastavio da radi, takođe, kao obezbeđenje u jednom javnom preduzeću. Ranije je radio isto kao obezbeđenje, ali u JKP “Čistoća i zelenilo”.

Kako je rekao, ima ćerku na trećoj godini fakulteta i svaki dinar mu je neophodan.

“Svaka godina je dragocena, pa koliko izdržim. Bilo bi poželjno, ako me zdravlje posluži, da ona diplomira, ako sve bude kako treba, najmanje još tri godine. Penzije su izuzetno male. Nedovoljne za dvoje penzionera, a ne da još nekog pored sebe izdržavaju. Ako ljudima zdravlje dozvoljava, oni nalaze načina da prežive, pa koliko zarade, dobro dođe”, kazao je Novaković.

Piše: Natalija Jakovljević

Mađarsku verziju teksta možete da pročitate na portalu Szabad Magyar Szo, na sledećem LINKU.

[clear]